Nije smelo da se desi
Srbija ne sme da stane – slogan je političke stranke koja svim sredstvima nastoji da u decembru produži eru svoje vladavine. A ona nam je u novembru donela nove vidove pretnji i ucena, vesti o sistematskom pljačkanju najugroženijih, diplomatske skandale, ogoljenu zloupotrebu institucija i još mnogo toga što bi – moralo da stane.
Autorka: Vera Didanović, novinarka NIN-a
Novembar 2023. godine
Mediji
Izbori se bliže, a to je u naprednjačkoj Srbiji razlog za veliku ofanzivu protiv medija koji nisu pod kontrolom vlasti. U njoj, međutim, “stradaju” i provladina glasila – time što, iz dana u dan, padaju sve niže.
Mediji ubice i ubice medija
Mediji koji nisu po volji vlasti u novembru su optuživani za sve i svašta, pa čak i za pripremanje ubistva šefa države. Na posebnom udaru snažne kampanje vlasti i provladinih glasila našli su se dnevni list Danas i televizije N1 i Nova. Povod su bili dokumentarac “Ja, Aleksandar – državni gambit” na TV N1 i tekst koji je u dnevnom listu Danas objavljen nakon što je sam Aleksandar Vučić u TV nastupu podsetio na laž da je njegov otac novinar Fahri Musliu.
Mediji koji nisu po volji vlasti u novembru su optuživani za sve i svašta, pa čak i za pripremanje ubistva šefa države.
Zloupotreba sopstvene porodice: Reč je, inače, o tvrdnji koju je pre nekoliko godina objavio opskurni Tabloid, da bi je, potom, povremeno ponavljali uglavnom anonimni nalozi na Tviteru (X). Nakon što je Vučić pomenuo tu priču, Danas je objavio tekst o prozvanom novinaru i linču koji je doživeo zbog opskurne laži.
Vlast i njeni mediji potpuno su, međutim, izvrnuli činjenice i optužili Danas da vređa predsednika Srbije i njegovu porodicu. U specijalnim TV emisijama i na stranicama dnevnih listova usledila je višednevna kampanja protiv cele medijske kuće United media i njenih novinara i urednika, uz standardno prozivanje “Šolaka i Đilasa” i najgore optužbe i na njihov račun. Vučić je čak snimio i video sa svojim ocem Anđelkom, u kome je još jednom ponovio priču da bi je potom demantovao.
“Besramni nakot”: Mučna i opasna kampanja privremeno je prekinuta, sve do dana kada je Danas preneo intervju Al Džazire u kome Musliu govori o svemu što je doživeo, ponavlja da nema nikakve veze sa porodicom Vučić, dokazuje da u vreme njegovog rođenja nije živeo u Beogradu i najpohvalnije se izražava o njegovoj majci, koleginici koju je upoznao radeći u Skupštini. U režimskim medijima, međutim, ponovo su objavljene tvrdnje da “Danas tvrdi da je Fahri Musliu otac predsednika Srbije”, a hajci su se na mreži X najupečatljivije pridružili poslanici SNS Vladimir Đukanović Đuka i Nebojša Bakarec. Ovaj drugi je, između ostalog, sročio i ovakvu rečenicu: “Besramni nakot, bednici po imenu Šolak, Đilas i Draža, u Šolakovom smeću zvanom „Danas“, poseže za najnižim neljudskostima”.
619 miliona i tast: Osim napada na nepodobne medije, mediji naklonjeni vlasti maksimalno su pojačali i napore u pravcu diskreditacije opozicije, ali i kritičara sa javne scene. Posle višemesečne pauze, reaktivirana je priča o 619 miliona koje je, navodno, ukrao lider opozicione SSP Dragan Đilas. “Svoje” kampanje dobili su i drugi opozicioni lideri – prvenstveno Miroslav Aleksić (“Aleksić i tast”, “slučaj Trstenik”), Radomir Lazović (za koga tabloidi potpuno neosnovano tvrde da je “Đilasov kandidat za premijera”), Zdravko Ponoš, Aleksandar Jovanović Ćuta, Marinika Tepić, Miloš Jovanović… Činjenica da su za neke od iznetih tvrdnji targetirani već dobili sudske procese – kao u slučaju Miroslava Aleksića – nije, naravno, dovoljna da spreči izvršavanje važnog predizbornog zadatka u interesu vlasti.
ProGlas i druge opasnosti: Sudeći po ponašanju medija, inicijativa ProGlas, koju je pokrenulo 14 istaknutih pojedinaca, s namerom da motivišu građane da učestvuju na izborima, ali i podstaknu dijalog u društvu, vlast je doživela kao ozbiljnu pretnju. Protiv njenih potpisnika pokrenuta je snažna kampanja, u kojoj je za prvu metu odabran glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, za njim sudija Miodrag Majić, ali i drugi inicijatori ProGlasa.
Dragan Bjelogrlić (Foto: FoNet)
Granica u bljuvotinama koje se plasiraju ne postoji, a lista “neprijatelja” raste iz dana u dan. Povremeno, neko i odgovori: glumac Ammar Mešić najavio je krivičnu prijavu zbog pisanja tabloida da su on i Stevan Piale, koji su u prethodnom periodu u više navrata kritikovali aktuelni režim i predsednika Vučića, „na ruke“ dobili po 20.000 evra u kešu za svoje „angažmane“, odnosno kritiku vlasti i učešće u protestima „Srbija protiv nasilja“.
Pretnje i napadi, sedam mesečno: Ugrožavanje bezbednosti nepodobnih novinara nije samo “specijalitet” izborne kampanje, o čemu govori podatak da je, u prvih osam meseci ove godine zabeleženo je 56 slučajeva pretnji i napada na novinare, kog je u novembru izneo Veran Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Pretnjama i napadima najizloženiji su novinari lista Danas i Televizije N1. Od zabeleženih 56 slučajeva, osuđujuća presuda doneta je u svega četiri predmeta, a monitoring i istraživanja pokazali su da u čak 85 odsto slučajeva ubistva novinara ne budu rešena.
slučajeva pretnji i napada na novinare u prvih osam meseci ove godine.
Zastrašivanje vlasnika KTV: Spisak je u novembru uvećan napadom na vlasnika zrenjaninske televizije KTV Danijela Radića. On veruje da iza svega stoje naprednjaci, nezadovoljni izveštavanjem koje ne ide u prilog SNS. “Najpre se dogodio incident u jednom lokalu u Zrenjaninu, posle kojeg me je desetoro ljudi sa sekirama i štanglama jurilo po gradu. U petak me je takođe jedna od tih osoba vređala i ošamarila dvaput. Juče su mi na dva točka od automobila odvrnuti šrafovi“, rekao je Radić za Udruženje novinara Srbije (UNS) dan nakon što je KTV izveštavala o tribini inicijative ProGlas. Radić je izjavio da to nije prvi put da su on i njegova porodica izloženi pritiscima i da je prethodno prijavljivao i pretnje preko društvenih mreža od ljudi koji su povezani sa lokalnim funkcionerima. UNS je od policije zatražilo da pronađe počinioce.
Ubeleženo u Izveštaj EK, opet: Zabrinutost zbog slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima izražena je i u ovogodišnjem Izveštaju EK o Srbiji, u kome se kaže da “REM i tužilaštvo retko kada reaguju”.
“Uporni komentari visokih zvaničnika na dnevni i istraživački rad novinara ne dozvoljavaju da se stvori ambijent u kojem sloboda izražavanja može da se vrši nesmetano”, navodi se u Izveštaju. Konstatuje se i da zabrinutost izaziva i povećanje strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) “posebno onih pokrenutih od članova državnih i lokalnih vlasti”, kao i da te tužbe “mogu izazvati efekat zastrašivanja, uključujući autocenzuru”.
Ubeleženo za budućnost: Fondacija Slavko Ćuruvija objavila je analizu u kojoj se navodi da TV Pink nije ispunila 16 od 23 analizirana obećanja iz programskog elaborata, na osnovu kog joj je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pre nešto više od godinu dana obnovilo dozvolu za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću.
Iako je TV Pink u elaboratu najavila dramatično manje rijaliti programa, izveštaj REM iz maja beleži dupliran udeo tog žanra u ukupno emitovanom programu u odnosu na navode iz elaborata. Štaviše, dodaje se, udeo rijalitija u programu TV Pink porastao je sa prosečno 34 odsto godišnje u periodu 2014-2020, na 46 odsto u prvom kvartalu 2023, odnosno nakon obnavljanja dozvole. Ukidanje rijaliti programa bilo je jedan od zahteva Protesta protiv nasilja, pokrenutih zbog masovnih ubistava 3. i 4. maja, a predstavnici vlasti i vlasnik TV Pinka najavljivali su ukidanje te vrste programa u vreme kad su protesti bili najmasovniji.
Niko kao REM:„Iako su programski elaborati televizija sastavni deo dozvola za emitovanje, o čijem je ispunjavanju REM obavezan da se stara, ovo telo nije reagovalo na kontinuirano nepoštovanje navoda iz programskog elaborata. Umesto toga, REM u svom Kontrolnom izveštaju za period oktobar ’22-mart ’23 konstatuje da do povreda zakona i pravilnika nije došlo i da Pink ispunjava sve svoje obaveze“, navodi se, između ostalog, u analizi Fondacije Slavko Ćuruvija.
Ista Fondacija je, u novembru, prijavila REM-u TV Pink zbog toga što je emitovao emisiju DNK, u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta, samo četiri dana posle stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima koji takav sadržaj zabranjuje.
Politika
Drastične nepravilnosti koje ugrožavaju integritet izbora, neizvršavanje sopstvenog plana u procesu evrointegracija, diplomatski skandali, povratak Jutke, stranačka preletanja – sve je to zabeleženo u novembru. Stanje redovno, dakle.
Savet Evrope o izborima: Nezabeležen nivo straha
Samo dva dana bila su dovoljna članovima tima predizbornih posmatrača Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope da uvide da je predizborna kampanja uoči prevremenih decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji „veoma polarizovana“ i „obeležena nezabeleženim nivoom negativne kampanje i straha, napadima na opoziciju i novinare i ozbiljnim pitanjima u vezi sa medijima“.
Tim stručnjaka Saveta Evrope je obavešten i o navodima u vezi sa „fantomskim glasačima“, falsifikovanim potpisima podrške kandidatima, mogućom migracijom birača na uzastopne lokalne izbore, zloupotrebom administrativnih resursa, pritiscima na zaposlene u javnim preduzećima i državnim službenicima, blagovremenom rešavanju izbornih žalbi od strane sudova, dok je opozicionim takmičarima ostavljen ograničen prostor za kampanju na lokalnom nivou – navodi se, između ostalog, u saopštenju četvoročlanog tima.
Šta mi možeš, šta mi smeš: Srpska javnost je o svemu tome, kao i o mnogim drugim problemima koji razaraju zemlju, međutim, i dalje obaveštena samo delimično. Što je, takođe, jasno i delegaciji Saveta Evrope, koja je ocenila i da je medijska situacija ključna u predizbornoj kampanji.
Za one koji, ipak, žele da znaju šta sve ugrožava integritet izbornog procesa, CRTA priprema temeljne izveštaje. Ovde neka ostane zabeležen bar jedan “biser”: dva prigovora, koja je Gradskoj izbornoj komisiji podnela novinarka Jelena Zorić, jer je njen potpis falsifikovan na dve izborne liste, odbijena su kao neosnovana. Drugim rečima – za instituciju koja brine o regularnosti izbora, potpuno je u redu počiniti krivično delo falsifikovanja potpisa i na nekoj listi objaviti matični broj i adresu stanovanja osobe koja za to nije dala saglasnost.
Sedi, dva: Može Savet Evrope da piše šta hoće, ovde se niko ne potresa ni zbog izveštaja mnogo uticajnije institucije, kao što je Evropska komisija. Ovogodišnji Izveštaj EK Srbiji može, zato, da posluži za uvid u to koliko se, zapravo, razlikuju dve paralelne srpske realnosti: dok je za predstavnike vlasti Izveštaj pretežno pozitivan, za kritički deo javnosti dokument je u većoj meri negativan.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta našao je upečatljiv način da ukratko kaže šta Izveštaj, zapravo, poručuje: “Sve što treba znati o ‘pozitivnom’ izveštaju Evropske komisije i munjevitom napretku Srbije je da i pored pokušaja komisije da prikaže stvari ružičastijim i pokaže napredak gde ga nema, ocena urađenog za 2023. je 2,27 na skali od 1 do 5”, napisao je Međak na mreži X.
Standardno: U godišnjem Izveštaju EK Srbija je, između ostalog, dobila (standardno) loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, a ukazuje se i da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama. A na javnom čitanju Izveštaja, kome su prisustvovali predstavnici Delegacije EU u Beogradu i nevladinog sektora, ocenjeno je da Izveštaj ima i pozitivne i negativne elemente (Plamena Halačeva, zamenica šefa Misije EU) kao i da je Srbija za 10 godina pregovora o članstvu u EU “neznatno” poboljšala nivo pripremljenosti za članstvo (Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku) odnosno da “nivo pripremljenosti već osam godina stagnira” (Nemanja Todorović Štiplija, Centar savremene politike).
Zašto stoje evrointegracije: Ponešto i sami priznajemo - za godinu dana Vlada Srbije usvojila je 27 odsto planiranih propisa u okviru EU integracija, odnosno 60 od planiranih 223 akta, navodi se u izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje tekovina EU (NPAA) za treće tromesečje ove godine, koji je objavilo Ministarstvo za evropske integracije. Najuspešnije je Ministarstvo rudarstva i energetike sa usvojenih 7 od 18, dok Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastavlja da najviše zaostaje u realizaciji obaveza. Od čak 12 obaveza, to ministarstvo nije ispunilo niti jednu.
U prvim godinama posle promene vlasti 2012. godine, Vlada je održavala procenat usklađivanja sa EU na natpolovičnom nivou, podsetio je EWB u svom tekstu. Na primer, u prvoj polovini 2013. usvojeno je čak 85 odsto svih planiranih propisa. Godine 2015. taj procenat se uglavnom kretao oko 60 odsto. Potom nastupa pad, ali se o tome uglavnom ne govori, već se cela priča o evrointegracijama svodi na pregovore sa Prištinom (“ucenjivanje Srbije”) i sankcije Rusiji (“ucenjivanje Srbije”).
Diplomatski uspesi: Zbog vesti da aktuelni direktor JP “Pošte Srbije” Zoran Đorđević nije dobio saglasnost Slovenije da u toj zemlji postane ambasador Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponizio je – bezbednosne službe. Vučić je, naime, novinarima rekao da su mu “iz bezbednosnih službi rekli“ da je vlasnik medijske „Junajted grupe“ Dragan Šolak „uticao na donosioce odluka u Sloveniji“, ali da on u to ne veruje. „Za mene je nemoguće da jedan tajkun može imati takav uticaj, pa ću sačekati da vidim koji su stvarni razlozi i u skladu sa time će Srbija odgovoriti u budućnosti“, rekao je Vučić, posredno potvrdivši da je vest slovenačkog Dela o odbijanju agremana tačna. Srbija je, prema saznanjima lista, zvaničnim kanalima 8. avgusta zatražila od Slovenije saglasnost da aktuelni direktor JP Pošta bude ambasador Srbije u toj zemlji.
Zoran Đorđević (Foto: Pošta/FoNet)
Prethodno su odnosi pogoršani i sa Hrvatskom, čijem je diplomati Hrvoju Šnajderu Srbija uskratila gostoprimstvo zbog, kako je rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, “obaveštajnog rada”. Odgovor iz Zagreba bio je brz – savetnik u Ambasadi Srbije Petar Novaković proglašen je nepoželjnom osobom već sledećeg dana “po članu 9. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima jer je grubo izišao oz okvira diplomatskih normi“.
Povratak otpisanih, slučaj Jutka: I pre nego što, zahvaljujući koaliciji sa naprednjacima na beogradskom nivou, radikali Vojislava Šešelja dobiju priliku da se dočepaju neke zgodne funkcijice – ukoliko ne pretrpe izborni poraz, naravno – “povratak otpisanih” je počeo. Bivši predsednik opštine Brus, Milutin Jeličić Jutka, osuđen zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje nad zaposlenom u Opštini Marijom Lukić, imenovan je, odlukom Vlade Srbije, za člana Privremenog organa Brusa. Jeličić je ponovo postao deo izvršne vlastu u Brusu posle raspuštanja Skupštine opštine, što je bio deo “paketa” ostavki naprednjačkih vlasti u 64 opštine u kojima je vrh stranke planirao da se održe lokalni izbori.
Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu podnelo je protiv Milutina Jeličića Jutke u martu 2018. krivičnu prijavu za seksualno uznemiravanje Marije Lukić. Zbog nemogućnosti održavanja regularnog suđenja pred sudom u Brusu, Vrhovni kasacioni sud je u julu 2019. odlučio da postupak izmesti u Kruševac. Jeličić je sa mesta predsednika opštine smenjen u aprilu 2019, upravo zbog optužbi za seksualno uznemiravanje.
U Leskovcu bez opozicije: Među opštinama u kojima je raspuštena skupština i uveden Privremeni organ je i Leskovac – u kome se među članovima nisu našli predstavnici opozicije, iako to zakon propisuje, javile su Južne vesti. Na čelu Privremenog organa je dosadašnji gradonačelnik Goran Cvetanović, a za predstavnike opozicione Grupe građana “Za Leskovac zajedno”, koja je bila deo lokalnog parlamenta, nije se našlo mesta među preostala četiri člana – izabrani su samo predstavnici SNS, SPS i Jedinstvene Srbije.
Predsednik odborničke grupe građana “Zajedno za Leskovac” Nebojša Cakić ocenio je da je razlog za takvu odluku pokušaj da se opozicionim odbornicima onemogući pristup dokumentima i uvid u odluke koje donose. „Sada će oni moći uoči izbora da rade bez ikakvog nadzora, a sada se deli novac, počinju radovi, polažu kameni temeljci i slično. Nećemo znati šta se dešava i moći će sve da im prođe i da rade jednostavno šta hoće“, rekao je Cakić.
Opstrukcija opozicionara: U Privremenom organu Grada Beograda opoziciju predstavljaju Vladimir Obradović i Dobrica Veselinović iz koalicije Srbija protiv nasilja, ali se suočavaju sa različitim vidovima opstrukcije. I ne samo oni – nepoželjni su i mediji, pa je formiranje Privremenog organa proteklo bez njihovog prisustva, a uoči treće sednice odbornici Obradović i Veselinović bili su prinuđeni da se novinarima obrate ispred zgrade Skupštine Grada, jer im nije bio dozvoljen ulaz. Iz saopštenja Zeleno-levog fronta izdatog posle sednice, može se zaključiti i zašto: “Treća sednica Privremenog organa Grada Beograda je pokazala koliko se SNS-u i SPS-u žuri u obezbeđivanju svojih redova pre izbora, 17. decembra, jer se za samo 15 minuta sednice se prošlo kroz 176 tačaka od kojih nijedna ne rešava goruće probleme Beograđana”, navodi se u saopštenju i dodaje: Umesto rasprave o najavljenoj obustavi rada privatnih vrtića i neizvesnog boravka hiljade dece, Privremeni organ se koristi za obezbeđivanje milionskih reklama za gradsku upravu koji se predstavljaju kao tekući i neodložni poslovi grada.
Šapić, sam sebi prioritet: A nakon sledeće sednice Privremenog organa, Obradović i Veselinović saopštili su da je odlazeći gradonačelnik Aleksandar Šapić odlučio da, kroz treći rebalans budžeta ove godine, uštedi novac namenjen obrazovanju (100 miliona dinara iz sredstava osnovnog obrazovanja, 70 miliona iz srednjeg) ali ne i 100 miliona namenjenih za svoje bilborde. Zbog toga što su budžetom premašeni prihodi grada za 10 odsto, rebalansom je predviđeno i 16 milijardi manje u budžetskoj poziciji koja se odnosi na saobraćajnu infrastrukturu. Prema njihovim rečima, to „dokazuje da ono što je jedna od prioritetnih stvari za ovaj grad, a to je saobraćaj, nije prioritet za Aleksandra Šapića“.
Aleksandar Šapić (Foto: FoNet)
Preletačevići ne miruju: Iako se najzanimljivija preletanja očekuju posle izbora, ni vesti koje stižu u predizbornom delu sezone promene stranačkih dresova nisu zanemarljive.
Najviše pažnje privukla je činjenica da se, u prvih 50 kandidata na listi Srpske napredne stranke, našlo troje bivših opozicionara: visoko 22. mesto pripalo je Tatjani Macuri, nekadašnjoj poslanici pokreta Dosta je bilo i članici udruženja Mame su zakon. Dejan Bulatović, nekadašnji potpredsednik Stranke slobode i pravde, koji već mesecima spada u krug najžešćih kritičara opozicije i najdražih gostiju provladinih medija, našao se na 41. mestu, dok je na 46. mestu Radoslav Milojičić Kena, nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke. O tome koliko naprednjaci računaju na najnovija pojačanja govori činjenica da na listi ponovo nema nekadašnjih “mladih lavova” poput Luke Kebare i Janka Langure, dok je Staša Stojanović, jedna od zvezda SNS uz poslednjeg skupštinskog saziva, zaslužila tek 130. mesto, sa malim šansama da se probije u parlament.
Pun krug: Jedna od zabavnijih je i odluka dosadašnjeg poslanika u Skupštini Srbije Dragana Nikolića da iz Zavetnika pređe u redove SNS, čime je obrnuo pun krug, s obzirom da je pre stupanja u redove Zavetnika , bio član vladajuće stranke i njihov predstavnik u parlamentu, u period od 2016 – 2020. godine. “Njegov povratak s „pozajmice“ koja je trajala otprilike polovinu poslaničkog mandata, koliko je proveo u redovima zavetnika, pozdravio je formalni predsednik SNS Miloš Vučević”, pisalo je u vesti objavljenoj na Nova.rs. U februaru ove godine, inače, predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić rekao je da je Nikolić prešao u redove te stranke, ali je on to odmah demantovao.
Veština pregovaranja: Tokom pregovora o predizbornim koalicijama, očekivao se dogovor da Srpska demokratska stranka (SDS) Borisa Tadića postane deo koalicije Srbija protiv nasilja, na kvoti koju je prethodno ugovorio Miroslav Aleksić za svoj Narodni pokret Srbije. To se, međutim, nije desilo, ali su dvojica istaknutih članova SDS, Aleksandar Ivanović i Goran Radosavljević prešli u Aleksićevu političku organizaciju u nastajanju. Tadićev SDS na izbore izlazi sa Dosta je bilo Saše Radulovića, a obrazloženje za koaliciju uprkos ogromnim razlikama u stavovima pronašli su u suprotstavljanju francusko-nemačkom planu za Kosovo.
Nada je poslednja: To što je kampanja u jeku nije bio problem za obelodanjivanje još jedne promene partijske afilijacije: Istoričar Bojan Dimitrijević, koji je bio član stranke SRCE Zdravka Ponoša, napustio je tu partiju i javno podržao koaliciju NADA na narednim izborima. Dimitrijević nije odmah formalno postao član Novog DSS, ali je podržao njiihov rad i predsednika Miloša Jovanovića. Široj javnosti postao je poznat kao savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića, ali i po zagovaranju rehabilitovanje Milana Nedića, fašističkog saradnika iz Drugog svetskog rata.
Kapital
Otimanje od najsiromašnijih, slepilo za beskućnike, čerupanje Pošte, prodaja imovine Telekoma, gubici javnih preduzeća, dužnici u državnom vlasništvu, umiranje od zagađenja vazduha…Sve je to Srbija novembra 2023, najuspešnija u istoriji, tigar na Balkanu.
Superhik iz vlasti: velika pljačka najranjivijih
“Superhik” ideja otimanja od siromašnih da bi se dalo bogatima možda je simpatična u Alanu Fordu, ali se to ne može reći za mehanizam izvlačenja budžetskog novca koji su otkrili BIRN i Građanske inicijative: prema njihovom istraživanju, mreža fantomskih organizacija na konkursima Ministarstva za brigu o porodici izvukla je milione evra iz budžeta namenjenih pomoći mladima, ženama i ugroženim porodicama. U finansiranju te grupe je godinama učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića Aleksandra Čamagić.
Mehanizam je bio jednostavan: organizacija bi se prijavila na javni konkurs, dobila novac, a zatim ga prebacila privatnim agencijama i poslala lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji. Na taj način samo iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvučeno je bar pet miliona evra tokom 2021. godine.
Gde je Šapić, tu je Čamagić: U dodeli javnog novca toj mreži, pokazuje istraživanje, godinama je učestvovala Aleksandra Čamagić – prvi put još 2016. i 2017. godine kada su ove organizacije dobijale sredstva od opštine Novi Beograd. Čamagić je dugogodišnja saradnica Aleksandra Šapića i danas je na čelu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda. Kako je ona menjala poslove, tako se menjao izvor finansiranja mreže. Posle Novog Beograda, Čamagić se zaposlila u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju 2021. godine i postala članica konkursnih komisija ovog Ministarstva. Krajem 2022, Čamagić prelazi u upravu Grada Beograda i nekoliko meseci kasnije – mreža dobija novac od sekretarijata za privredu i sekretarijata za socijalnu zaštitu, na čijem čelu je tada bila. I posle svih objavljenih dokaza, Šapić je izjavio da ima poverenja u Aleksandru Ćamagić, te da BIRN-u ne veruje ništa.
Dmitrović, Vulin...: Nakon što je priča o izvlačenju budžetskog novca objavljena, Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je počelo da postupa po krivičnoj prijavi Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) protiv bivšeg ministra za brigu o porodici Ratka Dmitrovića. Direktorka YUKOM Katarina Golubović rekla je da je, zbog zloupotreba na konkursima, prijava podneta protiv Dmitrovića, NN osoba koje su bila u Komisiji za ocenu, rangiranje i odabir projekata, kao i osoba koje su bile uključene u postupak za koje je podneta prijava zbog trgovine uticajem. Dmitrović je za BIRN rekao da ne zna ništa o spornim konkursima, te da se njima nije bavio zbog bolesti, već da je Aleksandra Čamagić bila predsednica konkursnih komisija. Prema rečima novinarke BIRN Gordane Andrić, Čamagić nije na krivičnoj prijavi.
Jedno od desetoro dece živi u siromaštvu: Cela priča još je strašnija kad se uzme u obzir podatak UNICEF-a da jedno od desetoro dece u Srbiji živi u siromaštvu. Ta organizacija je u Srbiji saopštila da pokreće kampanju kojom želi da skrene pažnju na decu i porodice koje se suočavaju sa izazovima koje donosi siromaštvo. „UNICEF poziva pojedince i poslovnu zajednicu da pokažu solidarnost i podrže one kojima je pomoć najpotrebnija. Svet se suočava sa kompleksnim i međusobno povezanim krizama koje utiču na živote i dobrobit dece širom sveta. U Srbiji, deca osećaju posledice, jer nijedna kriza nije izolovana i lako se preliva iz jedne zemlje u drugu. Podaci UNICEF-a otkrivaju da jedno od desetoro dece u Srbiji živi u siromaštvu, sa tendencijom rasta zbog uticaja globalnih kriza“, kaže se u saopštenju.
Bez ličnog pratioca za decu: Nijedno od četvoro dece sa smetnjama u razvoju iz opštine Lajkovac koja polažu pravo na uslugu lični pratilac, ni ovog septembra nije dobilo tu uslugu, javio je N1. Roditelji tvrde da je opština i ove godine konkurs za pružaoca usluge raspisala kasno, svega nedelju dana pred početak škole. Mesec dana po početku nastave slučaj je stigao do Zaštitnika građana, koji je pokrenuo postupak procene zakonitosti i pravilosti rada Uprave, a ona je za problem okrivila jedinog ponuđača na tenderu, koji je od ugovora odustao. Razlog za odustajanje je izmena visine minimalca nakon zaključenja ugovora. Za ponuđača je to značilo da sa budžetom koji mu je stavljen na raspolaganje, ne može da pokrije troškove usluge. Prema poslednjim dostupnim podacima, u trećini gradova i opština usluga ličnog pratioca još ne postoji. U 29 lokalnih samouprava pružaju je nelicencirana udruženja. Liste čekanja neretko su duge, a uslovi rada pratilaca nepovoljni.
Foto: FoNet
Beskućnici u metropoli: U Srbiji se poslednjih godina beleži porast broja osoba koje su u situaciji beskućništva, što je u Beogradu vidljivo golim okom, a temom se u novembru bavila TV N1, a potom i gradonačelnik Aleksandar Šapić. Iz organizacije ADRA koja je u protekle tri godine radila sa 4.000 lica koja su u situaciji beskućništva, rekli su najpre da tačan broj osoba u situaciji beskućništva nije poznat, ali da u prethodne dve godine beleže porast od oko 20 ljudi koje pronađu ili koje im se jave na mesečnom nivou. „To nisu lica iz nehigijenskih naselja, ne računamo uopšte tu grupu ljudi. Govorimo o ljudima koji su u napuštenim objektima, zgradama, gradilištima, u tuđim podrumima…“, rekao je Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA.
… i Šapićeva verzija: Prva Šapićeva reakcija na tu informaciju bila je da je to “potvrda da Beograd postaje metropola”, što je, naknadno, nastojao da demantuje. Potom je otvoreno privremeno prenoćište za beskućnike sa 31 mestom, a Šapić je rekao na otvaranju da su ti kapaciteti trenutno dovoljni u odnosu na broj beskućnika u gradu. „Iznenadio sam se kada je novinar N1 rekao da u Beogradu živi 5.000 beskućnika. Proverio sam to, ali podaci kojima Grad raspolaže pokazuju da ih je između 150 i 200“, rekao je Šapić. On je dodao da pored tog privremenog objekta, koji će raditi tokom zime pa sve do kraja marta 2024. godine, u Kumodraškoj ulici postoji prihvatilište sa većim kapacitetom koje radi cele godine. Kapacitet privremenog prenoćišta povećan je u odnosu na prošlu godinu sa 25 na 31 mesto.
Zubi su luksuz: Samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub, pokazalo je istraživanje Batuta koje je preneo RTS. Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković rekao je da nigde u svetu, pa ni u regionu, stanje nije tako loše kao kod nas. On je ocenio da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi. Tako loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, o čemu se u poslednje vreme spekuliše. To bi omogućilo i da se zaposli više od 1.200 stomatologa.
…a protetičar u penziji: O trenutnom stanju državne stomatologije govori primer Doma zdravlja Vračar – tamo bi stomatolozi trebalo bi mesečno da urade 22 proteze, a ne urade nijednu, jer je protetičar otišao u penziju prošle godine. Dnevna norma je 12 popravki ili 15 hitnih intervencija. Propisana je i norma za broj stomatologa prema broju stanovnika, pa bi u tom domu zdravlja trebalo da ih bude 14, međutim ima ih 10. Ništa bolja situacija nije ni u drugim domovima zdravlja, javio je RTS.
Čerupanje Pošte, štrajk zaposlenih
Mesec dana dug štrajk radnika Pošte, posle brojnih pritisaka, pretnji i provlačenja kroz medijsko blato, okončan je dogovorom o povećanju plata manjim od traženog, uz obećanje radnika da će, ukoliko dođe do odmazde prema štrajkačima, rad biti ponovo prekinut. Jedan od rezultata štrajka je i informacija koju je objavila Nova. rs pozivajući se na zvanični izveštaj kompanije, o velikodušnim sponzorstvima, koja su, u vreme direktorskog mandata Zorana Đorđevića, neprekidno rasla.
Prema saznanjima Nove rs, JP “Pošta Srbije”, je od svojih ukupnih godišnjih prihoda 2020. godine, za sponzorstva i donacije izdvojila oko 29, 5 miliona dinara. Sledeće, 2021. taj iznos je išao do 36 miliona, da bi se 2022. više nego duplirao i iznosio 80.7 miliona dinara. Sa računa Pošte, milioni su, između ostalog, dati fudbalskom i ženskom rukometnom klubu Crvena zvezda, udruženju na čijem je čelu Aleksa Balašević, Partizanovom klubu borilačkih veština, Kik boks savezu Srbije, biciklistima, bilijar klubu, ali i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Partijski velikodušno: Prema izveštaju za 2022, bogate donacije date su kompanijama iza kojih stoje pojedinci bliski SNS-u. Tako su, recimo, sklopljeni sponzorski ugovore sa firmom Gorana Veselinovića, bliskog Vučićevog saradnika još iz devedesetih, navodno i njegovog kuma, čijoj je firmi “Pablišer” prošle godine uplaćeno 3,6 miliona dinara. Ta firma je izdavač nedeljnika „Ekspres“ i nije jedini “srećni dobitnik” iz medijskog sveta - na spisku je i „Politika“ kojoj je uplaćeno 1,08 miliona dinara, a dvostruko više, odnosno 2,16 miliona, „Pošta“ je prebacila na račun portala „Objektiv“. Vlasnik „Objektiva“ bio je Aleksandar Papić, nekad jedan od najbližih saradnika Nebojše Stefanovića, nekadašnjeg ministra policije i visokog funkcionera SNS. Sponzorski ugovor vredan 1,5 miliona dinara dobila je i firma „Naš pečat“, koja je izdavač nedeljnika „Pečat“.
Čašćavanje uspešnih: Javno preduzeće čiji zaposleni primaju plate začajno niže od republičkog proseka, pomoglo je i navodno visokoprofitabilnoj kompaniji Er Srbija, kojoj je uplaćeno 1,59 miliona dinara. „Pošta“ je 2022. realizovala i sedam sponzorskih ugovora sa sportskim klubovima koji su ukupno dobili 34 milona dinara. Najveći iznosi otišli su FK Napredak iz Kruševca kome je uplaćeno 14,16 miliona dinara i ŽRK Crvena zvezda koja je dobila 9,6 miliona. Firmi „Archangel Digital Studios“ koja je u vlasništvu glumca Miloša Bikovića dodeljeno je 12 miliona dinara. Među velikim potpisnicima sponzorskih ugovora su još Beogradski maraton (8,8 miliona), „Nova communications“ doo (2,8 miliona), Bitef teatar (1,44 miliona), „Stars and more events“ doo (1,7 miliona) kao i preduzeće za izdavaštvo i trgovinu „Mascom“, koje je dobilo 1,2 miliona dinara, navodi Nova.
Đilasa pomeni: Gušenje štrajka zaposlenih u Pošti obeleženo je bogatim arsenalom uvreda koje su, na račun štrajkača, izneli predstavnici vlasti i provladini mediji. Plasirana je i priča da iza štrajka stoje “Đilas i Šolak”, koja je dodatno podržana upadom pripadnika Uprave kriminalističke policije i Poreske policije u prostorije preduzeća za kurirsku dostavu pošiljaka D express, koja je u vlasništvu Junajted grupe. Advokat Zdenko Tomanović saopštio je da pripadnici UKP nisu imali nikakav nalog za pretres, niti su, nakon odlaska, ostavili bilo kakav dokument.
Pad profita: Pošta je, inače, na 39. mestu liste najprofitabilnijih preduzeća u celoj Srbiji, ali uz opadanje nivoa profitabilnosti u odnosu na 2021. „Obavljanjem osnovne delatnosti Pošta je realizovala znatno niži poslovni dobitak (70,3 odsto) u iznosu od 938 miliona dinara, kao posledicu rasta poslovnih rashoda (8,4 odsto) uz uporedni pad poslovnih prihoda (0,6 odsto) zbog manje realizacije specijalizovanih usluga na domaćem tržištu. Osnovnu komponentu neto rezultata ovog javnog preduzeća čini višestruko uvećan pozitivan ostali rezultat od 2,09 milijardi dinara, usled prenosa dela imovine Radne jedinice Pošta Net na kompaniju Telekom Srbija, ocenio je APR.
Domaćinsko gazdovanje: gubitak javnih preduzeća
Od 527 javnih preduzeća u Srbiji većina je 2022. godine poslovala sa dobitkom, ali je njih 164 imalo gubitak od 90 milijardi dinara, javio je N1. Javna preduzeća su, zbirno gledano, proteke godine zabeležila su gubitak od 74,77 milijardi dinara, što je tačno deset puta više od onog upisanog godinu ranije. Sedam javnih preduzeća sa najvećim gubitkom ostvarilo je petinu ukupnog gubitka cele privrede Srbije.
Na prvom mestu liste svih preduzeća koja su poslovala sa najvećim neto gubitkom nalazi se Elektroprivreda Srbije (EPS), baš kao i godinu pre, a gubitak iznosi 72,6 milijardi dinara, što je čak 4,9 puta više u poređenju sa 2021. Uz EPS, na listi privrednih društava sa najvećim gubitkom je još šest javnih preduzeća, Putevi Srbije, JP PEU Resavica, GSP Beograd, JP Elektrokosmet Priština, JKP Gradska toplana Kruševac, Preduzeće EPS – JP TE Kosovo sa PO Obilić. Na sedmom mestu liste preduzeća sa najvećim ostvarenim gubitkom su Putevi Srbije sa minusom od 5,1 milijardu dinara, uvećanim za 2,6 odsto u odnosu na 2022.
Foto: FoNet
Dužnici u državnom vlasništvu: Veliki broj kompanija koje se nalaze u većinskom ili stopostotnom vlasništvu države je u top 20 najvećih dužnika Elektroprivrede Srbija, javila je Nova.rs. Na prvom mestu je "Železara Smederevo" koja je u stečaju, a peta na toj listi je kompanija "Telekom Srbija" koja EPS-u duguje čak 1,3 milijarde dinara ili više od 11 miliona evra. Dug je na dan 1. januara ove godine bio značajno niži – iznosio je „svega“ 322.743.257 dinara. Iako ne plaća struju, kompanija „Telekom“ pokupovala je u prethodnom periodu niz malih privatnih firmi i kablovskih operatera, ulaže u medije, za prenos Premijer lige platila je stotine miliona evra. Najveći dužnik je „Železara Smederevo“, koja je, kako se navodi, u stečaju. Ta kompanija duguje 4.659.796.056 dinara ili blizu 40 miliona evra. Na spisku top dužnika EPS-u su i “Infrastruktura železnice Srbija“, Enegetika iz Kragujevca, JP PEU Resavica, Politika AD, JKP Infostan tehnologije, GSP Beograd…
Prodaja stubova Telekoma: Telekom mesecima priprema prodaju većine najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i njihove prateće infrastrukture, poput trafo-stanica, solarnih panela i dela zemljišta, saznao je BIRN. Reč je o ukupno 1.827 stubova, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u Crnoj Gori. Nakon što je ta objavljena, generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić, gostujući u Jutarnjem programa RTS-a, izjavio je da prodaja stubova svetski trend, te da se prodaju jedino stubovi, bez telekomunikacione infrastrukture. “Trend je krenuo u Evropi, jer Telekomovi operateri dobijaju više benefita – značajna sredstva za dalju transformaciju kompanije i boljeg partnera za dalju izgradnju. Nama građevina nije kor biznis. I sadašnje stubove su nama druge firme radile, a spoljne firme ih održavaju”, rekao je Lučić.
Foto: Istinomer, Zoran Drekalović
Tenderi sa jednim ponuđačem: Više od polovine svih tendera u Srbiji završi se sa samo jednim ponuđačem, navodi se u ovogodišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Vlada Srbije obavezala da će udeo takvih tendera smanjiti na 47 odsto do 2024. godine.
U Izveštaju se navodi da bi u narednom periodu Srbija morala da poradi na daljem usklađivanju svojih zakona sa Direktivom EU o javnim nabavkama iz 2014. godine, kako bi poboljšala tu oblast. Posebna pažnja trebalo bi da se obrati na izmene i dopune Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i da se obezbedi da projekti koji se finansiraju iz javnih sredstava podležu postupcima javnih nabavki.
Račun Hitne pomoći blokadi, novca bilo za slavu: Račun Zavoda za urgentnu medicinu Niš od 23. novembra i zvanično je u blokadi po osnovu prinudne naplate zbog pravosnažnih i izvršnih presuda zaposlenih, saopštio je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Iako je bilo evidentno da će do toga doći, ističe Sindikat, to nije sprečilo rukovodstvo da potroši oko 200.000 dinara za proslavu povodom slave Svetih Kozma i Damjana. Na proslavu, pri tom, nisu bili pozvani svi zaposleni, već samo malobrojni koje je direktorka smatrala podobnim. Sindikat navodi i da radnici ZUM-a Niš u ovoj godini nisu dobili ni radnu obuću ni radnu odeću iako je to obaveza koja je propisana Pravilnikom. Sindikalci kažu da bi to i prihvatili da je novac otišao na popravku podstanica u gradu u kojima borave lekarski timovi i gde se pregledaju pacijenti. Te podstanice, kako se navodi u saopštenju, nisu pripremljene za sezonu kiša i snega - plafoni prokišnjavaju, zidovi su popucali, a prozori padaju, što predstavlja rizik i za pacijente i za zaposlene.
Sportisti vole španski film: Zavidan je nivo kreativnosti kojim su predstavnici raznih javnih institucija koristili za pravdanje pristustva službenih vozila na mitingu SNS u maju ove godine, pokazalo je istraživanje CINS-a. Nakon što su novinarke CINS fotografisale sporne automobile, Agencija za sprečavanje korupcije je sprovela kontrolu. Tako su, recimo, predstavnici Opštine Lebane čiji je minibus, kupljen za prevoz seoskog stanovništva, snimljen parkiran u kolini vozila u centru Beograda, Agenciji odgovorila da je vozilo bilo u Novom Sadu, na Poljoprivrednom sajmu. A vozilo u vlasništvu Opštine Medveđa, koje koristi tamošnji Sportski savez, prema odgovoru predsednika Saveza Branislava Manasijevića, dovezlo je sportiste i radnike Sportskog saveza na festival najboljih filmova na španskom jeziku Španski metar. Manasijević je, prethodno, CINS-u rekao da je vozilo za miting koristila Opština.
Zdravlje iznad svega
U Srbiji je zbog zagađenja vazduha finim česticama 2021. godine umrlo gotovo 15.000 ljudi, prema najnovijim podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). U proceni uticaja zagađenosti vazduha na ljudsko zdravlje u Evropi uzeta su u obzir tri najveća zagađivača – fine čestične materije PM2,5, azot-dioksid i ozon. Zagađenost vazduha česticama PM2,5 doprinela je smrti 14.850 ljudi u Srbiji, navodi se u izveštaju. Smrt 1.620 ljudi se mogla pripisati azot-dioskidu, a 740 ozonu, prema procenama EEA.
Ilustracija
Misteriozni keks: U keksu iz Srbije utvrđen je štetni sastojak, upozorio je početkom novembra Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u prometu hranom (RASFF), pa je pošiljka vraćena sa hrvatske granice. U keksu je prilikom kontrole na granici pronađen titanijum dioksid, a kamion je vraćen u Srbiju, navodi RASFF. Titanijum-dioksid (aditiv E171) zabranjen je u Evropskoj uniji od avgusta prošle godine, ali ne i u Srbiji, čije građane niko nije obavestio o kom keksu je reč. Sporni sastojak se koristi kao boja u proizvodima široke namene, prelivima za torte i kolače, bombonama, pastama za zube, kremama za sunčanje i ostalim kozmetičkim proizvodima.Godinama se sumnja da titanijum-dioksid može izazvati rak.
Karfiol, sirni namaz: Dva dana zaredom na hrvatskoj granici su pronađene štetne materije u proizvodima iz Srbije – karfiolu i sirnom namazu. Kako se navodi na sajtu evropskog sistema za brzo uzbunjivanje RASFF 16. novembra je na granici s Hrvatskom otkriveno da karfiol iz Srbije sadrži ostatke herbicida fluazifopa, koji se koristi za suzbijanje korova. Iako nije utvrđen rizik i simptomi koje ovaj pesticid može da izazove, odluka hrvatskih vlasti je bila da se karfiol uništi, piše na sajtu RASFF. Dan kasnije, 17. novembra, kontrolom je utvrđeno da sirni namaz poreklom iz Srbije u sebi ima aflatoksin M1. Pošiljka je puštena na teritoriju EU uz izdato upozorenje.
Nasilje
Krenuli su po kućama – moglo bi se reći posle svega što se desilo Đorđu Miketiću iz stranke Zajedno i Jovanu Jovanovu, pobunjenom poljoprivredniku iz Bavaništa. Primer iz solidarnog otpora iz Bavaništa pokazao je još nešto – da su nasilnici kukavice.
Vreme pretnji i ucena
Bilo je potpuno očekivano da će predizborna kampanja biti prljava, ali je ipak iznenađujući stepen očigledne zloupotrebe insitucija u cilju uništavanja pre svega porodice, a potom i karijere Đorđa Miketića doskorašnjeg poslanika i predsednika beogradskog odbora stranke Zajedno. Hajku je započeo Aleksandar Vučić, koji je, gostujući na TV Pink, Miketića nazvao “ljudskom sramotom” i pri tom otkrio da poseduje poverljive informacije koje ga diskredituju.
Hajku je započeo Aleksandar Vučić, koji je, gostujući na TV Pink, Miketića nazvao “ljudskom sramotom” i pri tom otkrio da poseduje poverljive informacije koje ga diskredituju.
Manje od 12 sati posle toga, Miketiću je stigla pretnja objavljivanjem snimka na kome se nalazi u intimnoj pozi sa osobom suprotnog pola. Celu preteću poruku, zajedno sa brojem telefona sa kog je upućena, objavio je na društvenim mrežama i najavio tužbu, uz pozivanje Vučića kao svedoka. I postao zvezda društvenih mreža. Nastavak je bio još bljutaviji: umešala se BIA, koja je Miketića pozvala da objavi ceo snimak, čime je, praktično, potvrđeno ono što su svi odmah posumnjali – da upravo bezbednosna agencija poseduje snimak i upravlja njime.
Vučić najavljuje i nastavak: Privatni snimak ubrzo je pušten na društvene mreže, a Vučić se još jednom oglasio: “Taj snimak nije napravljen tajnom kamerom, kako sam dobio informaciju iz BIA. Jer sam rekao nemojte ovake stvari da radite. Oni kažu predsedniče to je snimano iz blizine i on je neki svoj privatni snimak iskoristio da sebe predstavi kao žrtvu. I on odlično zna ko ga je snimio. I mislim da će BIA čak i po pitanju tog snimka nedvosmisleno to da pokaže”, rekao je Vučić kome nije palo na pamet da otkrije kako je BIA došla u posed snimka, po svemu sudeći ukradenog iz Miketićeve kuće pre godinu i po dana. Miketić je tu krađu prijavio ali od policije nikada nije dobio informaciju gde su završili ukradeni laptop i hard diskovi.
Miketić je naprednjacima na žulj prethodno stao dokumentovanjem činjenice da je na njegovoj adresi prijavljena nepoznata osoba, što je premijerka Ana Brnabić pokušala da demantuje i pri tom dva puta uhvaćena u laži. Ranije je imao “okršaje” i sa Aleksandrom Šapićem, koga je na javnom događaju pitao poseduje li kuću u inostranstvu, na šta mu je Šapić odgovorio da treba da bude spreman na objavljivanje fotografija njegove porodice.
Špijuniranje članova NVO: Miketić nije jedini protivnik aktuelne vlasti koji je očigledno špijuniran – odnosno, pretresani su njegovi telefoni i kompjuter, odneti iz stana tokom provable godinu i po dana ranije. Dva predstavnika civilnog društva iz Beograda su na mobilnim uređajima dobili upozorenje od strane kompanije Apple da su potencijalne mete državno-sponzorisanih tehničkih napada, saopštila je u novembru SHARE Fondacija. Krajem meseca, vest je stigla i do britanskog Gardijana, koji je precizirao da je reč o “kritičarima srpske vlade koji su dokumentovali endemsku korupciju”, a jedan od njih “kritičan je i prema proruskoj politici srpske vlasti”. List je ocenio i da će pokušaji hakovanja verovatno skrenuti pažnju na ranija otkrića koja uključuju tajno prikupljanje podataka i nadzor od strane BIA, čiji je donedavni direktor Aleksandar Vulin na listi sankcija SAD.
Protest roditelja ubijene dece: Maltretiranje Đorđa Miketića poslužilo je – možda i planirano – da u drugi plan pogura druge događaje, među kojima je i porazna činjenica da su roditelji dece ubijene u OŠ "Vladislav Ribnikar" bili prinuđeni da protestuju u Beogradu, kako bi zatražili da se formira memorijalni centar u znak sećanja na ubijene đake i pripadnika obezbeđenja.
Protest ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“ (Foto: FoNet)
Roditelji su se okupili ispred škole, u vreme kada je školski drug ubio njihovu decu, a potom otišli do Vlade Srbije, gde su ostavili poruke sa natpisima "3. maj i dalje traje". Majka ubijene devojčice iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ Ninela Radičević rekla je medijima da država mora da se uključi u dešavanja oko osnivanja memorijalnog centra u znak sećanja na ubijenih devetoro đaka i radnika obezbeđenja. Radičević je za N1 na protestu ispred „Ribnikara“ rekla da roditelji ne insistiraju na rešenju za memorijalni centar, već da ono treba da odredi multidisciplinarni tim stručnjaka, ali da u sve to mora da se uključi država, koja trenutno to ne čini. Jedan od roditelja, Branko Anđelković, rekao je da nije izglasan od strane Saveta roditelja za člana Školskog odbora, iako je Ministarstvo prosvete, u skladu sa situacijom, preporučilo da u Školskom odboru bude roditelj jendog ubijenog deteta, a čiji brat ili sestra idu u tu školu. On je, između ostalog, objasnio da je na sednici Saveta roditelja više puta istakao da među roditeljima ne sme da bude podele. Dodao je da je najavljivani Memorijalni centar „tek priča za sebe“, a o kojoj se, kako se čini, još uvek ništa ne zna.
Kriva je opozicija: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je povodom protesta roditelja ubijene dece da su oni, čini mu se s pravom, tražili da imaju člana u Savetu roditelja, Branka Anđelkovića. “Država Srbija je uputila molbu i zahtev Savetu roditelja da prihvate tog čoveka za člana. Savet roditelja to nije prihvatio. Sad ti roditelji kažu da žele da država sama radi posao oko memorijalnog centra, što država i radi u dogovoru sa njima. Ali ovi neće ni da čuju. Radite sve što možete, da čujete sve, da se izborite za sve”, rekao je Vučić. On je dodao da opozicija negira sav taj rad države.
Lekcija iz Bavaništa: Koliko nisko ljudi mogu da padnu, ali i kakav se kukavičluk, zapravo, krije iza demonstracija moći i zastrašivanja građana, pokazao nam je “slučaj Bavanište”. U tom banatskom selu je, naime, jedan lekar - načelnik Hitne medicinske pomoći u Kovinu dr Srđan Nenek – dominirao u grupi naprednjačkih aktivista koji su blokirali kuću Jovana Jovanova, jednog od organizatora protesta poljoprivrednika. Zbog blokade kuće, supruga Jovanova nije mogla da odvede dvoje bolesne dece na lekarski pregled.
Protest poljoprovrednika (Foto: FoNet)
Besramna “jedinica za zastrašivanje” pojavila se pred kućom Jovanova u vreme dok on nije bio tu, a njegov pokušaj da se, nakon što ga je supruga pozvala, sa nasilnicima dogovori, bio je neuspešan. Baš kao i pokušaj da pomoć dobije od policije.
Situacija se promenila tek kada su sugrađani opkoljenog Jovanova stigli u pomoć i opkolili nasilnike: kad su shvatili da meštani nemaju nameru da komšiju ostave nezaštićenog, nasilnici su se povukli, ostavivši sopstvene automobile u obruču traktora i druge poljoprivredne mehanizacije. Kasnije su se, pred kamerom, izvinili maltretiranoj porodici zbog svog ponašanja – ali je izostalo izvinjenje dr Neneka zbog odbijanja da preglada decu, uz opravdanje da “nema opremu”. Jovanov je novinarima rekao da strahuje za bezbednost svoje porodice, kao i za radno mesto majke zaposlene u bolnici u Kovinu, koja je, nakon burne noći u Bavaništu, dobila poruku da ne mora da dolazi na posao.
Požar na posedu opozicionara: Jovanov je, ipak, prošao mnogo bolje od Slaviše Momčilovića predsednika gradskog odbora Demokratske stranke u Prokuplju. Na njegovom privatnom posedu 17. novembra rano ujutro izbio je požar u kome su izgorele poljoprivredne mašine vredne 50.000 evra.
Momčilović je za N1 rekao da ima indicije da je požar podmetnut i to iz političkih razloga, te da je naprednjačka vlast do sada na razne načine pokušavala da spreči njegovo opoziciono delovanje. „Prvo je moja supruga dobila otkaz u državnoj instituciji, onda i ja. Ostalo je još da pucaju na mene“, rekao je Momčilović. On je dodao da nije zadovoljan istragom policije koje je u toku jer se čini da oni ništa ne preduzimaju kako bi identifikovali piromane. Od političkog delovanja, uprkos svemu, nema nameru da odustane.
Učestali napadi na pripadnike LGBT+: U Srbiji je tokom 2022. prijavljeno 94 napada na LGBT+ populaciju, što je najveći broj za šest godina i 13 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, navodi se u Izveštaju o transfobiji i homofobiji u Srbiji prošle godine, predstavljenom početkom novembra. Najviše napada u kojima je bilo povređenih desilo se tokom Evroprajda u septembru. Izveštaj je pokazao i da LGBT+ osobe nemaju poverenja u policiju i tužilaštvo, i da se kada im je ugrožena bezbednost, najčešće obraćaju udruženju „Da se zna“, a ne institucijama.
napada na LGBT+ populaciju u Srbiji prijavljeno tokom 2022. To je najveći broj za šest godina i 13 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Voštinića nema ko da pita: Ni dva i po meseca posle napada koji je doživeo, Predrag Voštinić, aktivista kraljevačkog Lokalnog fronta, nije saslušan u policiji o tom događaju. Dobio je jedino poziv da preuzme bicikl koji je u međuvremenu izveštačen. Voštinić je, gostujući na N1,rekao da ga fasicinira poređenje sa onim šta se desilo ekološkim aktivistima na Kablaru, zainteresovanim za razgovor sa nezainteresovanom premijerkom Anom Brnabić, koji su odmah nakon pokušaja da joj se obrate, privedeni i izrečena im je mera.
Voštinića su 11. septembra dva automobila proganjala dok je, propisno obeležen, vozio bicikl na izlazu iz Kraljeva ka Mrčajevcima, a u udaru jednog od njih ozbiljno je povređen. U automobilima su bili pitomci Policijske akademije i policajci. Predsednik Srbije i drugi predstavnici vlasti sa omalovažavanjem su govorili o slučaju, tvrdeći da nije bilo napada.
Pomor u saobraćaju: Od početka ove godine, u saobraćajnim nezgodama smrtno je stradala 431 osoba, od kojih je desetoro dece, saopštio je MUP. Skoro 3.000 ljudi zadobilo je teške telesne povrede, izjavio je načelnik Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Slaviša Lakićević, povodom obeležavanja Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda i istakao da je zajednički zadatak MUP-a i ostalih institucija da čine sve da taj broj bude manji.
Opasno pešačenje: Čak 23 pešaka poginula su u saobraćajnim nezgodama u Srbiji od oktobra do polovine novembra, a više od 300 njih zadobilo je teške povrede ranije tokom meseca saopštio je MUP na Instagramu. Više od četvrtine tih saobraćajnih nezgoda dogodilo se na pešačkom prelazu, saopštio je MUP.
Prema podacima Eurostata, Srbija spada u zemlje sa visokom stopom saobraćajnih nesreća – tokom 2021. godine zabeležena je 81 nesreća na milion stanovnika. Na putevima EU 2021. godine dogodilo se 19.917 saobraćajnih nesreća, što je ekvivalentno broju od 45 nesreća na milion stanovnika. Region EU sa najvišom stopom saobraćajnih nesreća bio je francuski region Gvadelupe, gde je zabeleženo 159 nesreća na miliona stanovnika, a prati ga Severozapaden na severozapadu Bugarske sa 133 i Gijana, još jedan francuski region sa 120.