This website uses features that your browser doesn't support. Please upgrade to a recent version of your browser.
Pageflow

Istinomer

Media
  • Cliff
  •  | Hamza
  •  | Istinomer
Povelika Srbija

Nije smelo da se desi

Napredak se nastavlja: politička situacija je još teža i beznadežnija nego što je bila, mediji su otišli još dalje u kršenju osnovnih ljudskih normi, a zabeležena je i druga ovogodišnja smrt u zatvoru – ovoga puta, počinioci nisu zatvorenici, nego policija.



Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara

April 2024. godine

Mediji

Ako nije reč o interesu vlasti, granice ne postoje: moguće je čak i iživljavati se nad mrtvim detetom i njegovim roditeljima, naročito majci, ili celom narodu pripisati negativne osobine. A ko se drzne da izvesti onako kako vlasti ne prija - može odmah da računa na uvrede i ugrožavanje bezbednosti.

Orgijanje nad mrtvim detetom

Mediji su se ponovo ponašali kao zveri u tragičnom slučaju nestanka i pogibije dvogodišnje Danke Ilić iz Bora – izveštavanjem bez trunke pijeteta prema žrtvi i njenim roditeljima kršeni su i Zakon o informisanju i Kodeks novinara, ali i bazični kriterijumi ljudskosti i sve to manje od godinu dana posle zločina u Osnovnoj školi Vladimir Ribnikar i selima kod Mladenovca za koje se mislilo da će predstavljati snažnu lekciju o tome šta je nedopustivo.

Terorisanje majke: Kao i obično u patrijarhalnom društvu, posebno je satanizovana majka nastradale devojčice, a nedopustiv odnos prema njoj nastavljen je i nakon što se saznalo da je dete izgubilo život i kako je do toga došlo. Pored brojnih netačnih tvrdnji, objavljeno je i mnoštvo detalja koji nisu u interesu javnosti a ugrožavaju dostojanstvo žrtve. Izuzetno mali broj medija ponašao se etički, a u zverskom divljanju prednjačili su tabloidi koji dobijaju najviše budžetskih sredstava preko konkursa namenjenih finansiranju medija. Reagovao je Savet za štampu, koji nema izvršna ovlašćenja, ali ne i Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Vlasi na udaru: Osim prema porodici stradalog deteta, mediji su posebno nedopustiv odnos imali prema vlaškoj nacionalnoj manjini, zbog informacije da joj pripadaju osumnjičeni za ubistvo. Zbog toga je Vlaška narodna stranka osudila ponašanje institucija države Srbije i pojedinih medija i optužila ministarstva kulture i unutrašnjih poslova za neprofesionalno i zlonamerno delovanje protiv interesa građana Srbije. Ceo tok istrage praćen je senzacionalističkim izveštavanjem skoro svih medija, ono što je međutim ostavilo poseban utisak neprofesionalnosti jeste tendenziozan pokušaj institucija da ovaj tragičan događaj iskoristi za širenje etničke netrpeljivosti i nacionalne mržnje prema Rumunima/Vlasima, istakla je Vlaška narodna stranka u saopštenju. Prema oceni te stranke, radi se o sinhronizovanoj kampanji u medijima pod očiglednim patronatom državnih službi da se nagomilana energija besa i ljutnje u javnosti usmeri protiv identiteta rumunske/vlaške zajednice u Srbiji.

Traži se Cmolićeva ostavka: Rumunska partija zatražila je da Ninoslav Cmolić, načelnik uprave UKP-a koji je diskriminatorno govorio o Vlasima, podnese ostavku ili da bude smenjen zbog toga što funkciju zloupotrebljava za širenje govora mržnje i krši Ustav Srbije. Potpredsednik Rumunske partije Živoslav Lazić naveo je da traže da tužilaštvo pokrene postupak protiv Cmolića i bivšeg načelnika Odseka za krvne delikte beogradske policije Žarka Popovića zbog širenja govora mržnje. Ako zahtevi ne budu ispunjeni u razumnom roku, Lazić je najavio da će potražiti pomoć međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Informer na zadatku: Potpredsednik stranke Srbija centar (SRCE) Slobodan Cvejić pozvao je tužilaštvo da pokrene postupak protiv TV Informer i njenih gostiju koji su koristili govor mržnje i diskriminisali vlašku nacionalnu manjinu, a Regulaciono telo za elektronske medije (REM) da radi svoj posao i pokrene postupak za oduzimanje dozvole, saopštila je ta partija. „Glavni urednik te televizije i neki od gostiju, neometani od voditeljke, pozivajući se na informacije o nekoliko osumnjičenih u ovom slučaju, generalizuju i omalovažavaju sve Vlahe, pripisujući im endemsku patologiju, incest i nisku inteligenciju. Na ovaj način, urednik, novinari i gosti TV Informer potencijalno izazivaju mržnju prema Vlasima i targetiraju celu ovu nacionalnu manjinu“, upozorio je Cvejić.

Targetiranje ćerke inspektora Milenkovića: Inspektor Slobodan Milenković podneo je prijavu nadležnoj policiji sa zahtevom da se preduzmu hitne zakonske mere i utvrdi ko je fotografisao njegovu maloletnu ćerku i njega, kao lice čija likvidacija je naručena i plaćena, javio je N1. Milenković traži u prijavi da se utvrdi da li je nezakonito fotografisanje i opserviranje deo aktivnosti Službe ili pak kriminalne grupe kao i koji su motivi za takvo postupanje. Milenković, koji je otkrio slučaj “Jovanjica”, posebno je naglasio da su on i inspektor Mitić izuzetno visoko bezbednosno ugroženi, zbog čega ih i dalje čuva SAJ. Portal „Republika“ (Srpski Telegraf) 6. aprila u 12 časova i 32 minuta objavio je na svom portalu fotografiju Slobodana Milenkovića i deteta od oko tri godine za koje tvrde da mu je ćerka i od toga napravio „vest“.

Iskrivljeni lažovi, krava sa istinom: Izgleda da je u toku neko neoglašeno takmičenje u uvredama funkcionera na račun novinara i teško je reći ko trenutno vodi. Predsednik privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić iz dana u dan pobeđuje sebe – u jednom od redovnih ispoljavanja nedopustivog ponašanja, ovako je opisao novinare United Media: "lažovi koji su se fizički iskrivili od zla i koje će zlo pojesti". A predsednik RS Milorad Dodik pred uključenim kamerama na Sajmu u Mostaru, komentarisao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću rad novinarke N1 BiH i rekao: „Vidi ti one krave iz N1, kako se zove. Ona ti ima svoju istinu, ona ti saopšti i ode…“. Turnir se, svakako, nastavlja.

Likvidirati nepodobne: Redakciji portala N1 stigle su pretnje “likvidacijom” u komentaru na prilog i tekst o boravku predsednika Srbije u Americi povodom sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu, posle koje je delegacije Srbije pokrenula lobiranje u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici. Posle niza uvreda, da su novinari N1 „najgora banda“, „plaćeni izdajnici od stranih sila moći“ i optužbi da „odavno javno istupaju prema srpskom narodu i vlasti“, redakciji je zaprećeno da će uskoro biti likvidirani, neutralisani i da od njih neće ostati ništa. U komentaru se navodi da „zlikovaca ima više“, te se pominju i mediji Nova S i Danas. NUNS je pretnju prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Svaki treći novinar dobijao pretnje: Svaki treći novinar koji je učestvovao u anketi o slobodi medija i bezbednosti novinara naveo je da mu je prošle godine prećeno zbog novinarskog rada, rezultat je istraživanja „Iza naslova: Pretnje, napadi i pritisci na novinare u Srbiji“, saopštio je UNS. Istraživanje o bezbednosti novinara u 2023. godini zasnovano je na anketi u kojoj je učestvovalo 130 novinara i medijskih radnika. Sprovedno je u saradnji sa UNS i NUNS i uz podršku Saveta Evrope i EU. Najčešći vid represije koji su novinari navodili su institucionalni pritisci – 46,2 odsto, u koje se ubrajaju onemogućavanje pristupa medijskim događajima i zloupotreba položaja nadležnih organa. Drugi najčešći vid ugrožavanja slobode medija su ekonomski pritisci ili nesigurnost posla (40,2 odsto), a prate ih verbalne pretnje (30,5 odsto).

Najčešći vid represije koji su novinari navodili su institucionalni pritisci – 46,2 odsto.

Istraživanje o bezbednosti novinara u 2023.

Prijaviti li ne: Novinari koji izveštavaju o nezakonitim radnjama i korupciji uglavnom su navodili da su pretnje prijavljivali policiji i tužilaštvu, dok su novinari koji izveštavaju o dnevnim aktuelnostima u najvećoj meri navodili da nisu prijavili pretnje. Reagovanje nadležnih organa u slučajevima prijavljenih pretnji gotovi svi novinari ocenili su kao neadekvatno (90 odsto). Najveći broj pretnji, kako su naveli ispitanici, dolazio je od anonimnih pošiljalaca (14,1 odsto), građana koji se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1 odsto) i javnih funkcionera (13,1 odsto).

Osoba od ugleda: Član Upravnog odbora Radio televizije Srbije (RTS) i gej aktivista Predrag Azdejković nazvao je opoziciju divljacima. „Bujošević (Dragan) se danas u 14h viđa sa opozicijom. U 16h sednica Upravnog odbora RTS, ako nam ga opozicija vrati u jednom komadu, znate kakvi su oni divljaci!“, naveo je Azdejković na društvenoj mreži X u danu kada je održan sastanak predsednice parlamenta Ane Brnabić i predstavnika poslaničkih grupa s rukovodstvom RTS-a, posvećen izveštavanju Javnog servisa tokom izborne kampanje.

Obrazovno i kulturno: Obaveza televizija da petinu njihovog sadržaja čine dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički program nije predviđena nacrtom Pravilnika o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge REM-a, koji je tokom aprila bio na javnoj raspravi, piše Cenzolovka. U praksi, to znači da bi Pink ili Hepi mogli da, neopterećeni pravilnicima, po ceo dan emituju samo rijaliti, uz ono što oni zovu zabavnim i informativnim programom. Prema dosadašnjim podzakonskim aktima, televizije a nacionalnom frekvencijom imale su obavezu da petinu njihovog sadržaja čini takozvani kvalitetan program (naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program). Umesto kvalitetnog programa, nacrt novog Pravilnika pominje „raznovrsnost”, a ne bavi se posebno kvalitetom sadržaja.



Politika

Dok predsednik Srbije nalazi nove neprijatelje i povlači se kad predstavnica Malte lupi šakom o sto, a opozicija se raspada uz teško razumljive poruke, građani se sve češće obraćaju Sudu u Strazburu.

Vreme sukoba i uvreda

Četvoromesečna borba za dokazivanje izborne krađe i promenu uslova za sledeće izbore završena je na jedini način koji nije smeo da se desi: nakon što je vlast uradila ono što je tvrdila da neće uraditi i raspisala istovremene beogradske i lokalne izbore u opštinama u gradovima u kojima se nije glasalo u decembru - opozicija se podelila. Jedan njen deo učestvovaće na svim raspisanim izborima, a drugi se odlučio za bojkot, iako ne želi da koristi tu reč. Bojkot koji se ne zove tako, odnosi se, međutim, samo na Beograd. Građanima ništa nije jasno - osim da se izborni uslovi nisu promenili.

Svi Vučićevi uspesi: Predsednik Srbije uspeo je da privuče pažnju na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju rada UNMIK-a na Kosovu, ali ne baš onako kako izgleda u provladinim medijima: prvo ga je predsedavajuća sednicom ućutkala lupanjem šakom o sto, da bi, potom, zbog njegove izjave reagovao premijer Slovenije, a otpravnik poslova ambasade Srbije u Ljubljani pozvan je na razgovor.

Slovenija, novi neprijatelj: Slovenački premijer Robert Golob rekao je da je Vučić u izjavi na marginama sednice upotrebio krajnje uvredljive izraze koji ne pripadaju predsednicima država, a još manje prijateljskim odnosima slovenačkog i srpskog naroda. Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon Vučićeve reči nazvala je uvredljivim i neprihvatljivim. “Tražimo objašnjenje, izvinjenje, to nije u duhu ni dobrosusedskih i prijateljskih odnosa”, rekla je nazvavši Vučićeve reči neistinitima. Kako je dodala, ne zamišlja dobru saradnju ako neko izađe s takvim uvredljivim rečima i vređa čitav narod. Ambasadu Srbije u Ljubljani vodi otpravnik poslova jer Slovenija još uvek nije dala saglasnost Zoranu Đorđeviću, kandidatu za ambasadora Srbije u Ljubljani, zbog zabrinutosti u bezbednosno-obaveštajnim krugovima.

Odvratno izvinjenje: Vučić je, inače, rekao da je Srbija upala u zamku koju su joj postavili SAD, Švajcarska i Slovenija. „Kad je kasnila sednica Saveta bezbednosti, pitao sam se o čemu se radi, ali onda smo shvatili da su se to dogovorili s Amerikancima, Slovencima i Švajcarcima. Ne zna se ko je odvratniji, Slovenci ili neko drugi“, rekao je predsednik. Naknadno, on se izvinio Slovencima, ali ne i slovenačkim političarima, tvrdeći da “vode odvratnu politiku prema Srbiji i srpskom narodu“, te da je njegova izjava izvučena iz konteksta. „Ja sam rekao da su Slovenci bili odvratni, misleći na sednicu Saveta bezbednosti. To je bila tema i svakome je bilo jasno da se odnosi na pojedinca i odnosi se na njihovu politiku. Svakako da to nije rečnik koji bi trebalo koristiti, ali sam ljudski rekao šta mislim o njihovoj politici“, rekao je Vučić.

Šakom o sto: A tokom sednice predsedavajuća Vanesa Frejzer sa Malte, oštro je regovala povodom Vučićeve tvrdnje da je netačno da je napravljen dogovor da i on i Kosovska predsednica Vljosa Osmani za obraćanje imaju na raspolaganju po tri minuta. Uz lupanje rukom o sto i podignut ton, predsedavajuća je rekla da neće dozvoliti da se njena zamenica predstavi kao lažov, nakon čega se Vučić pomirljivo povukao.

Savet savetnici: Tokom sednice, kamere su snimile i trenutak u kome se vidi da savetnica predsednika Srbije snima telefonom njegovo izlaganje, do trenutka dok joj, kako se na osnovu jednog kadra može pretpostaviti, osoba iz protokola ne objasni da to nije dozvoljeno.

Opomena Pilji: Na sednici Saveta Evrope nešto ranije, šefica srpske delegacije Biljana Pantić Pilja opomenuta je zbog nedoličnog govora. “Mi smo možda mala država, ali za razliku od vas imamo integritet i nikada se nećemo predati i pokoriti i Srbija će razmisliti da li će biti članica organizacije koja flagrantno krši međunarodno pravo“, rekla je poslanica SNS Biljana Pantić Pilja, na šta je predsednik Parlamentarne skupštine Teodoros Ruspoulos uzvratio podsećanjem da se, po Poslovniku i kodeksu ponašanja za članove skupa, debate moraju voditi na uredan i pristojan način “.

Novi Pazar, novi problemi: Nastavljeni su pokušaji ugrožavanja međunacionalnih odnosa u Novom Pazaru. Grupa Srba iz Novog Pazara tražila je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića „pomoć i odbranu srpskih nacionalnih interesa“ jer se, kako su naveli, 9. aprila, poslednjeg dana Ramazana, „ogromna kolona šlepera, automobila i kvadova“ uputila ka Šestovu i blokirala kružni tok i „provocirali meštane upotrebom vatrometa i pirotehničkih sredstava, mašući zastavama i skandirajući“. Vučić im je odgovorio da se mir mora sačuvati i da će razgovarati i sa Srbima i sa Bošnjacima. S druge strane, brojni Bošnjaci su takav vid proslave videli samo kao reakciju i odgovor na to što su Srbi Božić ove godine proslavili vožnjom kamiona kroz grad, što je prvi put da je na takav način obeležen taj praznik. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac i njegov zamenik Vladimir Marinković sa saradnicima posetili su danas Šestovo, gde su razgovarali sa meštanima o zbivanjima poslednjeg dana Ramazana.

Novo igranje smrtnom kaznom: Predsednik Srbije ponovo je, nakon što se saznalo za tragičnu smrt dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, predložio uvođenje smrtne kazne. Prethodni put to je uradio nakon prošlogodišnjih masovnih zločina u školi “Vladislav Ribnikar”, ali tema nikada nije ozbiljno razmatrana u institucijama. Smrtna kazna je ukinuta u Srbiji 2002. godine kada je zemlja rešila da krene evropskim putem, a njeno ukidanje bio je uslov za ulazak u Savet Evrope. Ustav Srbije takođe je prepreka vraćanju smrtne kazne, a za promenu Ustava neophodno je da se građani izjasne na referendumu. Prvi potpredsednik Vlade i lider SPS Ivica Dačić rekao je da bi taj referendum u Srbiji „možda i prošao“, ali da je pitanje da li ga treba pokretati. Dačić je rekao i da je on sam za smrtnu kaznu. Udruženje „Srbija protiv smrtne kazne“ sprovelo je 2022. godine anketu na više od 1.000 ispitanika sa pitanjem da li su za uvođenje smrtne kazne. „Za“ se izjasnilo 55 odsto ispitanika, dok je „protiv“ bilo 27. Najbliži Vučićevi saradnici, po obrazovanju takođe pravnici, a po profesiji advokati, Miloš Vučević i Vladimir Đukanović nisu podržali ideju o smrtnoj kazni, a analitičari su ocenili da je reč samo o spinovanju.

Godišnjica majskih tragedija – sistemski odgovor izostao

Predsednik Srbije ponovo je, nakon što se saznalo za tragičnu smrt dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, predložio uvođenje smrtne kazne. Prethodni put to je uradio nakon prošlogodišnjih masovnih zločina u školi “Vladislav Ribnikar”, ali tema nikada nije ozbiljno razmatrana u institucijama.

Posthumno nepodobni: Odlukom Privremenog organa grada Beograda, odnosno dosadašnjeg gradonačelnika Aleksandra Šapića, dve značajne ličnosti za srpsku kulturu, fotoreporter Tomislav Peternek i rok zvezda Slađana Milošević, nisu mogle biti sahranjene u Aleji zaslužnih građana, javilo je nekoliko medija.

Tomislav Peternek: Iako su predstavnici opozicije u Privremenom organu podneli inicijativu da se Peternek sahrani u Aleji zaslužnih građana, predstavnici SNS i SPS nisu je prihvatili, saznalo je Udruženje novinara Srbije (UNS). Član Privremenog organa iz koalicije Srbija protiv nasilja Vladimir Obradović izjavio je da je tražio da se tom tačkom dopuni dnevni red sednice, ali ona nije uvrštena u dnevni red. On je rekao da je predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić objasnio da postoji dokument kojim je propisano ko može biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a Peternek, prema njegovom tumačenju, ne ispunjava kriterijume po tom dokumentu da bude sahranjen na tom mestu. Ćerka Tomislava Peterneka, Olja, na komemoraciji je istakla da je on imao želju da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Peternek je istaknuti srpski fotograf i dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada, a njegove fotografije objavljivane su u najznačajnijim svetskim listovima. Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju.

Slađana Milošević: Rok diva Slađana Milošević sahranjena je na Lešću, a njeni prijatelji koji su podneli zahtev da se, kao doajen srpske i jugoslovenske rok scene, sahrani u Aleji na Novom groblju, nisu dobili čak ni obrazloženje zašto su odbijeni. U Aleji zaslužnih građana su prethodnih godina sahranjivane brojne javne ličnosti, među kojima su bili i pevači narodne muzike Šaban Šaulić (blizak naprednjacima) i Džej Ramadanovski. Šapić je naknadno odbacio navode da je odgovoran što u Aleji zaslužnih građana nisu sahranjeni i oni za koje su postojala suprotna mišljenja. Rekao je da je u toj Aleji ostalo još 19 mesta, te da smatra da treba razmišljati o nalaženju lokacije za izgradnju nove.

Demokratija u Srbiji u najvećem padu: Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa "Nacije u tranziciji 2023" koji pokriva 29 evropskih i azijskih država. Fridom haus navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini. „Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru“, piše u izveštaju „Nacije u tranziciji 2023“ Fridom hausa, preneli su mediji

Srbija peta po broju novih predmeta: Komitet ministara Saveta Evrope (SE) je tokom 2023. od Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) primio 76 predmeta protiv Srbije radi nadzora nad njihovim izvršenjem što je povećanje u odnosu na pretodne dve godine, dok je po ukupnom broju novih slučajeva koje je Sud prosledio Komitetu Srbija na petom mestu među članicama SE. To se navodi u novom Godišnjem izveštaju o primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava koji sadrži statističke podatke po zemljama o broju novih, nerešenih i zatvorenih predmeta, kao i detalje o značajnim kretanjima u procesu implementacije.

Nasilje

Svašta u Srbiji može da vam se desi – da vas policija prebije u zatvoru ili vašem stanu, da vam zapale imovinu ili premlate na ulici, da vas tuže zbog stručnog mišljenja. Ali, ako ste predsednikov kum – onda ste zaštićeni čak i od sebe samog.

MUP zataškavao ubistvo u zatvoru

D. D. (40), brat jednog od osumnjičenih za nestanak i smrt dvogodišnje devojčice Danke Ilić, umro je nasilnom smrću 7. aprila u ranim jutarnjim satima u policijskoj stanici u Boru, ustanovljeno je veštačenjem Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, saznao je nedeljnik Radar 12 dana nakon tog događaja. U sudsko-medicinskom nalazu konstatovane su brojne povrede D. D. po telu, zbog čega su veštaci zaključili da se radi o nasilnoj smrti. Nalaz veštaka je prosleđen nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru na dalje postupanje. Osumnjičenom D. D. iz Bora u subotu 6. aprila određeno je zadržavanje do 48 sati u policijskoj stanici u Boru, zbog postojanja osnova sumnje da je, nakon izvršenog krivičnog dela, pomogao deset godina starijem bratu, koji je osumnjičen za teško ubistvo dvogodišnje Danke Ilić. Iste noći, tri sata posle ponoći, policija je saopštila da je D. D. preminuo „prirodnom smrću“. U saopštenju MUP-a od 7. aprila navodi se da je osumnjičenom u ranim jutarnjim časovima „pozlilo“ i da je „uprkos pravovremenom reagovanju policijskih službenika i lekara Doma zdravlja u Boru, koji su pokušali reanimaciju, D. D. u 3.10 časova preminuo“.

Istraga u toku: Više javno tužilaštvo u Zaječaru potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa da su primili obdukcioni nalaz povodom smrti brata jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić iz Bora. U Tužilaštvu su naveli da će obdukcioni zapisnik Instituta za sudsku medicinu u Beogradu "u najkraćem roku biti razmotren, nakon čega će se postupiti u skladu sa odredbama zakona, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena". Do kraja aprila to se nije desilo. Telo ubijenog deteta i dalje nije pronađeno.

Glađu protiv policijske brutalnosti: Mladi Andrej Obradović šest dana je štrajkovao glađu zbog policijske brutalnosti koju je doživeo kao pripadnik LGBT populacije, na koju institucije nisu reagovale. Štrajk je prekinuo nakon razgovora sa tužiteljkom Prvog osnovnog javnog tužilaštva, ali je nastavio protest na miran način. Slučaj nasilja zbog kog je Obradović štrajkovao dogodio se 14. februara u Beogradu, kada je policija upala u stan u kojem je živeo sa cimerkom na Karaburmi, nakon dojave da poseduju drogu. Prema navodima organizacije Da se zna, pripadnici LGBT zajednice, kao i aktivisti koji beleže napade na njih, nisu se do sada sreli sa takvom torturom.

Kum otporan na kokain: Institucije su, u slučaju kuma predsednika Srbije, Nikole Petrovića koji je izazvao saobraćajni udes, dok je po izveštaju policije bio pod dejstvom alkohola i droge, primenila posebna pravila za privilegovane, saznao je nedeljnik Radar. Prema pisanju lista, u prvom izveštaju, koji je sačinila policija 6. marta prošle godine, stoji da je Nikola Petrović testiran na licu mesta i da mu je izmereno 0,41 promil alkohola u krvi. Testiran je i brzim testom za narkotike i bio je pozitivan na kokain. Istog dana odveden je na VMA gde se situacija drastično menja. Kako piše Radar.rs, pravila nalažu inače dva testiranja na alkohol, a urađeno je samo jedno, koje je pokazalo 0,46 promila. Ono što dovodi u pitanje ceo slučaj je pitanje zašto za narkotike nije rađeno i testiranje iz krvi, iako je uobičajeno da se ono uzima iz istog uzorka koji se uzima za alkohol. Kako je Radar otkrio, predmet je bio u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu sve do 29. januara 2024, kada je veštak specijalista sudske psihijatrije Aleksandar Milošević napisao da se alkoholemija (prisustvo alkohola u trenutku saobraćajne nesreće) ne može precizno utvrditi. On je, ipak, dodao da se najverovatnije kretala od 0,1 do 0,2 promila (dozvoljena količina alkohola iznosi do 0,2 promila). Za kokain je konstatovao da bi „jedini siguran pokazatelj dejstva ovog narkotika bila analiza krvi, jer on ima dejstvo dok je prisutan u krvi“. Međutim, ta analiza nije urađena. Prema pisanju Nove.rs, dr Milošević je zamenik fizioterapeuta Relje Ognjenovića, direktora PIO fonda i istaknutog funkcionera SNS.

Pročitaj biografiju Nikole Petrovića

Požar na objektu uzbunjivačice iz EPS-a: Uzbunjivačica iz EPS-a Nataša Prišić sumnja da je požar na objektu koji je koristila u okviru letnjikovca u Sremskoj Kamenici podmetnut, javilo je Vreme. Dan pre izbijanja požara dobila je preteću poruku, jednu od mnogih: “Živa ćeš pod zemlju. Polomićemo ti kičmu. Čuvaj se“. Bivša koordinatorka unutrašnje kontrole za praćenje nepravilnosti u EPS kaže da već četiri godine vodi borbu sa kadrom Srpske napredne stranke. “U kontroli sam otkrila tajni prislušni centar u prostorijama EPS-a na Ceraku, tajnu javnu nabavku i još mnoge nepravilnosti, nakon čega sam dobila otkaz“, rekla je ona. „Kada sam otkrila sve te nepravilnosti u EPS-u, Igor Bečić, inače poslanik SNS-a, naredio mi je da obustavim kontrolu, da će me inače pojesti mrak“, tvrdi uzbunjivačica iz EPS-a i dodaje da iza svega stoje tadašnji rukovodioci Elektroprivrede Srbije i Sektora unutrašnje kontrole Milorad Grčić i Nenad Dilberović, koji su joj tada bili nadređeni.

Krivične prijave bez odgovora: Nataša Prišić kaže da je do sada je podnela više od 25 krivičnih prijava protiv NN lica zbog pretećih poruka na društvenim mrežama, ali od Odeljenja za visokotehnnološki kriminal nije dobila odgovor. Nataša Prišić je bila privedena pre godinu dana. Njen advokat Ivan Ninić tada je saopštio na svom Tviter profilu da se Nataši stavlja na teret da je u ponedeljak, 8. maja 2023, u ime novoosnovanog Pokreta za borbu protiv korupcije „Pomirimo Srbiju sa pravdom“, poslala potpisan e-mail na adrese više od 70 ambasada, što ne spori da je učinila, prenela je tada Nova.rs. Ninić je tvrdio da u tome nema elemenata krivičnog dela.

Kako dokazati zlostavljanje: Viši sud u Subotici je prvostepenom presudom odbio tužbu službenice gradskog Gerontološkog centra Ranke Kašiković protiv direktorke te ustanove zbog navodnog zlostavljanja na poslu pošto je odbila da prisustvuje političkom skupu SNS u Beogradu. Kašiković je agenciji Beta rekla da je na ročištu 6. marta sudija Jelena Petrik Popović na predlog tuženog Gerontološkog centra prihvatila da donese međupresudu, iako po njenim rečima nisu saslušani svi svedoci niti je odrađeno traženo neuropsihijatrijsko veštačenje. Rekla je da je ionako znala ishod prvostepene presude: da nije bilo zlostavljanja na radu jer je sudija „pokazala veliku pristrasnost“ prema Gerontološkom centru, „a uz njenu nestručnost i kršenje svih mogućih zakonskih regulativa samo je dokazala da je jedna od njih, režimska sluga“.

Premlaćivanje opozicionara: Predsednik i potpredsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) u Kaću, anesteziolog Vladimir Vrsajkov i pokrajinska poslanica Mara Puškaš, fizički su napadnuti u tom gradu, tokom stranačke akcije u kojoj su delili flajere, saopštila je ta stranka. Navodi se i da su oboje oboreni na zemlju i šutirani, da bi im napadači oduzeli flajere koje su delili. Opozicione stranke su osudile napad i zatražile istragu, SSP je ocenio da je reč o “orkestriranom napadu od strane SNS” a šefica odborničke grupe SNS u Skupštini grada Novog Sada Sanja Draško pozvala je građane Novog Sada povodom incidenta u Kaću da se suzdrže od nasilja i da ostanu dostojanstveni, navodeći da je napad na aktiviste SSP u Kaću bio “isprovociran”.

Maca i Kuca: Naknadno je gradski odbor SSP Sad saopštio da su zahvaljujući građanima identifikovani napadači na Vrsajkova. "Uprkos strahu i pretnjama, oni su ukazali na poznate batinaše iz Kaća poznate po nadimcima Maca i Kuca", naveo je SSP u saopštenju. „Jednostavnim pretraživanjem društvenih mreža došli smo do imena Milana i Mladena Škrbića, koje su prepoznali i dr Vrsajkov i neposredni očevidac prebijanja. Braća Škrbić su bliski SNS-u, a njihova rođena sestra Smiljana Kočić u VD stanju obavlja funkciju zamenika načelnika Gradske uprave za privredu. Takođe, sudeći po zajedničkim fotografijama, bliski su prijatelji sa lokalnim naprednjačkim funkcionerom Urošem Lončarom, što sve govori da je SNS itekako umešan u prebijanje predsednika novosadskog Gradskog odbora SSP i napad na naše aktiviste“, saopštio je SSP Novi Sad.

Gradonačelnik protiv profesorke: Gradonačelnik Bora Aleksandra Milikić podneo je protiv profesorke Tehničkog fakulteta u tom gradu Snežane Šerbule tužbu zbog navodnog izazivanja panike i nereda u izjavi na TV Nova o potencijalnoj izgradnji mini nuklearne elektrane u Boru i mogućim opasnostima od nje. Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je da tužba predstavlja još jedan vid zastrašivanja unverzitetskih profesora. U saopštenju te organizacije dodaje se i da je najapsurdnije što je Šerbula tu izjavu dala sa pozicije šefa katedre za zaštitu životne sredine, ali i kao žiteljka Bora, „dakle kao neosporno stručna osoba i direktno zainteresovana građanka za posledice potencijalno opasnog i vrlo verovatno, nezakonitog čina“. “MASA smatra da je ovim činom polje za stručnu, kritičku i slobodnu javnu debatu u Srbiji dodatno suženo i da ukoliko akademska zajednica odlučno ne stane na stranu svojih kolega, koji imaju hrabrost, da sa pozicija struke, ukažu na dramatične probleme sa kojima se naše društvo suočava, onda će i njeno pravo na odbranu struke, kao takve, izgubiti bilo kakav legitimitet“, navedeno je u saopštenju.

Pretnje studentkinjama zbog stava: Studentkinje Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Doroteja Antić i Mila Pajić dobile su niz pretnji i teških uvreda nakon što su javno podržale inicijativu za donošenje Rezolucije UN o Srebrenici. One su agenciji Beta rekle da su pretnje usledile nakon što je Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji na Instagramu objavila video u kojem su naveli da mladi u Srbiji podržavaju mir, poštuju utvrđene činjenice i podržavaju predloženu Rezoluciju Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici. Ekstremisti su javno objavili i broj mobilnog telefona Mile Pajić i od tada je proganjaju neprestanim pozivanjem i slanjem poruka. Dodale su da je Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji sve pretnje prijavila Tužlaštvu za visokotehnološki kriminal. Profesori i asistenti sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu osudili su napade na studentkinje i pozvali nadležne organe da ih zaštite.

Kampanja protiv Brajana Brkovića: Protv aktiviste pokreta "Bravo" Brajana Brkovića pokrenuta je kampanja koju je Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina nazvala “fašističkom”. Tridesetogodišnji Brković je jedan od najaktivnijih novosadslih aktivista, a kritikuje vlast, kriminal, korupciju, urbicid i uništavanja životne sredine. „Brajan Brković godinama je već na udaru vladajuće stranke, a ovih dana protiv njega je pokrenuta klasična gebelsovska hajka, čiji je cilj svima dobro poznat, kao i stravični učinci“, navela je Građanska Vojvodina u saopštenju. Podsetili su da se to radi pomoču izmontiranog video-snimka na društvenim mrežama kojim se Brković predstavlja kao „nasilnik koji mrzi Srbiju“ i „redovno skrnavi srpsku zastavu“. Dodali su da se kampanji potom pridružuje „armija samoproglašenih branitelja srBstva“ od targetiranog „neprijatelja“, među kojima se „posebno istakla“ bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.

Pretnje smrću američkom ambasadoru: Na društvenim mrežama pojavile su se pretnje smrću američkom ambasadoru Kristoferu Hilu i profesoru Novosadskog univerziteta Dinko Gruhonjiću, nakon ambasadorove posete Filozofskom fakultetu, preneo je portal Autonomija. Na društvenim mrežama piše „Metak za obojicu“ i „Glogov kolac za obojicu“. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštilo je dan kasnije da je Gruhonjića na ulici vređao muškarac i pretio mu fizičkim nasiljem. Nova pretnja Gruhonjiću prijavljena je policiji, saopštilo je NDNV. Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji fakulteta prijavu protiv profesora Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje. Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu izmontiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata (Dinka Šakića), što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.

Trećina učenika učestvovala je u tuči bar jednom tokom godine

"Batut"

“Bezbrižno” detinjstvo: Trećina učenika učestvovala je u tuči bar jednom tokom godine, pokazali su rezultati istraživanja o zdravstvenom ponašanju školske dece u Srbiji u školskoj 2021/2022. godini koje je sproveo Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", piše Politika. Primetan je porast agresivnog ponašanja devojčica, a učenice češće zlostavljaju vršnjakinje u odnosu na prethodno istraživanje sprovedeno 2018. godine. Uzorak istraživanja činilo je 198 odeljenja petog i sedmog razreda osnovnih škola i prvog razreda srednjih škola, a ukupno je 3.713 ispitanika odgavaralo na pitanja instituta „Batut“.

Nije smelo da se desi, septembar 2023.
Nije smelo da se desi, oktobar 2023.
Nije smelo da se desi, novembar 2023.
Nije smelo da se desi, decembar 2023.
Nije smelo da se desi, januar 2024.
Nije smelo da se desi, februar 2024.
Nije smelo da se desi, mart 2024.



Fotografije i video materijal: Canva ilustracije, Istinomer

April 2024. godine

Specijalno izdanje Istinomera