Povelika Srbija
Nije smelo da se desi
Od ratne pretnje na severu Kosova i uloge Milana Radojičića u njoj, preko vuvuzela u parlamentu, zatrovane hrane i navoda o pokušaju podmićivanja inspektora zaslužnog za otkriće Jovanjice, pa sve do priče o biciklisti koji je napao dva automobila sa sedam pitomaca policijske akademije – svašta je u Srbiju u septembru stalo. I još nije eksplodirala.
Autorka: Vera Didanović, novinarka NIN-a
Septembar 2023. godine
Mediji
Kad kršenje obećanja o prekidu rijaliti programa nije dovoljno, pa se šou pravi od ubistva Slavka Ćuruvije. Kad se u izveštavanju potpuno i besramno falsifikuje događaj koji je prethodno direktno prenošen. Kad se izmisli pretnja hapšenjem Vučića a novinarka optuži za dirigovanje protestom. Kako se to zove i zašto to svi plaćamo?
Elitna istina, obešeni poslanici: Stotine hiljada građana Srbije dobile su na samom početku septembra šamar od glavnog medijskog stuba vlasti: uprkos obećanju o obustavljanju emitovanja toksičnih rijaliti programa, datom proletos, u vreme najmasovnijeg protesta Srbija protiv nasilja, TV Pink je započela novu sezonu tog zločina u nastavcima.
Svakodnevno višečasovno promovisanje opskurnih likova sa margine i njihovih često nasilnih međusobnih odnosa, više se ne zove “Zadruga”, već “Elita”.
Nejasno je ostalo da li je Željko Mitrović, vlasnik Pinka, time priznao šta misli o Srbiji, ili je “samo” pokušao da bude duhovit, oslanjajući se na svoju raniju tvrdnju da su “učesnici Zadruge elita za opoziciju”.
Nema mira ni za mrtvog Ćuruviju: Nema tu, međutim, mesta za šalu – ne samo zbog pogubnog društvenog uticaja takvog programa, ni zbog nesankcionisanog kršenja zakona, već i zbog poigravanja sa smrću Slavka Ćuruvije, novinara koga je država nekažnjeno ubila pre čak 24 godine.
Tabloidi su, naime, već u prvim danima emitovanja “Elite” najavili da će jedna od učesnica rijalitija, izvesna Vesna Ćuruvija, predstavljena kao “novinarka, spikerka, voditeljka i rođaka Slavka Ćuruvije” javnosti otkriti “Istinu o Slavku Ćuruviji i njegovoj misterioznoj smrti”.
Priprema za puštanje optuženih: Izgleda da je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu za optužene koji su dva puta prvostepeno osuđeni kao krivi za ubistvo Ćuruvije, na ukupno 100 godina zatvora, pa bi cela akcija sa dovođenjem žene istog prezimena u Elitu, mogla biti deo medijske pripreme za saopštavanje te informacije.
O oslobađajućoj presudi u suđenju koje traje od 2014. godine, spekuliše se još od proleća, kada je Vuk Drašković za TV Tanjug rekao da je takva presuda doneta, ali da će biti objavljena u odgovarajućem trenutku, u političkom ili nekom drugom smislu. Tvrdnju o oslobađajućoj presudi u septembru su izneli Ivana Stevanović, Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara i član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara.
Oslobađajuća presuda će biti “zastrašujuća poruka za pravosudni sistem, građane, porodicu i prijatelje Slavka Ćuruvije i novinare”, rekla je Ivana Stevanović.
Novinar i izdavač listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja SRJ. Za ubistvo su osumnjičeni bivši rukovodioci Resora službe bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić.
Pomračeni um hejterski: Jedan od koordinisanih načina medijskog falsifikovanja stvarnosti gledali smo i u izveštavanju o opozicionom pokušaju blokade Skupštine. Namera poslanika bila je da tako isposluju održavanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja godine, ali građani su preko provladinih medija “saznali” nešto sasvim drugačije - da je opozicija “pokušala da onemogući usvajanje odluka o povećanju plata i penzija i isplate pomoći deci”. U izveštavanju “Informera”, recimo, opozicija je nazivana “razularenom grupom hejtera”, bili su “varvari”, “divljaci koji lome po Skupštini”, “totalni idioti”, imali su “pomračeni um”, tvrdilo se sa naslovne strane da “hoće da vešaju poslanike”… Činjenica da je trebalo da se raspravlja i o pomoći u lečenju dece, tom listu je poslužila i kao inspiracija za naslov: “Deca na savesti! Poslanik Ferhatović molio opoziciju da mu spase bolesno dete!”. Sa manje ili više dramatizacije, slično su tvrdili i drugi mediji, bez i najmanje namere da građane upoznaju i sa stavovima opozicije (istakao se, recimo, Alo, tvrdnjom da su opozicionari “divljali po ugledu na Kurtija”).
…i đavolski: A kada je ista ta grupa prozapadno orijentisanih stranaka objavila dogovor o predizbornoj saradnji, u jednom od udarnih programa TV Pinka, u kome često gostuju predsednik, premijerka i drugi predstavnici državnog vrha, pojavila se anketa sa pitanjem: “Da li novostvoreni đavolski pakt opozicije prima pare od stranih službi?”. Navodni “stav nacije” bio je saglasan sa stavom vlasti i njenih propagandista: 69 posto “da” i 31 posto “ne”.
Targetiranje novinarke: Uz redovno blaćenje opozicionih političara i krivotvorenje njihovih izjava, na tapetu je u septembru bila i novinarka N1 Ana Novaković koja prati slučajeve korupcije i kriminala, uključujući i Jovanjicu. Advokat prvooptuženog u procesu, Predraga Koluvije, funkcioner SNS Vladimir Đukanović, optužio je novinarku da je na skupu podrške Milanu Isakovu, jednom od inspektora zaslužnih za otkrivanje plantaže marihuane, okupljenim građanima i opoziciji izdavala direktive kada da zvižde i vređaju Koluviju.
Vladimir Đukanović (Izvor: FoNet)
Pročitajte biografiju Vladimira Đukanovića
Za one koji ne poznaju posao izveštavanja postojao je i snimak na kome se vidi da se novinarka obraća kolegi kamermanu, ali se to nije ticalo uredništva Informera. Tabloid je usvojio Đukanovićevu verziju i nastavio hajku protiv novinarke, pripremajući teren za njeno dalje maltretiranje (nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović je zbog njenog prisustva tražila odlaganje ročišta u postupku koji vodi protiv redakcije portala KRIK).
Nagrada za prljav posao: Jasno je odavno da iza takvog besprizornog “izveštavanja” stoji interes, u krajnjoj instanci uvek finansijski. Problem postaje posebno ogavan u svetlu činjenice da manipulacije činjenicama finansiraju, zapravo, svi građani. I izgleda da će se to nastaviti, sudeći po Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima o kome je javna rasprava počela 13. septembra. Taj dokument, naime, omogućava medijima koji krše Kodeks novinara da nesmetano dobijaju budžetski novac za medijske projekte, što je bio predmet kritike više novinarskih organizacija, za sada sa neizvesnim uspehom.
Hapšenje Vučića: Na jedan od metoda medijske manipulacije ukazala je agencija Kossev, prateći trag nastajanja tvrdnji provladinih medija da “Kurti preti da će da hapsi Vučića”, koja se, u različitim oblicima, pojavila u udarnim naslovima većine dnevnih novina 21. septembra. A šta se zapravo dogodilo: nakon dijaloga na visokom nivou u Briselu, srpski predsednik je odgovarajući na pitanja albanskih novinara, najavio mogućnost obilaska Gračanice, ali, kako je sam rekao, ukoliko mu odobre ulazak. Izjavu je potom komentarisao kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja. On je rekao da će bilo ko biti uhapšen ukoliko neovlašćeno uđe na Kosovo, uključujući i srpskog predsednika. „Posledica je da jednostavno nemate državu ako šef druge države uđe na vašu teritoriju bez dozvole“, rekao je Svećlja i dodao da „ne veruje da je Vučić toliko lud da dođe na Kosovo bez dozvole“. Svećlja je precizirao da o dodeli dozvole za ulazak odlučuje kancelarija kosovskog premijera. „Za dozvolu – kod premijera, bez dozvole, kod mene“, naglasio je ministar. Potom su novinari provladinih medija u Srbiji od Vučića zatražili su da prokomentariše Svečljine navode. „Maltretirali su mi sina, mene će da uhapse. Videćemo ko će koga da hapsi i kako će to da izgleda“, kazao je Vučić, a urednici su shvatili zadatak.
Politika
Kad se politički život godinama sistematski uništava, logično je stizanje u zonu bizarnog i nedostojanstvenog – bilo da je reč o usvajanju skupštinskih odluka uz pomoć policijskog kordona koji deli vlast i opoziciju, ili o raskidu koalicionih partnera zbog sukoba oko fejzbuk strane. Izbori se bliže, šou se nastavlja
Skupštinska argumentacija - kordonom na vuvuzele: Teško je oceniti kome je bilo teže tokom skupštinskog zasedanja održanog početkom septembra: možda opozicionim poslanicima okupljenim oko protesta Srbija protiv nasilja, koji su (neuspešno) pokušavali da, blokadom sednice sa najpopulističkijim mogućim dnevnim redom, isposluju zakazivanje prevremenih (ionako najavljenih) parlamentarnih i beogradskih izbora?
Ili Vladimiru Orliću, predsedniku Skupštine, koji je satima neprekidno varirao najgore uvrede na račun opozicije, kako bi “pokrio” zvižuke i vuvuzele? I kako bi, u svest građana, usadio tezu da ti “bednici”, “siledžije”, “huligani” i “lopovi osvedočeni” ne žele da majke dobiju novac za svoju decu i penzioneri povišicu penzija, jer sredstva za to ne mogu da se izdvoje dok se ne usvoji rebalans budžeta.
Kako je počelo peto vanredno zasedanje, tako je i završeno - 25 tačaka dnevnog reda usvojeno je bez rasprave, ali uz vređanje. (Izvor: Otvoreni parlament)
Ili, ipak, običnim građanima koji su gledali otvoreno nasilje nad onim što bi trebalo da bude najvažnija demokratska institucija u zemlji? Umesto poziva na konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, što se radi u takvim prilikama, predsednik Orlić je, naime, u salu uveo snage bezbednosti, da naprave čvrst bedem između predstavnika vlasti i poslanika opozicije, zahvaljujući čemu smo dobili upečatljiv vizuelni prikaz stanja u zajedničkoj nam domovini.
Ostala je samo činjenica da je, kao i ostale 24 tačke naguranog dnevnog reda, rebalans budžeta usvojen bez ikakve rasprave. I da je propuštena prilika da se, makar, postavi pitanje opravdanosti povećanja akciza, ali i kvalifikacija koje su malo poznatog Slobodana Cvetkovića, člana Socijalističke partije Srbije, dovele na mesto ministra privrede, sa koga je ranije smenjen Rade Basta, tada član Jedinstvene Srbije, danas – opozicionar.
Nismo svi Sergej: Nije se samo Sergej Trifunović u septembru suočio sa neprobojnim zidom na evropskim granicama: za razliku od glumca sklonog skandalima, koji je vremenski oročenu zabranu ulaska u Hrvatsku, ali i druge zemlje članice Unije, zaradio nepoštovanjem zakona, ostalim građanima za sada “samo” preti vraćanje neprijatnog viznog sistema. I to ne zbog njihovog, ličnog ponašanja, već zbog odluka vlasti koja nema baš stopostotnu podršku biračkog tela.
Evropsku komisiju su, naime, zabrinule najavljene izmene u Zakonu o državljanstvu Republike Srbije, koje olakšavaju procedure za dolazak stranih državljana do pasoša.
Time bi ruski državljani, koji su apostrofirani u saopštenju Komisije, ali i državljani drugih zemalja za koje važi vizni sistem, mogli da zaobiđu pravilo ulaska u EU koje im je namenjeno. Komisija je, zbog toga, zabrinuta za bezbednosni sistem Unije.
U Srbiji koja, osim što nije uvela sankcije Rusiji, ima i direktne letove sa Moskvom sve vreme od početka ruske invazije na Ukrajinu, privremeno ili trajno boravište potražilo je više stotina hiljada Rusa. Na nekoliko primera se, međutim, pokazalo da potpunu dobrodošlicu dobijaju sve dok ne govore protiv Vladimira Putina.
Makron obaška: Ponovno uvođenje viza ne preti nam, međutim, samo zbog mogućnosti da srpske pasoše koriste državljani Rusije i nekih drugih zemalja. Promenom vizne politike EU zapretio je i predsednik Francuske Emanuel Makron i to u slučaju da “Beograd i Priština ne budu odgovorno postupali prema dijalogu”. Građanima Srbije koji bi voleli – i za to imaju finansijske mogućnosti – da slobodno putuju u zemlje EU ostaje, zato, samo da se nadaju da su, bar u konkretnom slučaju, u pravu srpski zvaničnici koji tvrde da povratka viznog sistema neće biti.
Zakerberže, pomagaj: Tradicionalni proces atomizacije opozicije dobio je do sada najbizarniji momenat: jedna politička grupacija je u javnim objašnjenjima svog raspada potencirala sukob oko upravljanja - fejzbuk stranicom.
Da je dosadašnjoj verziji stranke Zajedno, sa troje kopredsednika (Nebojša Zelenović, Biljana Stojković, Aleksandar Jovanović Ćuta) istekao rok trajanja, bilo je jasno kada je obelodanjena saradnja sa Demokratskom strankom, pokretom Srce Zdravka Ponoša i Rumunskom partijom. Među potpisnicima tada nije bilo Jovanovića koji je odsustvo obrazložio tvrdnjom da nije pozvan. Usledio je odgovor dotadašnjih partnera da poziv nije dobio jer nije dolazio na sastanke.
A onda je ceo taj javni ping-pong pao u senku spektakularne rasprave o vlasništvu nad pomenutom fejzbuk stranom. Danijela Nestorović, narodna poslanica i članica Ekološkog ustanka, čiji je član i Jovanović, najavila je čak i sudski epilog. Za svo to vreme, obe strane u sporu nastavile su da pozivaju na jedinstven nastup opozicije na predstojećim izborima.
Od bizarnog bizarnije: U hipotetičkom takmičenju u bizarnosti svakako bi se vodila oštra borba između opozicionog rata oko fejzbuka i otužnog parizer-rijalitija kog nam je priredio predsednik Srbije, prema preovlađujućim procenama, s namerom predizborne kupovine glasova najsiromašnijih građana. U senci priče o privremenom pojeftinjenju grupe proizvoda najnižeg kvaliteta ostala je, međutim, činjenica da je predsednik države opet uradio ono što nikako ne bi smeo: ponovo je javno promovisao trgovački brend, baš kao što je to ranije radio zastupajući interese Ikee, Telekoma…
Kapital
Šta smo o pravdi u Srbiji naučili iz slučajeva Jovanjica i Krušik, čime se trujemo i kako smo postali šampioni u raznim oblastima – od zagađenja, preko kriminala, iskakanja vozova i SLAPP tužbi protiv medija, do broja radnih sati
Čista marihuana, zagađeni hrana i vazduh: Šokantno je što nas više ništa ne šokira – recimo, kad nedeljnik NIN objavi saznanja o (navodnom) pokušaju potkupljivanja policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, zaslužnog za otkriće najveće plantaže marihuane u Evropi i propuštanju nadležnih da ceo slučaj ispitaju.
Milenkoviću je, navodno, nuđeno 100.000 evra da aferu Jovanjica zataška, a nepristojnu ponudu doneli su Koluvijin advokat i poslanik SNS Vladimir Đukanović i suvlasnik ugašenog tabloida Objektiv Aleksandar Papić. List je to objavio pozivajući se na službenu belešku koju je ostavio Milenković - što je Đukanović, naravno, osporio i zbog čega je podneo krivičnu prijavu protiv Milenkovića.
Nismo se, prethodno, šokirali ni kada je isti taj Milenković tražio fizičku zaštitu i sa nadležnima podelio saznanja da su šefovi jednog narko klana prihvatili realizaciju njegove likvidacije. I pride im dostavio imena potenacijalnih likvidatora. Ceo plan, naveo je, odnosio se i na inspektora Dušana Mitića, takođe angažovanog u otkrivanju plantaže marihuane u Jovanjici.
Nije bilo masovnog zaprepašćenja ni kada je policajac Milan Isakov, takođe iz Odeljenja za borbu protiv droga, svedočio o iznenađenju koje je doživeo kada je shvatio da je država obezbeđivala kriminal: “Žao nam je što smo uhvatili državu u kriminalu, ni manje, ni više nego u proizvodnji droge, ali nam je još više žao što neko zbog toga hoće da nas likvidira”, rekao je Isakov na suđenju Predragu Koluviji, optuženom da je organizovao gajenje više od tone i po marihuane na imanju svoje firme “Jovanjica”.
Odjeci i reagovanja: Protiv Isakova je, istoga dana kada je svedočio, 6. septembra, više javno tužilaštvo podnelo Višem sudu optužni predlog, zbog sumnje da je, sa još dvojicom inspektora, zloupotrebio položaj i pribavio korist. Inspektori su optuženi da su tukli dvojicu mladića, od kojih je jedan zadobio tešku telesnu povredu.
Podnošenje optužnog predloga i nije naročito iznenađenje, jer su Milenković, Mitić i Isakov odavno predmet raznih vrsta pritisaka i blaćenja – za razliku od Koluvije, koji uživa zaštitu državnog vrha i promociju na provladinim medijima. U septembru nas je, recimo, počastio snimkom sa slavlja Informera u Rosićima, kome je, između ostalog, prisustvovao Miloš Vučević, ministar odbrane i predsednik vladajuće SNS. Sa tog događaja pohvalio se i fotografijom na kojoj stoji u zagrljaju oca, koji nosi zanimljicu majicu: na jednoj strani nalaze se precrtani mediji Vreme, NIN, Danas i Nova uz natpis “lažu kao N1”, dok je na drugoj natpis “pravda za Jovanjicu”.
O pravdi, primer “Krušik”: Četiri godine od hapšenja Aleksandra Obradovića, afera “Krušik”, na koju je ukazao, i dalje je nerazjašnjena, podsetili su mediji.
Obradović, radnik valjevskog „Krušika“, uhapšen je 18. septembra 2019. godine, nakon što je pokušao da ukaže na sporne poslovne odluke na štetu fabrike, a u korist trgovaca oružjem. Pre hapšenja je, po sopstvenom priznanju, dostavio informacije da su ključne poslovne odluke u fabrikama domaće vojne industrije preuzeli trgovci oružjem, koji su kupovinom namenskih proizvoda po fabričkim cenama, često bez uplate avansa, ispumpavali novac iz domaće vojne industrije. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je 20. septembra 2019. pokrenulo istragu protiv njega, zbog, kako je mesec dana kasnije saopšteno, sumnje da je odavao poslovnu tajnu. Postupak za korupciju koju je otkrio u fabrici naoružanja nije ni počeo. Afera „Krušik“ bila je i deo izveštaja Evropskog parlamenta: Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u izveštaju poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika o Srbiji iz 2021. godine. Predstavnici vlasti su o aferi Krušik uglavnom ćutali.
Zdravo, živo: šta jedemo? Nakon što je Hrvatska u avgustu stopirala uvoz srpskih šljiva zbog pronalaženja pesticida hlorpirifos opasnog po zdravlje ljudi, naročito dece, signal za uzbunu već prvog septembra stigao je iz Crne Gore: inspekcija te države sprečila je uvoz skoro deset tona breskvi i nektarina. A 14. septembra na granici su zaustavljeni srpski krastavci namenjeni tržištu Slovenije, jer je u njima, kako je saopštio Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) pronađen fungicid metalaksil.
Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu privrede, nije se sastao pet godina.
Goran Papović, Nacionalna organizacije potrošača
Od početka godine ne prestaju da stižu vesti o robi iz Srbije za koju se tvrdi da je opasna po zdravlje. Bilo je problema sa čipsom, stočnom hranom sa aflatoksinom, dimljenim lososom, breskvama, nektarinama, kikirikijem, zamrznutim jagodama, jabukama, biljnim likerom. Pronalažene su razne zabranjene supstance, što toksične, što kancerogene. Samo se priča o breskvama koje nisu stigle do Crne Gore malo drugačije razvila.
Uprava za bezbednost Crne Gore najpre je saopštila da je i u breskvama pronađen hlorpirifos, da bi, potom, sama sebe demantovala i objasnila da je došlo do nesporazuma u telefonskom razgovoru sa inspektorima. U većini srpskih medija akcenat je stavljen na taj deo saopštenja, a nastavak je zabašuren – a u njemu je stajalo da je tačno da je naloženo uništavanje blizu 10 tona voća, ali ne zbog pomenutog zabranjenog pesticida, već zbog toga što je količina dozvoljenog pesticida prevazišla propisanu granicu.
Bez kontrole: Od Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, saznali smo da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu privrede, nije sastao pet godina.
Povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe hlorpirifosa, Papović je rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence.
„Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena“, rekao je Papović za Betu.
Aflatoksin, stari znanac: Neke kontrole se ipak rade –kompanija Lidl obavestila je potrošače da je iz maloprodajnih objekata povukla proizvod “S ljubavlju domaće Kukuruzno brašno belo 500 g”, proizvođača Interpak 2015 d.o.o. , dobavljača DPS Klad Group d.o.o, s rokom upotrebe 01.04.2024. U predmetnom kukuruznom brašnu otkriveni su povišeni nivou mikotoksina (Aflatoksin), koji u slučaju konzumiranja tokom dužeg vremenskog perioda mogu imati štetne uticaje, saopštila je kompanija. U saopštenju se navodi i da je ugrožen samo taj jedan kontigent proizvoda, ali ne i oni sa drugim datumima proizvodnje. Cela priča neprijatno je podsetila na činjenicu da je 2013, afera sa nedozvoljenom količinom aflatoksina u mleku rešena tako što je - povećana dozvoljena doza. I to čak 10 puta, da bi kasnije bila prepolovljena na 0,25 mikrograma po litru mleka, koliko iznosi i danas. A to je pet puta više nego u EU, gde je dozvoljeno 0,05 mikrograma po litru.
Presladak med: Od 25 uzoraka meda na našem tržištu koji su testirani po novoj akreditovanoj metodi za utvrđivanje falsifikata hrane i pića, 22 nisu prošla testove autentičnosti. Utvrđeno je da je u tih 88 posto uzoraka medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima. Inicijator prvog takvog ispitivanja je Klaster “Ujedinjeni za kvalitet”, u saradnji sa Pokretom potrošača za kvalitet hrane, a motiv je, kako su saopštili, “nemoć da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.
“U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza. Podsećamo da je PDV na proizvode od šećera 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep”, rekao je Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije za Politiku.
Nakon objave u medijima o pronađenim falsifikatima meda, veterinarska inspekcija je naložila vanrednu kontrolu proizvodnje i prometa meda.
Šampionski: od curenja amonijaka do SLAPP tužbi
Srbija ne prestaje da osvaja šampionske titule u raznim oblastima: imamo, recimo, pobednika na top listi nazjagađenijih gradova u Evropi.
Na to nas je, uoči početka grejne sezone, podsetio britanski Gardijan, koji piše da je vazduh u glavnom gradu Srbije lošiji je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi.
List piše da je, po pitanju zagađenosti vazduha, najteže pogođena evropska zemlja Severna Makedonija, a da se Srbija nalazi na drugom mestu. U obe zemlje više od polovine stanovništva živi u oblastima gde je zagađenje vazduha četiri puta veće od preporučenog.
Gardijan podseća i da je studija koju je ove godine finansiralo srpsko ministarstvo nauke analizirala podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća.
Treći po kriminalu: Srbija je treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu. Od 193 države u svetu je na 40. mestu. U izveštaju se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, transit i odredište za žrtve trgovine ljudima. “Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji”, piše u izveštaju. Prema tim podacima, strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno se susreću sa prinudnim radom u Srbiji. Naglašava se i da je krijumčarenje ljudi dugotrajan problem u Srbiji, zbog položaja zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti.
Srbija treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala
I železnica za ponos: A samo dan nakon što smo saznali da je za poslednje tri godine u Srbiji bilo više iskliznuća vozova nego u 18 zemalja EU, konkretni podaci, do kojih su došli mladi novinari, polaznici Akademije za razvoj lokalnih medija (Media i reform centar Niš), pokazali su se – bajatim.
Na delu pruge Bor Teretna – Zaječar, između Borske Slatine i Zagrđa, naime, 2. septembra iskliznula je cisterna sa sumpornom kiselinom, u vlasništvu komapnije Eliksir. Prevrtanja i curenja kiseline, srećom, nije bilo, pa je bilo moguće poverovati u zvanična uveravanja da nije bilo ni opasnosti po zdravlje i životnu sredinu.
Time se ukupan broj iskliznuća vozova na srpskim prugama u prethodne tri godine, od 2020. do kraja 2022, sa 194, koliko je, na osnovu podataka Srbija Kargo, pisalo u pomenutom tekstu mladih novinara, popeo na – 195.
Statistika Agencije EU za železnice pokazuje, s druge strane, da je u istom periodu, u 18 zemalja EU, bilo oko 180 iskliznuća vozova.
Za još jedan u nizu tužnih srpskih rekorda, stručnjaci, inače, kažu da su odgovorni nebriga, neodržavanje pruge, kao i zastareli vozovi i kompletna infrastruktura.
Možda neke veze sa tako poraznim stanjem ima i stav koji je s lakoćom iznela premijerka Ana Brnabić, dva dana nakon jedne od najopasnijih železničkih nesreća koje su se desile – kada je, 25. decembra 2022, kod Pirota iskliznula kompozicija sa 900 tona amonijaka, od kojih je 20 tona iscurelo: “Nesreće se dešavaju svuda”.
A moglo je bar nešto da se izbegne, jer EU finansira železničku infrastrukturu u Srbiji. Iako je novac za rekonstrukciju deonice od Niša do Dimitrovgrada, gde se nesreća sa curenjem amonijaka desila, odobren još 2018. godine, pruga još nije rekonstruisana.
Tišina tamo! Na samom početku meseca saznali smo za još jedno “dostignuće” koje nam nije trebalo i to u specifičnom vidu pritiska na medije: prema podacima koje je objavio portal Autonomiija, više od 250 slučajeva SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation) tužbi zabeleženo je u Evropi u proteklih godinu dana, a Srbija je u društvu 35 evropskih država zauzela - deseto mesto.
Reč je o tužbama koje su usmerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja, pri čemu cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu, već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja i izveštavanja.
U poznatije slučajeve SLAPP tužbi u Srbiji spadaju tužba bivšeg minsitra Nebojše Stefanovića protiv NIN-a i brojni postupci koje su protiv više medija pokrenuli Milenijum tim, omiljeni izvođač radova aktuelne vlasti (tužbe podneo čak i u slučaju kad su Jugpress, Infovranjske, Danas, Nova.rs i TV N1 samo preneli sadržinu konferencije za medije), Nikola Petrović, kum predsednika Srbije (između ostalog, tri tužbe protiv istraživačkog portala KRIK)…
*Radnici u Srbiji rade šest sati više nedeljno od proseka u EU
Vredni ili izrabljivani? Radnici u Srbiji su tokom prošle godine u proseku radili 43,3 sata sedmično, što je za skoro šest sati više od proseka u Evropskoj uniji, objavila je 20. septembra evropska služba za statistiku Eurostat. Uobičajena radna nedelja za Evropljane starosti od 20 do 64 godine 2022. godine bila je u proseku 37,5 sati, sa znatnim razlikama među zemljama članicama. U Srbiji je više od 10 odsto radnika imalo radnu nedelju dužu od 50 sati, a samo oko pet odsto je imalo radnu nedelju kraću od 40 sati.
U EU, 46,8 odsto zaposlenih radilo je između 40 i 44 sati sedmično, 5,4 odsto je radilo u proseku manje od 20 sati, a 7,6 odsto više od 50 sati. Kada je u pitanju prosečna radna sedmica za radnike sa punim radnim vremenom, Srbija je na prvom mestu, sa 44 sata. Iza nje su Švajcarska (43,4) i Island (42,8), a od zemalja EU najviše su radili Grci (42,7), a najmanje Finci (38,8).
Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Srbiji u protekloj godini bila je 74.933 dinara odnosno oko 639 evra. U Švajcarskoj, zemlji koja je odmah iza naše po broju radnih sati nedeljno, prosečna zarada je gotovo punih 7.000 evra. To je čak deset puta više od srpskog proseka.Ta razlika je manja ako se poredimo sa zemljama u našem komšiluku, Hrvatskoj i Sloveniji gde zaposleni prosečno zarade od 1.300 odnosno 1.600 evra.
Rezultati o broju radnih sati za 2022. godinu predstavljeni su za članice EU i tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i Srbiju kao državu kandidata za članstvo. U analizi su obračunati uobičajeni sati koje osoba radi na glavnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne računajući vreme putovanja između kuće i radnog mesta i pauze za obrok.
Nasilje
I pre oružanog sukoba u Banjskoj, Srbija je bila preplavljena vestima o nasilju. Zajednička im je obično mala verovatnoća da će bahatog nasilnika stići kazna, bez obzira na to da li je žrtva Predrag Voštinić na biciklu, demonstranti na koje se zaleće automobil ili profesorka iz Trstenika
Hronika neobjašnjene smrti: Krvoproliće na Kosovu od 24. septembra i zakasnelo, čudno, nedorečeno i kontradiktorno reagovanje srpske vlasti na njega, zasenili su sve što se tokom meseca desilo u Srbiji. Zbog ugrožavanja krhkog mira i straha koji je zavladao među srpskim stanovništvom, ali i zbog političkih implikacija koje bi se mogle desiti, pucnjava u malenoj Banjskoj na severu Kosova zapretila je da postane vododelnica posle koje ništa u Srbiji i regionu neće biti isto.
Suprotno dosadašnjoj praksi, prema kojoj je svaki iole veći incident na Kosovu bio praćen višečasovnim specijalnim programom na televizijama s nacionalnom frekvencijom, gotovo potpuni muk pratio je informaciju o ubistvu kosovskog policajca od strane nepoznate naoružane grupe, a potom i odgovoru policije u kome su, prema prvim vestima koje su kasnije menjane, poginula trojica pripadnika te grupe.
Čak 17 sati nakon što je cela drama otpočela, tako što su dva veća kamiona, bez registarskih oznaka, blokirala put na ulazu u Banjsku, građanima se obratio predsednik Aleksandar Vučić. Svu krivicu za nasilje prebacio je na kosovsku stranu i tamošnjeg premijera Albina Kurtija, ali se, istovremeno, ogradio i od naoružane grupe i njene tajanstvene akcije.
Vučić je, međutim, propustio da odgovori na sva ključna pitanja – ko je organizovao, naoružao i obučio paravojnu jedinicu od 30 ili više ljudi, sa kojim ciljem su toga dana krenuli u akciju, ko ih je evakuisao iz manastira u koji su se, u jednom trenutku, zabarikadirali…
U narednim danima, sa pojavom novih informacija, broj pitanja bez jasnog odgovora samo je rastao, naročito nakon što su kosovske vlasti objavile snimak na kome se, kako tvrde, vidi da se u grupi naoružanih lica nalazi i moćni čovek Kosova sa Vučićevom zaštitom i američkim sankcijama, Milan Radojičić, inače potpredsednik Srpske liste.
"Iz same te činjenice da je bio i sneg, onda je očigledno da to nije snimak iz tog dana", izjavio je za RTS ministar Ivica Dačič, komentarišući snimak policije Kosova na kom se navodno vidi Milan Radoičić.
Paralelno sa informacijama koje su nastavile da komplikuju zaključke o tome šta se, zapravo, desilo u Banjskoj, stizale su i procene da je strah srpskog stanovništva na Severu Kosova posle svega toliki da je realno očekivati novi talas iseljavanja sa tog prostora. To, međutim, nije bila tema za članstvo i internet tim SNS: oni su preko društvenih mreža pokrenuli kampanju “Srbija je uz tebe”, posvećenu, naravno, Aleksandru Vučiću.
Fama o biciklisti: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva preživeo je, srećom, udarac jednog od dva automobila koja su ga 11. septembra proganjala dok je, propisno obeležen, vozio bicikl na izlazu iz Kraljeva ka Mrčajevcima. Postoje, međutim, argumentovane sumnje da bi istina o tom događaju mogla stradati mnogo teže od “opasnog” bicikliste, čija polomljena ruka i druge povrede bi trebalo da budu sanirane za nekoliko nedelja.
Voštinić se trudio da javno govori samo o činjenicama koje ukazuju da je u pitanju bio napad, a ne slučajna nezgoda (nakon što su pokušali da ga izguraju preko bankine, automobili su obišli pun krug, vratili se i zadali mu kobni udarac). Uporno je, pri tom, izbegavao da spekuliše o motivima napada. Potvrdio je jedino da je među sedam ljudi koji su bili u dva automobila bilo pitomaca Policijske akademije i policajaca, kao i da, uprkos novosadskim registarskim tablicama, nisu svi putnici automobila bili iz tog grada, već je bilo i Kraljevčana.
Za razliku od njega, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i brojni drugi predstavnici vlasti, sa omalovažavanjem su govorili o slučaju, tvrdeći da nije bilo napada, čime se, primetio je Voštinić, “daju instrukcije na koju stranu treba da ide predmet”. Predstavnici vlasti tvrdili su da je Voštinić pokušao da skrene pažnju na sebe i da je reč samo o incidentu koji su izazvali “momci koji su malo popili” (reči Siniše Malog). Isto je ponavljala armija internet-botova, a desio se i medijski presedan – u listu Kurir pojavio se intervju sa jednim od počinilaca, koji je objašnjavao da je bio pijan, da nema političke pozadine iza nesreće i da ne zna ko je Voštinić. Kraljevačka policija je ceo događaj karakterisala kao “saobraćajnu nezgodu”.
Tužba za mobing: Mitrovčanka Bojana Miletić još ne zna da li će njena pobuna protiv moćnika sa političkom zaleđinom imati bilo kakav vid “hepineda” ili će, u slučaju poraza, kako je rekla, morati da se seli sa Kosova. Ona tvrdi da je “zbog odbijanja da učestvuje u stranačkim aktivnostima SNS-a i Srpske liste” sa nekadašnje pozicije knjigovođe u JKP Standard, postavljena za čistačicu javnih površina u Kosovskoj Mitrovici. Radno rešenje joj je za nepunih godinu i po dana tri puta menjano, svakoga puta sa većom degradacijom, iako poseduje višu stručnu spremu i smatra da je svoj posao savesno obavljala. Zbog toga je protiv JKP Standard i Gorana Rakića, direktora preduzeća (i predsednika Srpske liste) Višem sudu u Leskovcu podnela tužbu za mobing. Osim odbijanja učestvovanja u aktivnostima SNS – u kojima jeste učestvovala dok je radila preko Omladinske zadruge – Bojana Miletić kaže da smatra da je njenoj profesionalnoj degradaciji u preduzeću u kome radi sedam godina, doprinela činjenica da je 20. juna bila prisutna ispred opštine Zvečan u trenutku kada su građane u protestu posetili opozicioni poslanici u Skupštini Srbije, Miroslav Aleksić i Aleksandar Jovanović Ćuta.
Fitilj je sve kraći: Nakon što je, krajem avgusta, jedno dete povređeno zbog uletanja automobila među učesnike protesta Srbija protiv nasilja u Gornjem Milanovcu (održavanog, inače, u pešačkoj zoni) na beogradskom Savskom nasipu 10. septembra došlo je do tuče sličnim povodom. Incident je izbio zbog uletanja jedne mlade žene u grupu demonstranata, članova neformalnog udruženja Savski nasip, koji se bore protiv nelegalne izgadnje vikendica i navike njihovih vlasnika da prolaze putem na kome je, kako kažu, vožnja zabranjena. Scena je bila neprijatna za gledanje, ali, srećom, ozbiljnijih povreda nije bilo.
Tri dana ranije, jedan ekološki aktivista dobio je lakše povrede u sukobu sa radnikom na gradilištu na Kablaru. Grupa aktivista danima je pokušavala da spreči izgadnju staklenog vidikovca na vrhu planine, čiji je investitor grad Čačak. Gradonačelnik Čačka Milun Todorović tvrdi da će se izgradnjom vidikovca, taj grad pozicionirati na turističkoj mapi sveta kao jedna od deset najpoželjnijih destinacija. Aktivisti, s druge strane, traže da se zaustavi “uništavanje, razaranje i devastiranje Kablara“, na kome postoji – prirodni vidikovac.
Profesorka:Tamo gde je ugrožena bezbednost, strada i dostojanstvo – u septembru nas je na to podsetio slučaj Marije Stevanović, profesorke engleskog iz Trstenika, koju je javnost upoznala nakon što su joj trojica učenika izvukli stolicu i oborili je na pod. Ni jedan od izgrednika nije kažnjen, ali je profesorka ovog leta proglašena za tehnološki višak. Posle uznemirenja javnosti, slučaj je rešen “hepiendom” – uz saglasnost Ministarstva prosvete, za profesorku je napabirčen pun radni angažman, ali na tri radna mesta (profesorka u dve i bibliotekarka u trećoj školi).
Glumac: Uprkos raširenom mišljenju da je iz TV serije “Igra sudbine”, posle višegodišnjeg angažmana, izbačen zbog otvorene kritike vlasti, glumac Ammar Mešić rešio je da sačuva dostojanstvo i ne bavi se onim što se ne može dokazati, čak i kad deluje očigledno. Njegov plan je, kaže, da ode u Austriju i radi na građevini, svestan da ga čeka “težak period”. Mešić nije hteo da tumači ni razloge zbog kojih je njegova koleginica u istoj seriji, Olja Lević, dala otkaz - iako se u javnosti tvrdilo da je bila pod pritiscima zbog kritike vlasti. S obzirom na mnogobrojna iskustva, takvim tvrdnjama više i nije potrebno naročito dokazivanje.
Fotografije i video materijal: Otvoreni parlament, KoSSev, FoNet, Canva ilustracije
Septembar 2023. godine
Specijalno izdanje Istinomera