Nije smelo da se desi
Osim rekordne vrućine, u avgustu nas je izluđivala i reakcija vlasti na masovni otpor njenoj nameri rudarenja litijuma. Svačeg je tu bilo što smo već gledali, ali u drastičnijem, opasnijem, ponekad potpuno mahnitom vidu: “rat” je objavljen čak i regionalnoj pop zvezdi Severini.
Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara
Avgust, 2024. godine
Mediji
Tamo gde je za održavanje na vlasti sve dozvoljeno, i satirični tvit može da posluži kao “dokaz” u kreiranju paralelne realnosti, a umesto odgovora na novinarska pitanja, zvaničnici biraju prevaspitavanje: ministar policije drži lekcije o tome ko šta sme da pita, a gradonačelnik angažuje svog čoveka za snimanje novinara.
Igre bez granica
Da nije opasno, bilo bi smešno - provladini mediji iskoristili su satirični tvit kako bi “dokazali” tezu da je pravi cilj protesta protiv rudarenja litijuma rušenje Aleksandra Vučića s vlasti, a sve da bi i “tajkun Šolak” postao predsednik. Tvit je objavljen na satiričnom nalogu (parody account) Mirko Topalović (kao lik Bogdana Diklića u „Maratonci trče počasni krug“) koji je i jedan od najpoznatijih na društvenoj mreži X, ali je prisutan i na drugim mrežama. Tvit je glasio: “Dragan Šolak. Jedini čovek koji zaslužuje mesto predsednika Srbije“ i objavljen je nakon što su vlast i brojni mediji suzili spisak navodnih “naručilaca protesta” i stavili Dragana Šolaka, jednog od vlasnika UM i Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicije. Uz gotovo identične naslove mnogi mejnstrim mediji preneli su taj sarkastični tvit kao ekskluzivno saznanje, uz vrlo slične naslove i tekstove u kojima se tvrdi da su “maske pale”.
Novi napadi na Skrozzu: Zamenica glavnog urednika FoNeta Tamara Skrozza ponovo je, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, stavljena u kontekst dehumanizacije i pretnji smrću šefu države. Skrozza je zbog dela izjave u televizijskoj emisiji „Da sam ja neko“, koja je o događajima u noći između 5. i 6.oktobra 2000. godine, emitovana na televiziji N1 početkom juna ove godine, krajem jula već bila izložena salvama napada iz centara moći i medijskoj satanizaciji. Uprkos tome što je njena izjava bila istrgnuta iz konteksta i što nije pomenula ničije ime i funkciju, niti pozivala na nasilje, šef države je u dnevniku TV Pink krajem avgusta, bez neposrednog povoda, ponovo njeno ime u više navrata pomenuo u negativnom kontekstu. “Dodatnu pretnju i ugrožavanje Skrozzine bezbednosti predstavljao je i propagandni film, emitovan u toku razgovora sa predsednikom Srbije, u kojem su, osim nje, na meti bili i novinari United media, aktivisti i predstavnici opozicije”, saopštio je FoNet.
I Ćuta “atentator”: Tabloid Informer optužio je narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćutu da je u gostovanju na zrenjaninskoj KTV pozivao na nasilje i ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, što je Jovanović oštro demantovao. „Želim da pozovem sve urednike Informera da nađu tu rečenicu koju oni navode, gde ja kažem da želim da organizujem ubistvo predsednika države. Nešto bolesnije i morbidnije do sad nismo čuli od predsednika i njegovih saradnika“, rekao je on za N1. „Ako imaju tu rečenicu, pozivam i tužilaštvo i sve nadležne organe da odmah pokrenu postupak protiv mene“,rekao je Jovanović.
Posle Vučića, Informer protiv NVO: U emisiji na TV Informer emitovanoj 20. avgusta, urednik i vlasnik Dragan J. Vučićević izneo je teške optužbe na račun dela nevladinih organizacija, tvrdeći, kao što je prethodno tvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da su u poslednjih godinu i po dana primile oko 79 miliona evra sa zapada “kako bi tim novcem finansirale proteste i srušile vlast u Srbiji”. Između ostalih, targetirao je Fondaciju Trag, Beogradsku otvorenu školu, Građanske inicijative, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Ne davimo Beograd, Kreni Promeni, ali i medijske organizacije KRIK i BIRN. Posebno se osvrnuo na donacije organizacija koje se bave ekologijom, poput Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacije za političku ekologiju (POLEKOL). „Zašto to rade? Da bi Srbiji bilo bolje? Zemlje u regionu, njihov nevladin sektor ima prilive od donacija tri, četiri, pet puta manje nego u Srbiji. Srbija smeta! Srbiji treba polomiti zube, predsednika Vučića treba smaknuti i zato se daju ovolike pare”, rekao je vlasnik Informera.
Odakle podatak o platama? Osim neutemeljenih optužbi da izazivaju haos, Dragan J. Vučićević je pričao o iznosima donacija koje su ove organizacije primile, a govoreći o Građanskim inicijativama pokazao je i spisak zaposlenih sa njihovim mesečnim primanjima, kao i transakcije za ketering i taksi prevoz. Vučićević je tvrdio da su to javno dostupni podaci, a direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović rekla je za Raskrikavanje da sumnja da su oni stigli iz Narodne banke Srbije. Ona je podsetila da je guvernerka Jorgovanka Tabaković nekoliko dana ranije rekla da se bavila civilnim sektorom., pomenuvši različite organizacije, među kojima i Građanske inicijative.
Dačićeva lekcija: Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ukorio je novinara Juronjuza na konferenciji za novinare zbog postavljenog pitanja i izrazio čuđenje što novinar medija koji je u vlasništvu državnog Telekoma sme da postavlja takva pitanja. Na Vučićevu opasku da novinar ima pravo na to, ministar policije je kazao da pravo ima, ali da ga čudi kad su državni finansijeri podržali osnivanje tog medija. “Kada su 2020. godine bili protesti protiv Rio Tinta Vlada je odlučila da stavi tačku na projekat Jadar. Da li postoji šansa da danas, kada su protesti mnogo masovniji, Vlada posle poslednjih dešavanja i protesta širom Srbije stavi tačku na taj projekat”, glasilo je pitanje novinara Juronjuza. Glavni urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić ocenio je da je reč o “dragocenom momentu”, jer, iako je svima jasno kako se kontrolišu mediji, “direktan prenos državne cenzure ne dešava se svaki dan”.
Šapić snima novinare: Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će na svim njegovim konferencijama za novinare snimatelj koga on angažuje snimati novinare koji postavljaju pitanja, “jer je to jedini način da se zaštiti”. Na pitanje Šapića da li zna da snimanje bez potpisane ili usmene saglasnosti nije po zakonu i da je krivično delo, on je odgovorio da on to radi da ga mediji ne bi „montirali“. Kako je naveo, ukoliko novinarima ne odgovara da ih snima, onda ne treba da dolaze na njegove konferencije za novinare. „To je jedini način da se zaštitimo. Šta da radimo, vi nas prijavite jer nemam rešenje. Ovo je najbolje što smo mogli da smislimo, a to je da snimamo sve šta se dešava“, rekao je Šapić.
Novinari napadnuti 84 puta: Od početka godine do kraja jula zabeležena su 84 napada na novinare, od toga sedam fizičkih, 44 verbalne pretnje, 31 pritisak i dva napada na imovinu, saopštio je NUNS u avgustu. Iako je broj napada na novinare smanjen, primetno je da su kampanje koje vode brojni mediji i (ne)vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije, a tu su i poznate metode pritiska putem SLAPP tužbi. Mnogi pritisci na nezavisne medije, pogotovo na lokalu, ostaju nezabeleženi jer novinari ne vide da nadležne institucije adekvatno kažnjavaju počinioce dela na štetu novinara, ukazuje NUNS
Novinari napadnuti 84 puta od početka godine.
NUNS
Bez medijskih konkursa: Konkurse za projektno sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za ovu godinu nije raspisalo 45 od ukupno 167 lokalnih samouprava, iako je zakonski rok za raspisivanje konkursa bio 1. mart, saopštilo je Udruženje novinara Srbije. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je, na pitanja UNS, odgovorilo da će u onim lokalnim samoupravama koje do sada nisu raspisale medijske konkurse, a nalaze se u statusu redovnog finansiranja, pokrenuti prekršajne postupke protiv odgovornih lica.
Politika
Kako je Dragan Šolak postao atentator koji to nije, a Severina opasnost koje nema, zabeležena na spisku koji nije ukinut, uprkos najavi. Ko sme da letuje u Hrvatskoj, ko sa Fejsbuka ruši ustavni poredak i da li sve to znači da je dobra vest što ne žele svi mladi da napuste zemlju, već “samo” njih 49 posto.
Jedan Vučić, mnogo atentatora
Uhvaćena u procepu između namere da odobri rudarenje litijuma i snažnog protivljenja građana vidljivog na protestima širom zemlje, naprednjačka vlast u avgustu je dodatno pojačala pritisak na delove društva koji nisu pod njenom kontrolom. Osim talasa hapšenja aktivista koji se bore protiv rudarenja litijuma, pokrenuta je i (još jedna) snažna kampanja ubeđivanja javnosti da je život predsednika Srbije Aleksandra Vučića ugrožen. Glavne mete kampanje su nevladin sektor i mediji, sa posebnim akcentom na one koji pripadaju grupaciji United media (UM).
Prevaspitavanje: Talas hapšenja usledio je nakon masovnog protesta protiv rudarenja litijuma održanog 10. avgusta u Beogradu, u organizaciji ekoloških aktivista. Odmah po okončanju protesta uhapšena su trojica aktivista, Ivan Bijelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević, koji su ekspresno osuđeni na 40, odnosno 30 dana zatvora, zbog “kršenja javnog reda i mira”, saopštio je njihov advokat. U medijima se tvrdilo da su njih trojica uhapšeni zbog navodnog napada na novinarku Informera. Zbog tog hapšenja održan je protestni skup pred vladom Srbije, a pojavili su se i video snimci koji ne potvrđuju verziju događaja u kojoj su uhapšeni aktivisti napali novinarku. Dva dana kasnije aktivisti su pušteni, a njihov advokat je rekao da je žalba usvojena, a presuda ukinuta, te da će postupak dalje ići u regularnom toku.
Rušitelji poretka: Danima nakon protesta nastavljena su privođenja desetina aktivista širom Srbije, često administratora Fejsbuk grupa u kojima se podržavaju protesti. Njima se na teret stavlja vrlo ozbiljno krivično delo, poziv na nasilno rušenje ustavnog poretka. Privođenim aktivistima pretresani su stanovi i oduzimani mobilni telefoni i kompjuteri. U Vršcu je policija izvršila pretres stana aktivistkinji Zorani Crnojević, a policija je znala da je trudna, što je, u tom trenutku, trebalo da bude poznato samo članovima njene porodice i ginekološkinji. Trinaest advokata potpisalo je zajedničko saopštenje u kojem su naveli da je "kampanja" hapšenja aktivista zbog protesta protiv rudarenja litijuma, "gruba zloupotreba represivnog aparata države protiv građana".
„Upozoravamo da se ovakvim postupanjem nosilaca pravosudnih funkcija dovodi u pitanje kredibilitet celokupnog pravosudnog sistema i podsećamo da su oni dužni da svojim ponašanjem i postupanjem građanima ulivaju poverenje u sopstvenu nezavisnost i samostalnost“, naveli su advokati.
Strani plaćenici iz NVO: Stara kampanja o “stranim plaćenicima iz nevladnih medija” reaktivirana je direktno iz Vučićevih usta, da bi, potom, bila nastavljena u medijima. Zajednička nit svih iznetih tvrdnji je da se sprema “obojena revolucija” sa ciljem rušenja aktuelne vlasti. Vučić je izneo podatak da su u prvih šest meseci ove godine nevladine organizacije, koje je nazvao političkim, dobile 78 miliona evra, a ta brojka je potom ponavljana po televizijama i novinama. Čak i nekad “ozbiljni listovi” prihvatili su temu, pa se, tako, u Večernjim novostima pojavio tekst pod naslovom “Kako funkcioniše NVO sektor – među 38.178 nevladinih skrivaju se i antidržavni“ , a jedan od naslova u Politici glasio je „Jačaju pokušaji destabilizacije naše zemlje – Rastu strane investicije u antidržavne NVO“. Ta verzija pojačana je i izveštajem Ministarstva spoljnih poslova Kine , u kom se navodi da je američki Nacionalni fond za demokratiju (NED) finansirao prošlogodišnje proteste u Srbiji, a slična tvrdnja, vezana za antilitijumske proteste, stigla je i od Marije Zaharove, portparolke ministarstva spoljnih poslova Rusije. I vlast i njoj odani mediji prećutali su činjenicu da je država najveći dobitnih sredstava iz stranih fondova.
Šta sledi: Ponovo je aktuelizovana priča o usvajanju zakona kojim bi se primaoci sredstava iz stranih fondova obeležili kao strani agenti. Istaknuti naprednjak Vladimir Đukanović na svom nalogu na društvenoj mreži X izrazio je nadu da će se doneti zakon o NVO kojim bi se onemogućio rad onim NVO koje dobijaju donacije iz inostranstva. “Iskreno, da se pitam, sve bih pozatvarao i nijedna ne bi mogla da radi“, napisao je Đukanović uz sliku Zorana Gavrilovića, direktora BIRODI-a.
Iskreno, da se pitam, sve bih pozatvarao i nijedna ne bi mogla da radi“
Vladimir Đukanović o NVO
Šolak, glavni neprijatelj: U jednoj od sve neobičnijih objava na Instagramu Vučić je optužio opoziciju i suvlasnika UM Dragana Šolaka da žele njegovo ubistvo, da bi već sutradan demantovao da je to rekao. „Poslednjih dana učestale su pretnje državnim organima, političarima koji misle drugačije, tužiocima, sudijama, naučnicima koji su se drznuli da kažu istinu i da se suprostave narativu tajkuna i kriminalca Dragana Šolaka i njegovih političkih slugu, a došli su dotle da su konačno shvatili o čemu sam im govorio sve vreme. Došli su na ideju da bi trebalo u cilju sprovođenja revolucije da me ubiju“, objavio je Vučić na svojoj Instagram stranici. Na Vučićevu izjavu reagovali su advokat Dragana Šolaka Zdenko Tomanović, Dragan Đilas i Marinika Tepić iz SSP, kao i Srđan Milivojević iz DS i Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije, oštro odbacujući takve insinuacije. Vučić je dan kasnije rekao da poznaje Šolaka i da ga je jednom video, navodeći da u obraćanju na Instagramu nije rekao da Šolak želi da ga ubije, već da to žele neki iz kriminalnog miljea.
Ana režira: Kampanju je nastavila Ana Brnabić, a uključio se i ministar informisanja Dejan Ristić. Ana Brnabić je na X profilu podelila trominutni video spot, tvrdeći da sagovornici i mediji United Group crtaju metu na čelu Aleksandra Vučića i progone ga. Sporni spot se ubrzo pojavio na portalima tabloida i agencije Tanjug, a Ana Brnabić je naknadno izjavila da ga je sama montirala. Brojne domaće i strane novinarske i druge organizacije upozorile su da se kampanjom protiv UM ugrožava bezbednost novinara zaposlenih u toj grupaciji. Ministar Ristić pridružio se tvrdnjama o pozivima na ubistvo sa N1, ali nije, na pitanja novinara, mogao da navede ni jedan konkretan primer. Istakao se, ubrzo, i činenicom da je za svoje prvo putovanje u inostranstvo u svojstvu ministra, odabrao Belorusiju, zemlju poznatu po progonu kritički orijentisanih novinara i medija.
Severina, opasna po državu: Hrvatska i regionalna pop zvezda Severina, koja je podržala antilitujumske proteste, imala je poseban policijski tretman na srpskoj granici, nakon čega je saopštila da u Srbiju više neće dolaziti dok je na vlasti Aleksandar Vučić i time izazvala salvu uvreda od strane srpske vlasti i s njom povezanih lica. Severina je saopštila da ju je granična policija Srbije, nakon zaustavljanja, prvo primorala da čeka u automobilu nekoliko sati, a potom su 45 minuta pregledali njeno vozilo, pa je odveli na ispitivanje o temama poput genocida u Srebrenici, Jasenovcu, njenoj podršci protestu protiv iskopavanja litija, prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu, vojnoj operaciji Oluja…
Sve po spisku: Slučaj Severina otkrio nam je postojanje spiskova nepodobnih lica, za čije pravljenje odgovornost je preuzeo prethodni direktor BIA Aleksandar Vulin, tvrdeći da Vučić o njima nije bio obavešten. U akciji kontrole štete, Vučić i Dačić obećali su ukidanje tih spiskova, a provladini mediji objavili su verzije u kojima su krivotvorili Severinine ranije izjave, stavljajući joj na teret, recimo, nepostojeću izjavu da su “Srbi genocidni narod”. Severina je po povratku kući objavila oštro saopštenje u kome je iznela mnoštvo činjenica koje srpska vlast zataškava. Osim brojnih građana, iz Srbije je dobila podršku samo od dve koleginice – Konstrakte i MS Sajsi. S druge strane, Jelena Karleuša koja otvoreno podržava naprednjačku vlast, javno se oglasila oštrim, osuđujućim tekstom na Severinin račun, prepunim uvreda i neistina.
Spisak postoji: Iako su i Vućić i Dačić obećali ukidanje spiskova u roku od dva-tri dana, pokazalo se da to nisu mislili baš ozbiljno, jer je Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, ponovo je 31. avgusta zadržana na beogradskom aerodromu, bez ikakvog objašnjenja. Ona je, nakon razgovora sa upravom Granične policije i zahteva za advokatom puštena i nastavila je put ka Nemačkoj, kako bi primila Ahensku mirovnu nagradu u ime Inicijative mladih za ljudska prava. „Prilikom svakog izlaska i ulaska u zemlju od 6. jula 2024. godine do danas, granična policija Srbije zadržava Sofiju Todorović. Ovo je osmo po redu zadržavanje. Kontinuirana zadržavanja obično traju između 90 minuta i četiri sata, tokom kojih se Todorović neretko nalazi u posebnoj prostoriji aerodroma uz konstantnu pratnju policijskih službenika“, saopštila je Inicijativa.
Kreativna rešenja: Osim zastrašivanjem, problem antiitijumskog raspoloženja građana, među kojima ima i pristalica SNS-a, vlast pokušava da reši na razne, manje ili više kreativne načine. Tako, recimo, osim snažne kampanje u medijima, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović dežura na telefonu i razgovara sa građanima, a formiran je i tim zdravstvenih stručnjaka koji će se, pod rukovodstvom ministra Zdravlja Zlatibora Lončara, baviti uticajem iskopavanjem litijuma na zdravlje građana. Čak četvoro od osmoro članova tog tima, međutim, našlo se na spisku javnih ličnosti koji su prošle godine podržali izbornu listu čiji je nosilac bio Aleksandar Vučić, javila je Nova.rs. Među članovima tima je i dvoje koje je Vučić odlikovao. Krajem avgusta, pojavio se i direktan odgovor na slogan “nećeš kopati” koji koriste protivnici rudarenja – pojavio se tajanstveni pokret “Kopaćemo”, koga čini za sada anonimna grupa građana, čija povezanost sa vlastima, uprkos snažnim indicijama, nije dokazana. Na sajtu tog pokreta anonimnost se objašnjava “strahom za živote”.
Opet rampa za Koposovu: Ruskoj državljanki Eleni Koposovoj ponovo odbijen je zahtev za nastanjenje u Srbiji zbog nekih „podataka koji predstavljaju smetnju za odobrenje stalnog nastanjenja“, kojima navodno „raspolaže BIA“. O kakvim se podacima radi i u čemu se sastoji smetnja ostaje nejasno, rekla je Koposova i dodala da je rešenje koje dobila potpuno lišeno zakonskog osnova i zdravog razuma. „Još jednom je prekršena obaveza države da obrazloži svoja rešenja na način koji omogućava njihovo osporavanje na sudu, a istovremeno ispada da nisam opasna po Srbiju dok god ovde boravim privremeno, ali jesam ako mi se dodeli stalno nastanjenje, što je razlika koja ne postoji u zakonu“, rekla je ona. Koposova namerava da odluku ospori na sudu “ako bude potrebno uključujući i Evropski sud za ljudska prava”. Njoj je u februaru bilo naloženo da u roku od 30 dana napusti Srbiju, uz obrazloženje da predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“. Nakon toga je Ministarstvo unutrašnjih poslova u martu usvojio njenu žalbu i odobrio joj privremeni boravak, dok je njenom suprugu i dvojici sinova odobreno stalno nastanjenje u Srbiji.
Pivovarov krivi Vulina: Ruski aktivista Andrej Pivovarov izjavio je, u intervjuu za nedeljnik „Radar“, da je uhapšen nakon informacija koje je potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin o njemu navodno prosledio ruskim bezbednosnim službama. Pivovarov je to rekao po puštanju na slobodu, u velikoj razmeni zarobljenika između Zapada i Moskve 1. avgusta. Američki Stejt Dipartment poručio je da Vulin ostaje na listi sankcija SAD-a, nakon upita Radija Slobodna Evropa (RSE) da prokomentarišu optužbe Pivovarova da je Vulin imao ulogu u njegovom hapšenju u Rusiji 2021. Vulin je u vreme kada je Pivovarov uhapšen bio ministar policije Srbije. Iste tvrdnje prvi je izneo ruski novinar i aktivista Vladimir Kara-Murza, a Vulin je demantovao sve optužbe. Predstavnici opozicionih organizacija iz Rusije su početkom maja 2021. održali seminar u Beogradu, pošto im u Rusiji to nije bilo dozvoljeno. Krajem tog meseca Andrej Pivovarov je uhapšen.
EU o Vulinovoj poseti Moskvi: Evropska unija (EU) poručila je Srbiji da održavanje veza sa Rusijom u vreme agresije na Ukrajinu nije kompatibilno sa vrednostima EU i procesom pridruživanja. Reakcija Brisela usledila je nakon sastanka Vulina sa zvaničnicima Kremlja u Moskvi i tvrdnjama o obaveštajnoj saradnji sa Rusijom.
Tetkin stan, ženin posao: Firma “Advertajzing solušns” (Advertising solutions), koja je u vlasništvu Nataše Vulin, supruge potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, radila je marketinški deo posla za “Srpsku kuću” u Parizu, koju je otvorio predsednik države Aleksandar Vučić, saznao je portal Nova.rs. Agencija “Advertajzing solušns” osnovana je u decembru 2020. godine, u jeku pandemije koronavirusa, a zahvaljujući brojnim projektima, većinom državnim, u poslednje tri godine, imala je čistu zaradu od oko 390.000 evra. Agencija je locirana u čuvenom stanu za koji je Vulin 2017. tvrdio da je plaćen novcem pozajmljenim od “tetke iz Kanade”, što nikad nije dokazano. Agencija za borbu protiv korupcije prijavila je tada Vulina tužilaštvu, zbog sumnje da je počinio krivično delo, ali je Tužilaštvo ubrzo obustavilo postupak. Bračni par, prema podacima sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije i dalje koristi državnu vilu u Ulici Save Grujića u koju su se uselili u vreme kada je Vulin bio ministar odbrane.
Kraj niške borbe: Više od dva meseca nakon izbora na kojima je opozicija proglasila pobedu u Nišu, treći po veličini grad u Srbiji dobio je novog gradonačelnika - iz redova naprednjaka. Dragoslav Pavlović izabran je na to mesto u pola pet ujutro, posle maratonske sednice, obeležene žustrim raspravama i višesatnim pauzama. Za Pavlovića je glasao 31 odbornik od 61 koliko ima niška skupština. Opozicija je bila protiv jer je „kompletna procedura glasanja bila besmislena i bespravna, ali će u radu Skuštine ipak da učestuvju", rekao je Dragan Milić, lider opozicione grupe građana „Dr Dragan Milić", koja je na izborima 2. juna dobila najviše glasova. On i dalje ponavlja da su opozicione liste koje su ušle u (lokalni) parlament osvojile 3.332 glasova više od široke liste oko SNS. Niška opozicija je prethodna dva meseca pokušavala da vodi pravnu borbu, nezadovoljna rezultatima, verujući da je pokradena, ali je iscrpela sva pravna sredstva, odbijajući da izbornu volju brani na ulici, kao što je mnogo puta do sada viđeno u Srbiji.
I Čačak u rukama SNS: Opozicione izborne liste Grupa građana (GG) "Ivan V. Ćalović - Istina i čast" i "Svi za Čačak" podnele su žalbu Višem sudu na odluku Skupštine Čačka o verifikovanju odborničkih mandata, na konstitutivnoj sednici koja je održana 16. avgusta, ocenjujući tu odluku kao nezakonitu. Odbornica GG Nataša Velkovski rekla je na konferenciji za novinare da se žalba odnosi na sve odborničke mandate koji su verifikovani na toj sednici, i predstavnika vlasti i opozicije, i da traže da sud poništi tu verifikaciju. Ona je dodala da su i konstitutivna i prva naredna sednica lokalne Skupštine održane protivno Statutu Grada i Poslovniku o radu Skupštine, kao i da verifikacioni odbor nije bio sastavljen od dovoljnog broja članova kako bi njegove odluke bile legitimne. Žalbe opozicije podržale su i sve opzicione stranke koje su učestvovale na lokalnim izborima u Čačku. Na lokalnim izborima u Čačku koalicija okupljena oko SNS osvojila je 41 odbornički mandat u lokalnoj Skupštini, a opozicija 34. Vlast je konstituisana posle dva i po meseca od izbora, jer je opozicija podnela više desetina žalbi Višem sudu na izborni proces, ocenjujući da su izbori „pokradeni“ i da je bilo mnogo nepravilnosti u toku izbornog dana.
Mladi bi da odu: Čak 82,5 posto mladih nema poverenja u izborni sistem, odnosno njih 57% smatra da izbori uopšte nisu fer i pošteni, a 25,5% da izbori nisu fer i pošteni, dok je samo 1,8% odgovorilo da su u potpunosti fer i pošteni. To je pokazao Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Istraživanje sprovedeno u periodu od aprila do maja 2024. godine, pokazalo je i da mladi imaju umereno poverenje jedino u naučnike i nauku, dok sve ostale institucije imaju prosečno poverenje niže od 3,00. Sa najmanjim poverenjem ističu se političke institucije. Skoro polovina (49%) mladih planira da se iseli iz Srbije, pri čemu 21% ispitanika već planira odlazak, dok 28% još uvek nije ušlo u proces planiranja. Svega 14% mladih tvrdi da neće napustiti Srbiju. Viši životni standard je glavni razlog zbog koga bi se mladi odselili iz zemlje (33%), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (32%). Mladi su takođe istakli važnost boljih javnih usluga (14%). Čak 51,9% mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je porast od 10% u odnosu na prošlu godinu. Da je kvalitet životne sredine u Srbiji loš smatra 63,5% mladih ispitanika.
Da je kvalitet životne sredine u Srbiji loš smatra 63,5% mladih ispitanika.
Iz istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije
Gde je dozvoljeno letovanje: Na svim nadvožnjacima na auto-putu od Autokomande do Zmaja razvijeni su transparenti na kojima piše "Ako bolujete od zaborava, letujte u Hrvatskoj". Slična kampanja u Beogradu bila je i 2011. godine, kada su se pojavile nalepnice sa istim sadržajem, koje su lepili pripadnici Srbske akcije, kako su sami naveli, podsetio je N1. Samo nekoliko dana nakon postavljanja transparenata, pojavila se vest da Novak Đoković, velika nacionalna zvezda, letuje na hrvatskom ostrvu Korčula. Kasnije su se pojavile i fotografije funkcionera SNS Zorana Đorđevića, nesuđenog ambasadora u Sloveniji, sada pretendenta na ambasadorsku funkciju u Bugarskoj, sa letovanja u Hrvatskoj. Neke od transparenata uklonili su učesnici protesta protiv rudarenja litijuma održanog 10. avgusta.
Ja sam human, vi ste ništa: Aleksandar Vučić javno je uvredio ogroman broj građana Srbije, iznoseći neistinitu tvrdnju da “niko ništa nije skupio za bolesnu decu”, već da je ceo teret njihovog lečenja podnela država. Prema javno dostupnim podacima koje su preneli mediji, dvema organizacijama koje se bave prikupljanjem novca za bolesnu decu i odrasle, “Budi human” i “Podrži život” samo u 2023. godini, građani iz Srbije i inostranstva dobrovoljno su uplatili više od 17,5 miliona evra pomoći. Oglasili su se i pojedinačni primaoci tako skupljene pomoći, koji su demantovali predsednikovu tvrdnju. Vučić je diskreditovao humanost građana dok je promovisao ulaganja države u lečenje dece. Ta promocija je organizovana nakon što se u medijima pojavila fotografija skandaloznog stanja bolnice u Pančevu, odnosno buđave sobe u kojoj je bila smeštena beba od mesec dana.
Diploma ili diplomica: Ministarka za brigu o porodici i demografiju iznela je neistine tvrdeći da je završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, što joj stoji i u zvaničnoj biografiji na sajtu Vlade, otkrio je CINS. Ministarka je status studenta na tom fakultetu izgubila 2020. godine. Nakon što je ta činjenica otkrivena, ministarka je saopštila da je ove godine završila Ruski institut za dijasporu i integracije, što nije visokoškolska ustanova, već tink tenk organizacija, čiji eksperti rade analize i izveštaje za ruske državne institucije. Prema informaciji koju su mediji dobili od te ustanove, smeštene u beogradskom hotelu Moskva, ministarka je prošla obuku iz politikologije na ruskom jeziku, u trajanju od 260 akademskih sati.
Nasilje
U zemlji represije, i naučno mišljenje može da bude razlog za pretnju smrću. Neke su “žrtve”, međutim, važnije od drugih, pa u njihovu zaštitu staje i predsednik države lično. A tamo gde je predsednik, obično je i - Informer.
Kome danas pretimo?
Naučni saradnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković dobio je pretnje smrću nekoliko dana nakon objavljivanja teksta o litijumu na portalu Danasa. U izjavama medijima on je rekao da su mu pretnje smrću kao i uznemiravanje stigli sa tri različita broja. „Jedna od njih napisana je na nemačkom jeziku u kojoj se pominje ubistvo i mog mlađeg brata i nalaže uputstvo po kojem bi trebalo da se povučem iz javnosti ukoliko želim da nastavim da ‘dišem i pišem'“, naveo je Matković. Pretnje su stigle putem aplikacije Telegram. Matković je napisao lični stav “Otvoreno pismo povodom Rio Tinta i rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara” za portal Danas u kojem je, kako je naveo, želeo da dovede u pitanje euforiju oko ekonomske koristi od rudarenja litijuma.
Odbrana “Pelivana”: Vlasnici čuvene beogradske poslastičarnice "Pelivan" koja postoji 172 godine doživeli su u avgustu vređanje na nacionalnoj osnovi putem društvene mreže X, koje su prijavili nadležnim organima. Na profilu poslastičarnice na toj mreži objavljen je snimak u kome se čuje ženski glas koji psuje i vređa porodicu, koja drži Pelivan, na osnovu nacionalnosti. Nakon što je informacija objavljena, veliki broj građana, javnih ličnosti i političkih aktera pružio je podršku vlasnicima Pelivana. U posetu poslastičarnici stigao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. S obzirom da ni on, ni drugi predstavnici vlasti nisu pokazali sličnu brigu nakon što su, recimo, vlasnici pekare “Roma” u Borči, inače etnički Albanci, 2019. godine bili izloženi višednevnim napadima desničara, deo javnosti Vučićev gest podrške Pelivanu povezao je sa činjenicom da je jedan od suvlasnika te poslastičarnice zaposlen kao urednik u tabloidu Informer. Dan nakon Vučićeve posete poslastičarnici, policija je saopštila da je uhapšena osoba koja je vređala vlasnike.
Ubijeni vehabija pucao na policiju: Vehabiju Senada Ramovića, koji je, prilikom hapšenja, pucao na policiju, pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice ubili su u selu Hotkovo blizu Novog Pazara, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je rekao da je Ramović bio u bekstvu nakon što se krajem juna desio teroristički napad ispred ambasade Izraela u Beogradu i da se u jednom momentu krio na Kosovu i Metohiji. Dačić je rekao da je Ramović odigrao ključnu ulogu u radikalizaciji konvertita Miloša Žujovića, koji je pucao na policajca na ulazu u ambasadu Izraela.
Institucije ignorušu žrtvu policije: Mladić Andrej Obradović, koji je u februaru ove godine doživeo policijsku torturu, izjavio je polovinom avgusta da ga institucije ignorišu šest meseci i da se svaki put kad izađe u javnost oseća ugroženo jer je doživeo i otvorene pretnje oružjem, uhođenje i verbalne pretnje, a tužiteljka ne želi da razgovara. Na konferenciji za novinare povodom šest meseci od slučaja nasilja nad dve mlade LGBT+ osobe u njihovom stanu na Karaburmi i nereagovanja tužilaštva na krivičnu prijavu protiv policajaca koji su učestvovali u fizičkom, psihičkom i seksualnom nasilju prema Obradoviću i njegovoj cimerki, on je upitao zašto toliko čeka reakciju institucija i zašto se u Prvom osnovnom tužilaštvu „prikrivaju dokazi“. Obradović je naveo da tužiteljka Maja Stojanović koja vodi njegov slučaj potpuno ignoriše njegove pokušaje da razgovara sa njim i postavi joj pitanja o trenutnom statusu njegovog slučaja i to u periodu kada po zakonu mora da primi stranke i da im potrebne informacije. Bojan Lazić iz udruženja „Da se zna“ rekao je da se jasno vidi namera institucija da taj slučaj zastari. Lazić je objasnio da je sumnjivo i to što je policija tražila od zaštitnika građana, koji je tražio snimke sa uviđaja, da snimke izuzme iz slučaja i da ih oslobodi obaveze da dostave snimke. On je upitao zašto se policija plaši prikazivanja snimaka sa uviđaja, ako čvrsto stoji iza tvrdnje da policajci nisu kivi i da nisu maltretirali Obradovića.
Stradalo 59 pešaka: U prvih sedam meseci ove godine u saobraćajnim nezgodama stradalo je 59 pešaka, dok je 395 povređeno. Svaka četvrta poginula osoba u saobraćajnoj nezgodi je pešak, pokazuje statistika koju je objavio MUP.
Nije smelo da se desi, septembar 2023.
Nije smelo da se desi, oktobar 2023.
Nije smelo da se desi, novembar 2023.
Nije smelo da se desi, decembar 2023.
Nije smelo da se desi, januar 2024.
Nije smelo da se desi, februar 2024.
Nije smelo da se desi, mart 2024.
Nije smelo da se desi, april 2024.
Nije smelo da se desi, maj 2024.
Nije smelo da se desi, jun 2024.
Nije smelo da se desi, jul 2024.
Fotografije i video materijal: Canva ilustracije, Istinomer
Avgust 2024. godine
Specijalno izdanje Istinomera