Nije smelo da se desi
Nisu samo izborne manipulacije ove zime postale drastičnije i ogoljenije nego ikada do sada – raste i broj ljudi koji na svojoj koži osećaju posledice zloupotrebe institucija u interesu vladajuće elite. Neki su, čak, morali da shvate da nisu sigurni ni u sopstvenoj kući
Autorka: Vera Didanović, novinarka NIN-a
Januar 2024. godine
Mediji
Opozicioni lider našao je način da privuče pažnju RTS-a: na njegova otvorena pisma, Javni servis redovno odgovara, uglavnom kontraoptužbama. Minute u programu nije dobio - oni su rezervisani su za druge teme, baš kao i na televizijama o čijem izveštavanju REM još nije objavio izveštaj
Rat Đilasa i RTS: Ko brani javni interes
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas i rukovodstvo RTS-a započeli su višednevnu razmenu otvorenih pisama prepunih oštrih optužbi. Sve to, ipak, nije bio dovoljan razlog da RTS pozove Đilasa da učestvuje u programu, i, kao lider važne opozicione stranke, iznese svoje mišljenje o načinu rada medijske kuće koju finansiraju svi građani. I čija je zakonska obaveza da “ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti”.
Primedbe na izbore nisu tema: Prvi se otvorenim pismom oglasio Đilas, koji je direktoru Radio-televizije Srbije Draganu Bujoševiću, uredniku Informativnog programa Nenadu Stefanoviću i urednicima Dnevnika 2 uputio kritike zbog načina izveštavanja, pa je, između ostalog, centralnu informativnu emisiju RTS-a nazvao “jednom od najvećih sramota u istoriji Javnog servisa”. Da bi to dokazao, preneo je analizu onoga što je emitovano i što nije emitovano na programima RTS, posebno u Dnevniku od 9. do 19. januara. Naveo je brojne primere, poput činjenice da za RTS izveštavanje o prigovorima i primedbama na izbore održane 17. decembra za Javni servis nije bio važna tema.
RTS, foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Kontraoptužbe: U odgovoru na Đilasovo pismo, Kolegijum RTS je, između ostalog, optužio Đilasa da program te televizije gleda selektivno, te da su, u dva navrata, u debatnim emisijama govorili analitičari “koji imaju prilično različita viđenja izbora”. “Zašto otvoreno ne kažete da bi vam se, po ko zna koji put, svidelo da malo uređujete RTS kako bi ličio na politički pristrasne televizije koje su vaše, a koje su patentirale novi novinarski žanr – izveštavanje sa protesta uz aktivno učestvovanje”, stoji u odgovoru RTS-a Đilasu.
Dežurni krivac: U tom tekstu, Đilas je optužen i za primedbe stručne javnosti zbog toga što je novinarka RTS-a Dragana Kosjerina govorila promociji plana vlastii “Skok u budućnost”. Autori pisma podsećaju Đilasa da je protest 30. decembra vodio predsednik NUNS-a. “Pritisak na novinare RTS-a, opsade redakcije, pisma vašeg kolegijuma iz senke i provokacije tretiraćemo kao nedopustivo gušenje slobode informisanja i pritisak na uređivački tim, o čemu ćemo izvestiti Misiju Evropske unije u Srbiji i međunarodne novinarske organizacije”, navodi se u prvom odgovoru Kolegijuma RTS-a Đilasu, kojim je započeta višednevna polemika.
“Slučaj” Kosjerina: Činjenica da je promociju plana vlasti vodila novinarka RTS-a Dragana Kosjerina izazvala je kritičke komentare stručne javnosti, između ostalih, istraživačice medija Jovanke Matić, i novinarki Tamare Skrozze i Jovane Gligorijević, koji su o tome govorili za N1. U Kodeksu novinara Srbije, naime, navodi se da je „sa novinarskom profesijom nespojiv je rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama“, kao i da je „učešće u političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji (političke stranke/kompanije, i slično), ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim/uredničkim poslom“.
Vučić na 48 kanala: Čak 48 televizijskih kanala u Srbiji koje imaju nacionalnu i kablovsku pokrivenost direktno je, inače, prenosilo govor predsednika Srbije Aleksandra Vućića o planu „Srbija 2027- skok u budućnost“. To je prvi saopštio izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.
"Skok u budućnost" (SNS YT kanal)
Dominacija vlasti u kampanji: Aleksandar Vučić i SNS dominirali su televizijama sa nacionalnim frekvencijama, utvrdio je REM u izveštaju koji je krio od javnosti, tvrdi CINS. Nakon izbora u decembru, REM je objavio izveštaj o tome kako su neki mediji izveštavali tokom kampanje. U njemu se nisu nalazili podaci za televizije sa nacionalnom frekvencijom jer je REM tvrdio da ih nema. Prema saznanjima CINS, međutim, u monitoring koji je REM krio navodi se da je na TV Pink listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“bilo posvećeno preko 18 sati izbornog programa, dok su svi ostali učesnici zajedno imali oko pet sati. Hepi je listi okupljenoj oko naprednjaka posvetio oko 20 sati izbornog programa, a za njima su išli radikali sa oko šest sati. Drugi učesnici izbora dobili su ukupno oko 11 sati prostora. Lista okupljena oko Vučića imala je više od 12 i po sati na televiziji B92. Ostali akteri imali su oko tri sata. Na televiziji Prva naprednjaci su dobili nešto više od osam sati izbornog prostora, a ostali nešto manje od pet sati. Sve te televizije su u velikoj meri negativno izveštavale o opoziciji, dok se o vlasti govorilo pozitivno. Vlasnik i urednik provladinog tabloida Informer Dragan J. Vučićević je tokom 45 dana kampanje čak 12 puta gostovao u Pinkovim emisijama.
Izveštaj koga nema: Predsednica Saveta REM Olivera Zekić za N1 je demantovala navode CINS-a. „Ništa od svega što je CINS objavio, a drugi potrčali da prenesu, niti je tačno, niti se nalazi u našem izveštaju, jer on, prosto, nije gotov. Podaci se još obrađuju, izveštaj još pravimo, i svaki pokušaj da se nešto iz njega izvuče, nije ništa drugo nego laž i manipulacija“, rekla je Zekić.
Od RTS-a ka tabloidima: Radio televizija Srbije (RTS) je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77.8 miliona dinara sa PDV-om za usluge oglašavanja, objavilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Dok je od toga 41,8 miliona dinara plaćeno reklamiranje na bilbordima i banderašicama, 36 miliona dinara otišlo je na reklamiranje u štampanim i onlajn medijima, a taj novac potrošen je uglavnom za reklame u tabloidima Informer, Srpski telegraf, Alo, Kurir, Novosti i Blic. Među odabranim medijima, nema onih koji se prema vlasti postavljaju kritički.
Odobrila Kancelarija: Iz RTS-a su rekli da je odlučeno u kojim medijima će se oglašavati na osnovu više kriterijuma, kao i da su dobili pozitivno mišljenje Kancelarije za javne nabavke. Iz odgovora se može zaključiti da je RTS sproveo interni postupak iako su navedeni kriterijumi mogli da budu definisani u klasičnom postupku javne nabavke, piše NUNS. Kako je naveo RTS, Kancelarija za javne nabavke odobrila je sprovođenje postupka bez objavljivanja javnog poziva, te da je primena pregovaračkog postupka osnovana.
Potrebe vlasti: Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je za Danas da da javne nabavke koje je sproveo RTS predstavljaju organizovanu aktivnost da se jedan deo javnog novca iz kog se finansira javni servis, prelije nekim "medijima koji su potrebni vlasti".
“Normalno”: Na pitanje Danasa kako vide to što se javni servis reklamira u medijima koji gotovo redovno krše medijske zakone, Kodeks novinara i sve druge norme novinarstva, generalni direktor RTS Dragan Bujošević i predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček nisu odgovorili. Predrag Azdejković, član UO javnog servisa, rekao je da ne vidi problem u tome da se ta medijska kuća reklamira bilo gde, pa i u tabloidima. “Svrha reklame je da se dođe do nove publike i informiše stara o novim sadržajima, te je normalno da se RTS reklamira i u tabloidima jer javni servis treba da se obraća svima te i čitaocima tabloida.”rekao je Azdejković.
Isplativo kršenje Kodeksa: Srpski telegraf, Alo, Informer, Večernje novosti, Kurir, Blic i Politika dobili su prošle godine putem javnih nabavki ugovore u vrednosti od najmanje 108 miliona dinara, a prema poslednjem Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama koji je objavio Savet za štampu ovi mediji su prekršili Kodeks u ukupno 2.579 tekstova, sapštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Komisija za žalbe Saveta za štampu je tokom prošle godine 22 puta odlučivala da li su ovi mediji prekršili Kodeks. NUNS podseća i da za medije koji krše Kodeks, prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, koji se primenjuje od 4. novembra prošle godine, nema novca putem konkursa, ali to ne važi i za javne nabavke.
Foto: Istinomer, Zoran Drekalović
Medijske konkurse nije raspisalo 12 opština: Bela Palanka, Bosilegrad, Crna Trava, Gadžin Han, Golubac, Knić, Lučani, Preševo, Rača, Surdulica, Žabari i Žitorađa su lokalne samouprave koje u 2023. nisu raspisale Konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Novinari iz Preševa i Surdulice su krajem prošle godine ukazali na taj problem. Oni su u javnom saopštenju naveli da je položaj novinara bez te vrste pomoći ugrožen, a da se mediji zbog nedostatka finansija nalaze pred gašenjem. Iako je novi Zakon o javnom informisanju i medijima, prema kome su lokalne samouprave u obavezi da raspišu medijske konkurse, stupio na snagu 4. novembra prošle godine ove opštine do kraja godine to nisu učinile, navodi se u saopštenju NUNS-a.
Zaustaviti linč novinara: Dvoje novinara N1 i Nove, Vanja Đurić i Željko Veljković doživeli su u januaru višednevni verbalni linč, zbog koga su reagovale brojne medijske organizacije. "Situacija je kulminirala kada je na mreži X javno podeljen broj telefona Vanje Đurić tako da je maltretiranje i proganjanje novinarke nastavljeno pozivima i porukama putem telefona", podsetila je mreža medijskih profesionalaca Zapadnog Balkana SafeJournalists, koja je pozvala nadležne u Srbiji da hitno zaustave linč novinara.
Povod: „Nepoznata osoba objavila je 15. januara na društvenoj mreži X snimak na kom maloletna devojčica u narodnoj nošnji peva pesme posvećene Kosovu na javnom događaju. Vanja Đurić je na tu objavu ostavila komentar: ‘Kako je tako mala, a zvuči kao neka staramajka iz kosovskog ciklusa’, dok je Željko Veljković napisao: ‘Opštenarodni povratak u srednji vek’, nakon čega je usledila kampanja protiv dvoje novinara predvođena političarima iz vlasti i opozicije”, podseća SafeJournalists. Pretnje su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Reporteri bez granica, Međunarodni institute za štampu i drugi. Slučaj je prijavljen Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. O celom slučaju pisao je i portal Cenzolovka, koji je prozvanim novinarima dao priliku da kažu da nisu imali nikakve loše namere, niti su vređali devojčicu Pavlinu Radovanović. Zbog tog teksta, portal je dobio pretnje smrću, prebijanjem i proterivanjem.
Hajka i protiv glumice: Zbog tuđih objava na društvenim mrežama, glumica i kantautorka iz Niša Julija Petković alijas Duda Buržujka našla se na meti napada i pretnji, javile su Južne vesti. Iako je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu donela dokaze da nije ona pisala uvredljive komentare, pretnje nisu prestale. Hajka je krenula je preko društvenih mreža, a neodgovorni pojedinci i portali povezali su je sa anonimnim nalogom na društvenoj mreži X i uvredljivim sadržajem koji objavljuje anonimna osoba i prozivkama na račun devojčice iz Orahovca Pavline Radovanović koja se bavi etno-pevanjem. Duda Buržujka/Julija Petković oglasila se preko Instagrama i Fejsbuka i demantovala da stoji iza spornog naloga.
Dvostruko više pritisaka na novinare u odnosu na 2022. godinu dok je broj fizičkih napada porastao sa 10 na 16
UNS
Udvostručen broj pritisaka na novinare: U Srbiji je tokom prošle godine zabeleženo dvostruko više pritisaka na novinare u odnosu na 2022. godinu dok je broj fizičkih napada porastao sa 10 na 16, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS). Iz udruženja su naveli da je 2022. godine prijavljen 21 slučaj pritiska na novinare, a prošle godine 52 dok je broj slučajeva ugrožavanja novinara smanjen sa 140 u 2022. na 131 u prethodnoj godini. Kao „posebno zabrinjavajuć“ naveli su podatak da su se za vreme postizbornih protesta u Beogradu, koje je organizovala koalicija „Srbija protiv nasilja“ dogodila tri fizička napada na novinare od kojih su u dva slučaja vinovnici bili policajci.
Ilustracija
Dezinformacije iz Srbije stižu u Crnu Goru: Gotovo dve trećine građana - 65,7 odsto, smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori, dok svaki četvrti (24,9 odsto) kaže da dezinformacije nisu problem, saopštio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i dodao da 34,2 odsto građana navodi Srbiju kao zemlju iz koje se najviše "uvoze" dezinformacije, prenele su Vijesti. Više od trećine građana (36,4 odsto) navodi medije iz Crne Gore kao glavni izvor dezinformacija, a 26,2 odsto navodi političare i političke partije. Svaki peti (20,5 odsto) smatra da dezinformacije najviše potiču iz medija iz regiona, a svaki deseti navodi popularne stranice na društvenim mrežama (9,8 odsto). Oni su precizirali da kada je reč o zemlji iz koje se najviše „uvoze“ dezinformacije njih 34,2 odsto navodi Srbiju. Na drugom mestu su naveli Ameriku sa 18,8 odsto, sledi Rusija sa 6,1 odsto.
Deci med za potenciju: Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) osudilo je kampanju lokalnih vlasti protiv novinara portala IN Medija iz Inđije, nakon objavljivanja vesti da su deca iz lokalnog karate kluba od predsednika te opštine na prijemu na poklon dobili, između ostalog, i med za jačanje potencije. Prema pisanju portala In Medija, predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je sredinom novembra prošle godine ugostio članove Karate kluba „Sensei“ zbog osvojenih medalja i podelio im poklone u brendiranim kesama lokalne samouprave, a u kojima se nalazio i med za potenciju „Fruškogorski skočko“.
Pa šta: „Iako lokalna samouprava nije demantovala da je deci poklonjen med za potenciju, već je čak javnosti pružila na uvid deklaraciju proizvoda u kojoj jasno piše da je u pitanju afrodizijak, usledila je kampanja protiv novinara portala IN Medija, koji su na zvaničnoj opštinskoj Fejsbuk platfotmi ‘Sistem 48’ vređani da su ‘takozvani novinari takozvanog nezavisnog portala’ kojima je cilj da diskredituju neistomišljenike“, ukazuju iz NDNV.
Kraj National Geographic u Srbiji: Magazin National Geographic prestaje da izlazi u Srbiji počev od januara 2024. godine, saopštio je njegov izdavač Wireless media group (WMG). Mediji su o tome već bili izvestili javnost, a kao razlog naveli – gubljenje licence. U saopštenju (WMG) nije naveden razlog zašto se ukida srpsko izdanje američkog izdanja raširenog po celom svetu, već su nabrojani postignuti pozitivni rezultati.
Politika
Da je neko ponudio filmski scenario sa pričom o desetinama ljudi koji žive u trafo stanici ili telefonskoj centrali, producenti bi ga svakako odbili kao besmislen. U Srbiji, to je realnost – baš kao trgovina poslaničkim i odborničkim mandatima koja se više i ne krije
Fantomi su oko nas
Šteta što se niko nije setio da raspiše konkurs za najbizarniji slučaj prijavljivanja fantomskih birača za učešće u decembarskim izborima. Bio bi to uzbudljiv proces, jer je konkurencija takvih primera neobično jaka: dobar deo januara javnost se skandalizovala gledajući izveštaje o desetinama “fantoma” prijavljenih u trafo stanicama, telefonskim centralama, zgradi Vodovoda, Institutu Batut, napuštenoj kući, klinikama… Zapravo, ne cela javnost, već onaj njen deo koji ima pristup medijima nekontrolisanim od strane vlasti.
Đukanović traži zabranu CRTE: Mediji i politički aktivisti te tragikomične priloge snimali su na osnovu informacije Istinomera o “sumnjivim” lokacijama sa velikim brojem prijavljenih birača, ali to nisu bili jedini događaji iz “zone sumraka”, vezani za poslednje izbore. Svega je tu bilo – antidatiranih dokumenata (Službeni list broj dva objavljen je pre Službenog lista broj jedan za 2024), nezakonitog prepravljanja zapisnika, ciničnih i očigledno netačnih izjava zvaničnika… Raznovrsnim izbornim nepravilnostima temeljno se bavila CRTA – zbog čega je postala predmet oštrih napada vlasti i provladinih medija, a poslanik SNS Vladimir Đukanović založio se za hapšenje aktivista i zabranu organizacije. Uprkos tome, na sajtu CRTE su i dalje brojni dokazi o izbornim manipulacijama, a ovde neka ostanu zabeležena dva slučaja koja govore o njihovim najdirektnijim posledicama za građane.
Slučaj sudije iz Požarevca: U kući čija je vlasnica i jedina stanarka Gordana Vidojković, sudija Višeg suda u Požarevcu, ispostavilo se, bez njene saglasnosti prijavljeno je petoro nepoznatih ljudi, javio je N1. Više od dva meseca je žena sa 32 godine iskustva u pravosuđu, doktor nauka, vodila, kako kaže, “kafkijansku prepisku” sa Policijskom upravom u tom gradu. U tom procesu nije uspela da sazna ko su ljudi prijavljeni na njenoj adresi, ali je, zato – promenjen njen kućni broj, za šta nije dobila nikakvo rešenje. Zbog opasnosti da prijavljeni lažni stanari naprave dug koji izvršitelji mogu pokušati da naplate od vlasnika nekretnine, sudija je uputila apel građanima da provere da li je na njihovoj adresi neko upisan bez njihovog znanja.
U Perlezu fantomi napravili dug: To što je za sudiju Vidojković teoretska opasnost, za Ružicu Kolarski iz Perleza je realan problem - na njenu adresu je stigla opomena pred utuženje zbpg duga od 176 hiljada dinara, koji je napravila nepoznata osoba prijavljena na njenoj adresi. Fantomska Jelena Ostojić, napravila je dug MTS-u, od koga je, pokušavajući da reši problem, Ružica Kolarski saznala samo da ugovor nije mogao da se sastavi bez lične karte. Da veze sa Jelenom i njenim dugom nema, Ružica je probala da dokaže u zrenjaniskoj policiji podnošenjem prijave. Prvo su je odbili, a onda kada je sa sobom povela medije, prijava je sastavljena, a Ružica je, za svaki slučaj, od MUP-a dobila uverenje u kojem piše da je ona jedina prijavljena na svojoj adresi.
Nepristojne ponude predstavnicima POKS-a: Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) saopštio je da su odbornici i poslanici te stranke širom Srbije bili izloženi nepristojnim ponudama, a zatim i najtežim ucenama predstavnika SNS da iznevere narodnu volju i postanu deo vlasti. Kako se navodi u saopštenu POKS-a, takvi pokušaji osim u Beogradu, odbijeni su Kragujevcu, Paraćinu, Vranju i drugim mestima. „Pre manje od dve godine smo izbačeni iz vlasti od strane naprednjaka u jednom gradu i dve opštine jer ne prihvatamo francusko – nemački sporazum, a sada kada im trebamo za većinu to im ne smeta”, izjavio je, između ostalog, predsednik POKS i jedan od lidera koalicije NADA Vojislav Mihailović. On je dodao da su pritisci dirigovani iz jednog centra, jer je “priča ista” u svim gradovima. „To je da naši ljudi sami na papir napišu šta im treba i da će to i dobiti. Kada to odbiju, počinju pretnje i ucene kao u vreme Gestapoa”, rekao je Mihajlović. O nepristojnim ponudama govorili su i drugi opozicioni političari, a Branimir Nestorović, lider organizacije “MI- Glas iz naroda”, rekao je da se potencijalnim preletačima nudi “šestocifren iznos”.
Agencija veruje samo SNS-u: Snimci novinarke CINS-a koja je pokazala kako funkcioniše kol centar SNS-a nisu bili dovoljni da Agencija za sprečavanje korupcije pokrene postupak protiv vladajuće stranke. Agencija za sprečavanje korupcije poverovala je vladajućoj SNS, agenciji M &J lady, kao i Centru za edukaciju i razvoj omladine Beograda u čijem prostoru su se isplaćivali honorari, da nemaju nikakve poslovne veze i da te firme nisu organizovale pozivanje građana tokom kampanje. Na osnovu toga je procenila da nema dokaza o kršenju Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Novinarka CINS-a se početkom novembra infiltrirala u kol centar SNS-a, u kome je, bez ugovora, bilo angažovano preko 300 ljudi. Njihov zadatak bio je da pozivaju građane i pitaju da li će na izborima glasati za SNS. Prema nalazima, iza svega se krije dobro organizovana grupa, a način na koji rade baca sumnju na kupovinu glasova, novac iz „crnih fondova“ i moguće zloupotrebe ličnih podataka građana.
HRW o Srbiji: U Srbiji su nezavisni novinari bili meta pretnji i zastrašivanja u 2023. godini, procesuiranje slučajeva ratnih zločina i dalje je sporo i često dolazi do odlaganja, a lezbejke, gejevi, biseksualci i transrodne osobe i organizacije meta su kontinuiranih napada, navodi se u godišnjem izveštaju američke organizacije Hjuman rajts voč (HRW) o ljudskim pravima širom sveta.
Ozbiljno kašnjenje u pregovorima sa EU: Neko ciničan mogao bi reći da je Srbija, internacionalizacijom problema izbornih manipulacija, postigla ozbiljan napredak u približavanju Evropskoj uniji, koja sada mora ozbiljnije da se bavi stanjem demokratije u zemlji kandidatu za članstvo. A zapravo: Proteklih 10 godina pregovora sa Evropskom unijom obeleženo je neuspehom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i vladajuće većine, otvorena su samo 22 poglavlja od 35, a dinamika otvaranja i zatvaranja poglavlja značajno sporija u poređenju s drugim državama, saopštio je Institut za evropske poslove, preneo je FoNet.
Bez reformi i vizije: „Uprkos obećanjima i retorici predsednika Vučića, premijerke Brnabić i vladajuće većine, Srbija je suočena s ozbiljnim problemima u procesu evropskih integracija, koji su rezultat njenih loših reformi i nedostatka političke vizije“, navodi se u saopštenju Instituta. Ukazuje se na to da je Hrvatska je najduže pregovarala, da bi pregovore završila za šest godina, dok je Slovačka sva pitanja neophodna za članstvo rešila za samo dve godine. „Podsećamo da je Srbija 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od 2009. građani Srbije uživaju bezvizni režim, 2012. je Srbija stekla status kandidata za članstvo u EU, a 21. januara 2014. otpočela pregovore. Međutim, trenutno je suočena s ozbiljnim kašnjenjem u pregovaračkom procesu“, ističu iz Instituta.
Vize za Srbe sa Kosova: Nakon što je, 1. januara, stupila na snagu odluka o viznoj liberalizaciji za građane Kosova, jedini građani Zapadnog Balkana kojima trebaju vize za EU su mahom srpske nacionalnosti, sa pasošima izdatom od strane srpske Koordinacione uprave. Tako je nastavljena diskriminacija državljana Srbije sa adresom na Kosovu koja traje još od 2009. godine. Evropska komisija je u novembru usvojila predlog izmene bezvizne regulative koja bi omogućila i kosovskim Srbima, nosiocima srpskih pasoša koje izdaje srpska Koordinaciona uprava, da putuju bez viza u EU. Ali sve je sve ostalo na predlogu. Vlada Kosova tada je uputila pismo zvaničnicima Evropske unije u kojem se protivi takvom predlogu. Prema proceduri, nakon predloga Komisije, konačnu odluku trebalo je da donesu Evropski savet i Evropski parlament. Srbi koji žive na Kosovu, ukoliko žele da bez viza putuju u evropske zemlje, moraju da uzmu kosovske pasoše. Ili da se, kao što su mnogi do sada učinili, fiktivno prijave na neku adresu u centralnoj Srbiji kako bi dobili „normalan“ srpski pasoš.
Kapital
Srbija je zemlja u kojoj jedva punoletna osoba dobija zaduženje da se bavi opasnim materijama, a trovanje sto radnika ne zaslužuje ozbiljnu istragu, pa se onda ponovi. Korupcija cveta, kažnjavaju se uzbunjivači, ali su zato poslovne mogućnosti za ljude bliske vlasti - neograničene
Koliko košta život radnika
Eksplozija u pogonu za mešanje raketnog goriva kruševačkog Trajala odnela je polovinom januara život 18-godišnjeg mladića, dok je četvoro povređenih kolega u teškom stanju. To je bila treća nesreća u Trajalu u proteklih sedamnaest godina, prva sa smrtnim ishodom. Fabrika je saopštila da su primenjivani svi bezbednosni standardi i da je objekat bio pod video-nadzorom. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je mesto nesreće i najavio obuhvatnu istragu.
Iskustvo osamnaestogodišnjaka: Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović rekao je za Vreme da kod opasnih poslova i rukovanja opasnim materijama poslodavac ima objektivnu odgovornost da utvrdi sve mere predostrožnosti i adekvatno obuči radnike. Za neke opasne poslove radnici moraju da imaju barem 21 godinu pa zbunjuje zašto rad sa raketnim gorivom ne spada u to. „Jer, radnik od 18 godina nikako nije mogao da ima iskustva u rukovanju opasnim materijama.“
U Srbiji godišnje gine desetine radnika – u 2022. zabeležena je stopa od 2,39 stradalih radnika na sto hiljada zaposlenih, što je skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.
Dva puta veća smrtnost nego u EU: U Srbiji godišnje ginu desetine radnika – u 2022. zabeležena je stopa od 2,39 stradalih radnika na sto hiljada zaposlenih, što je skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto. U monografiji “Krivična dela u oblasti rada”, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
Ponovljeno trovanje u Magni: Nakon trovanja 105 radnika u aleksinačkoj fabrici Magna, rad je sledećeg dana nastavljen i ponovo je došlo do trovanja još 58 radnika. Ministarstvo za rad i Inspektorat rada su kazali da je do trovanja došlo nakon lepljenja itisona u fabrici. Pomoćnik direktora Inspektorata za rad Saša Perišić izjavio je da će javnost biti obaveštena o merama inspektorata, nakon što tužilaštvo uradi uviđaj i prikupe se sve činjenice. On je za TV Prva rekao da je do trovanja došlo posle postavljanja itisona u hali površine 12.000 kvadrata sintetičkim lepkom i njegovog isparavanja, kao i da je inspekcija na terenu, zajedno sa drugim državnim organima, od prvog dana kada su se radnici, 17. januara, požalili zdravstvenoj ustanovi.
Reč umesto izveštaja: „Mi smi imali u međuvremenu meranja Instituta ‘1. maj’, iz Niša, koji je rekao da je vazduh čist i da može da se radi, ali u pisanom obliku ga mi nismo videli“, rekao je Perišić odgovarajući na pitanje kako je došlo do ponovljenog trovanja nekih radnika, nakon što su se vratili na rad jer je rečeno da je bezbedno. Prema njegovim rečima, ako se utvrdi da Institut nije izvršio merenje na adekvatan način ili da je nalaz pogrešan sledi oduzimanje licence tako da bi im rad bio onemogućen.
Poslanici kažu drugačije: Narodni poslanik i kandidat na izbornoj listi „Srbija protiv nasilja“ Srđan Milivojević saopštio je u Aleksincu da raspolaže nepotvrđenom informacijom da uzrok nedavnog trovanja oko 160 radnika fabrike „Magna“ nije isparenje lepka za podne obloge već „hemijski tretirana sirovina koja nije prošla sanitarni pregled“, preneo je Danas. Milivojević i narodni poslanik Đorđe Stanković, takođe kandidat na istoj listi, zahtevali su da nadležni organi što pre utvrde uzrok trovanja i to saopšte radnicima i javnosti, a posebno da se ustanovi ko je odgovoran. Oni su optužili predsednika opštine Aleksinac Dalibora Radičevića da je „glavni krivac“ trovanja radnika „Magne“ jer je, kako su saznali, nakon trovanja prve grupe od njih 105, „otišao u fabriku i u razgovoru sa radnicima rekao da je sve u redu i da mogu da se vrate na posao, čime se rukovodila i sama fabrika“.
Zaposleni ili ne: Turska fabrika tekstila "Kayra textile DOO" koja je u Malom Zvorniku poslovala četiri godine, ispraznila je "preko noći" svoje prostorije, javio je portal Nova. rs. Radnici tvrde da su oštećeni jer nisu primili poslednje tri plate. Nekima od njih su kao kompenzacija ponuđene roba i šivaće mašine, a navode i da je firma ostavila ogroman dug za struju i vodu. Kao vlasnik fabrike tekstila „Kayra textile DOO“, u kojoj prema podacima Agencije za privredne registre, radi 136 ljudi, navodi se Berat Išašir. On je, prema APR-u, odgovorno lice i za firmu „YGS tekstil“, koja je ćerka turske kompanije „Majdenim tekstil“. Preduzeće „Kayra textile“ je nakon objave informacije, saopštilo da je reč o privremenoj obustavi rada, te da će rad biti nastavljen u aprilu. Međutim, to preduzeće je, prema podacima Narodne banke Srbije u blokadi 181 dan. Iznos potraživanja u prinudnoj naplati na dan 16. januar 2024. godine, dostigao je 14.631.372,43 dinar. I da su nekim radnicima nuđeno na ime kompenzacije šivaće mašine umesto zaostalih plata to bi treško bilo ostvarivo, pošto su poreznici na ime duga već popisali opremu i pod zalogu, između ostalog stavili i – 107 mašina za šivenje, navodi Nova.rs.
Nekom majka, a nekome maćeha
Firma „T&M Group Solutions“, koja je povezivana sa dovođenjem fantomskih birača iz Republike Srpske, dobila je u konzorcijumu s drugim firmama niz poslova od države, a njihova vrednost meri se u iznosu većem i od 200 miliona evra, javio je N1. Firma je dobijala poslove čišćenja i fizičko-tehničkog obezbeđenja od Elektrodistribucije, Pošte, RTS-a, ali i od Uprave za zajedničke poslove i to za Agenciju za sprečavanje korupcije i Upravu carine. Iako vlasništvo, u registru APR, dele dve kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, uvidom u Evidenciju stvarnih vlasnika vidi se da iza te firme stoji bivši rukometni reprezentativac Dane Šijan, blizak SNS-u, inače hapšen zbog izbornih malverzacija u Crnoj Gori.
Šijan iz UAE: Firma „T&M Group Solutions“ osnovana je krajem maja 2022. godine u Beogradu. Iako nema ni veb sajt, kompanija je u prvoj godini poslovanja ostvarila čist dobitak od 250.000 dinara. Tada je imala samo pet zaposlenih. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, vlasnici su dve firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – „Uniqueness Group Limited“ i „Mistral International – FZCO“. Međutim, u Evidenciji stvarnih vlasnika objavljeni su konkretniji podaci – Dane Šijan poseduje udeo od 40 odsto, dok je većinski vlasnik od 60 odsto javnosti nepoznat Mihajlo Popović.
…Mandić: Najmanje pet vozila Šijanove firme uočeno je 17. decembra ispred Beogradske arene, odakle su fantomski birači iz Republike Srpske odvoženi na „svoja“ biračka mesta. Šijan je, zajedno sa rukometašem Vladimirom Mandićem, sinom Momčila Mandića, nekadašnjeg ministra pravde u Vladi osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, priveden u Crnoj Gori uoči lokalnih izbora u Nikšiću u martu 2021. godine. Oni su se sumnjičili da su u Crnu Goru nelegalno unosili novac i pomagali koaliciji okupljenoj oko proruskog Demokratskog fronta (DF). Njima je crnogorska policija je 14. oktobra 2022. na graničnom prelazu Metaljka iz pravca Bosne i Hercegovine, uručila rešenje o zabrani ulaska, jer je utvrđeno „da postoje razlozi nacionalne bezbednosti, koji su poznati Agenciji za nacionalnu bezbednost.“
Pročitajte istraživanje Istinomera: 40 birača u 58 kvadrata
Čemu tender, rekao je Vučić: Firma „Serbia Marina Dorćol“ kupila je zemljište u beogradskoj opštini Stari grad u Marini Dorćol bez tendera, po ceni od 1.050 evra po kvadratnom metru, objavio je Dobrica Veselinović, član Privremenog organa i funkcioner Zeleno levog fronta. Kupoprodaja zemljišta u najekskluzivnijem delu grada omogućena je odlukom Privremenog organa grada Beograda. Za površinu od 3.934 kvadrata plaćeno je 484.170.086 dinara ili oko 4,1 milion evra, piše u rešenju koje je objavio Veselinović. U slučaju jednokratne uplate taj iznos biće umanjen za 30 odsto. To znači da će zemljište koje prodaje Grad koštati 338.919.060 dinara ili oko 2,9 miliona evra, piše u tom dokumentu. Firma „Serbia Marina Dorćol“ je u vlasništvu firme „Sebre holding AS“ iz Češke. Vest o zidanju na Marini Dorćol doneo je predsednik Aleksandar Vučić dok je bio u Pragu, s proleća 2021. godine, gde se sastao sa predstavnicima Sebre.
mesto od 180 svetskih zemalja, Srbija zauzima prema percepciji korupcije
Korupcija cveta: Srbija je pala na 104. od 180 svetskih zemalja prema percepciji korupcije, objavio je Transparensi internešenal. To je najlošiji rezultat koji Srbija ima u poslednjih 12 godina. Na prošloj listi je Srbija bila 101. mada je imala indeks (36), kao i sada. To znači da, prema oceni ugledne nevladine organizacije, u Srbiji se ništa ne menja što se tiče korupcije. Indeks Srbije za sedam poena manji je od svetskog proseka i čak 28 poena lošiji od proseka Evropske unije. Crna Gora je na 63. mestu, od zemalja i teritorija regiona slede Severna Makedonija (76), Kosovo (83), Albanija (98) i odmah iza Srbije Bosna i Hercegovina (108).
Hakovanje EPS-a: Ucenjivačka grupa Qilin, koja je krajem decembra 2023. godine preuzela odgovornost za hakerski napad na Elektroprivredu Srbije (EPS), ponudila je u januaru za slobodno preuzimanje nešto više od 34 gigabajta dokumenata, koje su navodno skinuli tokom napada na to javno preduzeće. Poređenja radi, jedan gigabajt sadrži oko 10.000 dokumenata. Tako se, prema toj računici, na dark vebu nalazi oko 340.000 stranica različitih navodnih dokumenata EPS-a. Posle dugog ćutanja nadležnih, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je krajem meseca da hakerski napad na EPS nije ugrozio proizvodnju struje u Srbiji. Dodala je da nisu ugroženi ni bezbednosni podaci i da je taj napad više bio administrativne prirode. Bivši generalni direktor EPS-a Miroslav Tomašević ocenio je da se hakerski napad na to preduzeće nije mogao sprečiti, ali da bi šteta koja je naneta bila daleko manja da se reagovalo odmah. Tomašević je za list Danas naveo da su zaposleni u EPS-u u ranim jutarnjim časovima prepoznali hakerski napad i obavestili nadležne. “Reakcija IT tima na napad je, pak, usledila tri sata kasnije, iako je to moglo da dođe znatno ranije", ocenio je on. Prema njegovim rečima, kompanijski i informacioni sistemi koji omogućavaju funkcionisanje proizvodnog procesa u EPS-u su odvojeni, a hakeri su uspeli da prodru samo u kompanijski, dok je informacioni sistem ostao netaknut.
Ilustracija, foto: Istinomer, Zoran Drekalović
Odmazda za uzbunjivačicu: Upravnik šabačkog zatvora Dušan Đukić ostavio je bez plate uzbunjivačicu Jelenu Marković Milošević koja je ukazala da on koristi sredstva zavoda i radnu snagu zaposlenih i zatvorenika za izgradnju svoje nelegalne vikendice, objavila je Pištaljka.rs. Đukić je doneo rešenje o njenom udaljenju s posla tokom trajanja novog, osmog po redu, disciplinskog postupka koji je protiv nje pokrenuo, suprotno zakonu koji štiti uzbunjivače. Otkako je izvršila uzbunjivanje, upravnik je Jelenu Marković Milošević prvo premestio na drugo radno mesto, u drugi grad i na drugu poziciju, a zatim je protiv nje pokrenuo osam disciplinskih postupaka.
Pet odsto plate: „Poslednji u nizu osvetničkih postupaka prema Jeleni Marković Milošević jeste odluka o njenom udaljenju s posla, zato što bi, kako je navedeno u rešenju, ‘njeno prisustvo na radu ometalo vođenje disciplinskog postupka’“, piše Pištaljka. Dodaje se da je prethodnih meseci Jelena Marković Milošević, zbog odmazde kojoj je izložena od strane upravnika, posle stalnih umanjenja plate, dobijala tek 20 odsto svoje zarade, a posle najnovijeg postupka u narednom periodu dobijaće samo pet odsto plate, što će u potpunosti ugroziti njenu i egzistenciju njene porodice.
Ugovor sa samom sobom: Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", koju je zastupala v.d. direktorka dr Ivana Stašević Karličić, zaključila je ugovor o autorskom delu sa - v.d. direktorkom ove klinike, odnosno - sama sa sobom. Po osnovu tog ugovora o autorskom delu, klinika joj je isplatila 349.000 dinara na ime honorara. To je samo deo nalaza koje su utvrdili državni revizori kontrolišući poslovanje ove klinike u 2022. godini, javio je N1.
Protesti zbog mobinga: Ivana Stašević – Karličić smenjena je sa funkcije vd direktorke Klinike u junu 2023. godine, nakon protesta dela zaposlenih koji su je optužili za mobing. Protesti su počeli u septembru 2022. Revizori su ukazali da je, Rešenjem Vlade Republike Srbije od 22. avgusta 2017. Godine, Stašić Karličić imenovana za vršioca dužnosti direktora ove klinike na period od šest meseci, koji je istekao još – 22. februara 2018. godine. U izveštaju DRI navodi se više nepravilnost u radu Klinike pod rukovođenjem Ivane Stašić Karličić.
Ko je opljačkao policiju? Niška policija saopštila je da ne zna kako je nestalo oružje iz stanice u opštini Pantelej, javile su Južne vesti. Da je iz te stanice nestalo 63 pištolja koje su građani dobrovoljno predali javio je početkom decembra N1, pa je Narodni pokret Srbije iz Niša zatražio objašnjenje od MUP. “Ministarstvo unutrašnjih poslova je izvršilo provere tokom novembra meseca 2023. godine i utvrdilo nepoklapanje spiskova primljenog, odnosno broja privremeno oduzetog oružja, sa brojem predatog oružja u centralni magacin MUP-a i sa brojem oružja koje je ostalo u magacinu PI Pantelej. Postupak provere gore navedenog je i dalje u toku, o čemu je obavešteno nadležno Tužilaštvo, kao i Sektor unutrašnje kontrole”, navodi se u odgovoru i dodaje da u drugim policijskim ispostavama na teritoriji PU Niš nisu utvrđena neslaganja u podacima koji se odnose na broj prikupljenog oružja u akciji predavanja oružja.
Bez kiseonika, bez lekara, bez psihologa
Beograd raspolaže sa oko 12.000 hektara zelenih površina pod drvećem na teritoriji grada koje dnevno proizvodi kiseonika za samo 310.000 stanovnika, a nas ima 1.600.000. To su alarmantni podaci.
Iva Čukić, Ministarstvo prostora
U Beogradu im kiseonika samo za petinu građana, proizilazi iz istraživanja o kome je za Forbes govorila Iva Čukić, suosnivačica Ministarstva prostora. Istraživanje koje je sprovela ta organizacija, a čiji su rezultati objedinjeni u izveštaju „Prioriteti razvoja Beograda“, pokazuju da više od polovine ispitanika smatra da se grad razvija u skladu sa interesima moćnika, a svaki drugi ispitanik naveo je životnu sredinu kao najvažniju stvar. „Zvanična dokumentacija koju proizvodi institucija ove zemlje i ovog grada pokazuje da Beograd trenutno ima 12 odsto zelenih površina, od čega je 10 pod šumama, a samo 2 je ostalo zelenilo, dok su šume uglavnom na obodima grada. Dodatni poražavajući podatak o kome se uopšte ne govori dovoljno, a nalazi se u Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, u zvaničnom dokumentu, jeste da Beograd raspolaže sa oko 12.000 hektara zelenih površina pod drvećem na teritoriji grada koje dnevno proizvodi kiseonika za samo 310.000 stanovnika, a nas ima 1.600.000. To su alarmantni podaci“, kaže Čukić.
SCR bez stručnjaka: Od 141 centra za socijalni rad, u proseku osam centara tokom tri godine nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar je radio bez pravnika, 17 centara bez psihologa, a 57 - bez ijednog pedagoga, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti „Efikasnost rada centara za socijalni rad u pružanju socijalne i porodično-pravne zaštite“. U pojedinim centrima za socijalni rad još uvek rade zaposleni koji ne poseduju odgovarajuće licence za rad, a kontrolni i regulatorni mehanizmi ne funkcionišu na zadovoljavajućem nivou, stoji u izveštaju.
…i bez organizacije rada: DRI je u toku revizije utvrdila da nadležni organi nisu preduzeli adekvatne mere za obezbeđivanje osnove za efikasan rad centara za socijalni rad, zatim da centri za socijalni rad – subjekti revizije nisu u dovoljnoj meri organizovali rad u skladu sa principima odgovornog upravljanja, što može otežati efikasnu zaštitu korisnika. Revizori navode i da su nadležni organi delimično obavljali inspekcijski nadzor i nadzor nad stručnim radom centara za socijalni rad – što stvara rizik da će izostati obezbeđivanje zakonitosti rada, poštovanje procedura i standarda stručnog rada u centrima za socijalni rad.
Zabrana zapošljavanja…: Uredbom Vlade Srbije, koja je stupila na snagu 1. januara, produžena je zabrana zapošljavanja do kraja 2026, a time su pogođeni i lekari, jer im se "neizvesni" ugovori produžuju na tri ili šest meseci, do godinu dana, čime gube nadu da će dobiti posao za stalno, piše list Nova. U zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti Srbije, većina prijavljenih za stalni posao, koji su bili angažovani tokom pandemije, još nisu dobili obećane ugovore, i četiri meseca pošto je Vlada usvojila zaključak kojim je obećala stalno zaposlenje tim medicinskim radnicima, oni i dalje čekaju na rešavanje svog statusa.
…lekari odlaze: Deficit specijalista utiče na gužve, prekomeran posao, tri puta više pacijenata u smeni nego što je protokolima propisano, zbog čega postojeći kadar „beži“ u privatnu praksu ili van zemlje. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2011. godine, u Srbiji postoji deficit od 5.000 zdravstvenih radnika, koji od tada do danas samo raste, dok podaci Instituta za javno zdravlje govore da nedostaje 1.000 lekara.
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je u 2022. godini bilo gotovo 17.000 nezaposlenih radnika, među kojima je skoro 2.000 lekara, sa više od 60 specijalista.
Izvršitelji protiv tetkica: Izvršitelji su pokrenuli postupke prinudne naplate od tetkica i domara koji su podneli tužbe zbog neisplaćenih naknada za topli obrok, rekao je za portal N1 advokat Ivan Ječmenica, navodeći slučajeve iz Beograda i Osečine. „Kada imamo u vidu da se visina parničnih troškova koje moraju da plate tetkice i domari, zaposleni u javnim službama kreće od 40 do 120 hiljada dinara, a na šta će sada biti dodati troškovi izvršenja od minimum 40 hiljada dinara, biva jasno da se ovim najsiromašnijim porodicama crno piše. Pomoćno-tehničko osoblje (spremačice, čistačice, kafe-kuvarice, domari, pomoćni radnici), zaposleni u školama, vrtićima, bolnicama i domovima zdravlja doćiće u nesnošljiv materijalni položaj“, upozorio je advokat.
Pošteda samo za vrtiće: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 11. aprila 2023. godine usvojilo preporuku da se zaposlenima u predškolskim ustanovama oproste parnični troškovi. Ta preporuka je adresirana na gradonačelnike i predsednike opština koje se javljaju kao osnivači predškolskih ustanova. Nikada, međutim, nije doneta slična preporuka za zaposlene u školama, bolnicama i kliničkim centrima, koji se nalaze u jednako teškom materijalnom položaju.
Narasli troškovi države: Da tetkice i zaposleni na mestu pomoćnog osoblja u školama u Srbiji, koji primaju minimalac, nemaju pravo na dodatni iznos na ime toplog obroka i regresa za godišnji odmor i da im je on „sadržan u koeficijentu“, navodi se u presudi po reviziji koju je u julu 2022. objavio Vrhovni kasacioni sud. Dve godine ranije, isti sud je, po istom osnovu tvrdio suprotno – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada. Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo, izneo je tada za portal N1 pretpostavku da je reč o pokušaju da se smanje troškovi države, jer su oni “očigledno mnogo narasli pošto ima puno ljudi na minimalcu koji su tužili za neisplaćeni topli obrok i regres”.
Ko je stigao, stigao je: Grad Beograd je iznenada 12. januara odlučio da prestane sa izdavanjem vaučera u iznosu od 6.000 dinara namenjenih deci do 19 godina, iako je trebalo da to bude moguće do 15. februara. Prošle godine Grad je takođe nenajavljeno skratio taj rok za 15 dana. Odluka je istaknuta u holu sa šalterima beogradskih opština, a obrazloženje kako je i zašto doneta nije poznato.
Povećana javna nabavka: Prema najavi Grada, pravo na vaučere imaju sva deca od nula do 19 godina sa teritorije grada Beograda kao i svi zaposleni u obrazovnim ustanovama na teritoriji glavnog grada. Radi se o 380.000 vaučera u vrednosti od po 6.000 dinara. Ukupna vrednost ugovora je 2,28 milijardi dinara, što je oko 19,5 miliona evra. Prošle godine je vrednost ugovora bila 15,2 miliona evra a zatim je povećana na 16,7 miliona evra. Grad Beograd nije obrazložio zašto je ista javna nabavka veća za tri miliona evra iako nema toliko više dece. Suma je veća za vaučere za 60.000 dece.
Drama na Krčedinskoj adi: Državne službe i volonteri počeli su evakuaciju životinja sa Krčedinske ade, ostrva na reci Dunav, tek nakon što su mediji počeli da izveštavaju o očaju Milenka Plavšića, vlasnika stada krava i konja koji su ostali zarobljeni zbog visokog vodostaja. Plavšić je za N1 tvrdio da su „krivi ljudi" koji navodno nisu dozvolili njegovom sinovcu da sredinom decembra ode po stoku koja je bila na ispaši na Krčedinskoj adi. Kao jednog od krivaca što mu je stoka ostala zarobljena, Plavšić je posebno pomenuo Marijana Rističevića, poslanika SNS u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije, inače poljoprivrednika. „On je glavni organizator svega", rekao je Plavšić, koji je optužio Rističevića i da mu je ranije, „sa njegovim ljudima otimao stoku". Rističević je za list Danas kategorički odbacio bilo kakve optužbe i najavio tužbu protiv stočara iz Kovilja.
Nasilje
Kad se čak i smrt bebe upotrebi za političku promociju jednog čoveka, pouka je jasna: sve dok institucije ne rade svoj posao, svi mogu biti žrtve jačeg od sebe. Tu lekciju u januaru utvrđivali su i porodica Stanike Gligorijević, opozicionar Ivan Matović, aktivisti LGBT i mnogi drugi
Tamo gde važi zakon jačeg
Slučaj Marice Mihajlović iz Šida, koja je izgubila bebu tokom nasilnog porođaja u bolnici u Sremskoj Mitrovici, ponovo je skrenuo pažnju na godinama prisutan ali zataškavan problem akušerskog nasilja. Ona je optužila doktora M.M. iz opšte bolnice Sremska Mitrovica za nasilno postupanje zbog koga je njena beba preminula, ali i za posebno iskazanu netrpeljivost zbog njene etničke pripadnosti. Obdukcioni nalaz preminule bebe potvrdio je da je smrt nastupila zbog nasilnog porođaja, preneli su mediji. Nekoliko dana kasnije, međutim, oglasila se ministarka zdravlja Danica Grujičić, koja je rekla da treba sačekati konačne obdukcione rezultate, pa onda doneti odluku o tome ko je odgovoran za smrt bebe. Ona je istakla da se komplikacije dešavaju prilikom bilo koje intervencije.
Kad žrtve progovore: Nakon javnog istupa Marice Mihajlović, ohrabrile su se i druge žene koje su iznele svoja užasna iskustva tokom porođaja. Za dva dana, tri žene su optužile istog lekara za ponašanje koje je dovelo do smrti njihove dece, a mnoge žene su na društvenim mrežama iznosile svoja iskustva, često imenujući lekare iz cele Srbije koji su krišili zdravstvene protokole i lekarsku etiku. Istog dana kada je Marica Mihajlović iznela svoju priču, održan je i protest ispred Ministarstva zdravlja. Protest je, potom, održan i u Sremskoj Mitrovici, nakon čega je, kako je saopštila organizacija Kreni-promeni, bolnica u tom gradu, prihvatila zahtev da se porodiljama omogući besplatna pratnja prilikom porođaja.
Bodigard umesto ljudskosti: Ta organizacija predala je Ministarstvu zdravlja peticiju sa zahtevom da se obezbedi besplatna pratnja ženama na porođaju. Peticiju, koja postoji od 2022. godine, potpisalo je više od 190.000 građana. Marina Pavlović, izvršna direktorka pokreta Kreni-Promeni podsetila je da je 2022. objavljen izveštaj tri advokatice koji dokazuje teško kršenje ljudskih prava u srpskim bolnicama. Ni jedna od institucija nije odgovorila na taj izveštaj. Mediji su javili da je doktor M.M. u pritvoru u kome će ostati 30 dana. O problemu akušerskog nasilja nisu se izjasnile SPC i desno orijentisane partije, koje često govore o problemu nataliteta. Presednik Aleksandar Vučić primio je Maricu Mihailović i uputio joj podršku, u direktnom TV prenosu.
Ima li pravde za Staniku Gligorijević: Dva minuta snimka nesreće na naplatnoj rampi Doljevac u kojoj je, januara 2019. poginula Stanika Gligorijević, zastareva nakon 31. januara. Lančani sudar tri vozila izazvao je automobil u kojem je bio tadašnji direktor Koridora Srbije Zoran Babić, a njegov vozač Dejan Stanojević je zbog nesreće osuđen na četiri i po godine zatvora. Sigurnosne kamere na naplatnoj rampi snimile su nesreću, ali nedostaju dva minuta za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno izjavio da je toliko užasan da nije za prikazivanje. Snimak nikada nije stigao do suda.
Prošle godine ubijeno 28 žena: U Srbiji je tokom 2023. ubijeno 28 žena – pet više nego u 2022, rekla je za Tanjug koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević. U odnosu na prethodne godine, dodale je, više žena prijavljuje nasilje, ali mnoge dalje ćute. Sigurna kuća može da primi 30 žena, ali ih je trenutno više i to sa decom. Ostaju i duže od šest meseci, ali neke se ponovo vrate nasilniku. Jedan od razloga povratka je što nemaju gde, a nemaju ni prihode. „Sve ove godine nismo imali slučaj da žene iz sigurne kuće dobiju socijalne stanove koji se inače daju kategorijama ugroženog stanovništva. Žene koje su žrtve nasilja u Srbiji nisu na prvoj ili drugoj listi, diskriminacija je očigledna“, rekla je Vesna Stanojević.
Foto: Marija Erdelji, Novinarke protiv nasilja/NPN
Pretnje opozicionaru iz Kraljeva: Lider Grupe građana Starosedeoci Kraljeva Ivan Matović, dobio je otvorene pretnje od predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darka Glišića i to u emisiji Televizije Kraljevo, u kojoj je Glišić gostovao, javio je N1. „Ako hoćeš da se igraš sa vatrom, dobićeš vatru“, zapretio je Glišić. Matović tvrdi da je sve počelo onog trenutka kad je odbio njegovu “ponudu koja se ne odbija”, dobijenu preko posrednika.
I porodica na udaru: Matović kaže da je protiv njega pokrenuta kampanja, u kojoj nije pošteđena ni njegova porodica, kao i da su u njegovu firmu dolazili poreski inspektori, a naprednjaci su unapred znali visinu kazne koja mu je određena. “Nije prijatno. Moja supruga je neko ko razume i ne meša se u politiku. Ali, ovih dana joj nije prijatno. Moji roditelji su itekako zabrinuti. Po prvi put su mi to rekli. A iskreno, nije ni meni prijatno. Kada vam neko preti vatrom u zemlji u kojoj znate šta se deševa sa političkim neistomišljenicima”, rekao je Matović. Glišić se i gostovanja na RTV Kraljevo više puta obraćao Matoviću sa Fejsbuk stranice gradonačelnika Predraga Terzića, koristeći izrazito neprimeren rečnik.
Poruka za LGBT+: Prajd Info Centar u Beogradu je ponovo napadnut 7. januara, kada je polomljen izlog na ulazu u prostorije. Prvi put posle pet godina i desetina pokušaja u potpunosti je polomljen izlog na dan kada većina građana Srbije slavi pravoslavni Božić, saopštio je Belgrejd prajd. "Ovo je poruka LGBT+ ljudima u Srbiji da ne postoji dan u godini kada smo bezbedni i da smo i tokom praznika na meti onih koji nas mrze i žele da nas obesprave, nateraju da se krijemo i poruče nam da nema mesta za nas", navodi se u saopštenju. Podseća se da napadači na prostorije Prajd Info Centra do sada nikada nisu bili procesuirani niti osuđeni, iako su uvek bili dostupni snimci napada sa nadzornih kamera. Zaštitnik građana pokrenuo je nakon tri dana po sopstvenoj inicijativi postupak ocene zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova u slučaju razbijanja izloga Prajd Info Centra u Beogradu. Nasilje je osudila i poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Slučaj Sandulović: Generalna izvestiteljka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) za političke zatvorenike Suna Evarsdotir pozvala je vlasti Srbije da oslobode uhapšenog opozicionog političara Nikolu Sandulovića i da istraže navode da je bio zlostavljan u pritvoru. Evarsdotir je rekla da su Sandulovića, prema rečima članova njegove porodice, iz njegove kuće odveli agenti srpske bezbednosne službe i teško ga pretukli, prenela je PSSE. „Navodi se da je to bio oblik kazne za izražavanje žaljenja zbog smrti Adema Jašarija, osnivača Oslobodilačke vojske Kosova koga je srpska policija ubila 1998. godine zajedno sa 57 članova njegove porodice tokom rata na Kosovu“, navela je Evarsdotir. Dodala je da su je šokirali navodi da se Sandulović vratio kući delimično paralizovan i na nosilima i ukazala da je potom, uprkos vidljivim povredama, zadržan u pritvoru od 30 dana i optužen za izazivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje.
Jeste BIA, nije BIA: Sandulović, lider vanparlamentarne Republikanske stranke, priveden je nakon što je 2. januara na Iksu ponovo objavio snimak iz februara 2023. godine, na kojem se nalazi pored groba Adema Jašarija. „Ja sam jedini političar iz Srbije koji je došao da se pokloni nevinim albanskim žrtvama, porodici Jašari, u Prekazu. Izvinio sam se i zamolio za oproštaj u ime Srba koji to nisu počinili“, napisao je Sandulović na Iksu 2. januara. Sandulovićev advokat Čedomir Stojković rekao je da su njegovog klijenta pretukli pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koja je te navode demantovala. Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 11. januara da prikupljeni dokazi ne upućuju na zaključak o postojanju dovoljno uverljivih navoda i jasnih indicija da je u slučaju Sandulovića došlo do zlostavljanja. Tužilaštvo je navelo da iz otpusne liste Vojnomedicinske akademije „jasno proizilazi da nisu konstatovane bilo koje telesne povrede“.
Jeste BIA: Bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin izjavio je da je predsednik Republikanske partije Nikola Sandulović priveden po njegovom naređenju zbog sumnje da, kako je rekao, aktivno radi na podršci otcepljenju Kosova i da podriva ustavni poredak Srbije. Vulin je naveo da je privođenje izvršeno po njegovom naređenju koje je ostalo na snazi i nakon ostavke. „Da je Sandulović položio venac na grob Himlera, Mosad bi ga ubio, da je položio venac na grob Osame bin Ladena CIA bi mu došla glave. Polažući venac na grob srpskog ubice Adema Jašarija, Sandulović je dobio samo privođenje po mom naređenju i zadržavanje po nalogu tužioca“, rekao je Vulin za „Večernje novosti“.
Opasno pešačenje: U saobraćajnim udesima prošle godine poginula su 134 pešaka u Srbiji, saopštio je MUP. To znači da na svakih 65 sati po jedan pešak izgubi život, dok je povređenih daleko više. MUP navodi da je čak četvrtina pešaka je poginula na mestima gde bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena – na pešačkim prelazima, autobuskim stajalištima, kod škola i čak i na trotoarima.