Nije smelo da se desi

Pesnicom u glavu, lažima na mozak

Došli smo i do tačke u kojoj lažne vesti više nisu dovoljne: novinara nedeljnika Radar Vuka Z.Cvijića fizički je, 29. maja, u centru Beograda, napao direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević. Cvijić je medijima objasnio da je samo prolazio ulicom i da je Lađević prvo počeo da ga vređa, a onda mu se uneo u lice i udario ga. Cvijić je rekao da Lađevića poznaje odavno, ali da nisu ni u kakvom kontaktu niti ličnom sukobu. „Pominjao sam ga u tekstu povodom jednog sudskog postupka, o generalu Malešiću i njihovim kontaktima, pa mogu da pretpostavim da je to bio povod“, rekao je Cvijić i dodao da se nada da su kamere radile i da je sve ostalo zabeleženo. Srpski telegraf je još pre policijskog uviđaja objavio verziju prema kojoj je Cvijić napao Lađevića, a sam Lađević je tvrdio da je Cvijić provocirao, a zatim sam pao. Ta verzija forsirana je i na TV Pink, a veliki broj provladinih medija prećutao je događaj. Nalaz lekara sa VMA potvrdio je da je Cvijić dobio povrede u predelu vilice s desne strane. Javni tužilac Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da “postupi i utvrdi sve okolnosti pod kojim je došlo do sukoba između dvojice novinara”.

Posledica Vučićeve retorike: Napad na Cvijića osudila su novinarska udruženja i brojni opozicioni političari u Srbiji, Tek posle dva dana oglasila se i ministarka pravde Maja Popović, koja je u pisanoj izjavi rekla da država neće tolerisati napade i nasilje nad bilo kojim građaninom, pa ni napade na novinare. Ona je izrazila uverenje da će nadležni organi u najkraćem roku utvrditi činjenično stanje povodom navedenog događaja. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) izrazio je zabrinutost zbog napada na Cvijića i pozvao srpske vlasti da sprovedu brzu i efikasnu istragu o incidentu i pozovu počinioca na odgovornost, rekla je u pisanoj izjavi za Glas Amerike Gulnoza Said, koordinatorka programa CPJ za Evropu i centralnu Aziju. „U Srbiji je okruženje za medije i novinare koji kritikuju postalo toksično, a beležimo porast i fizičkih i onlajn napada na nezavisne novinare. To je rezultat retorike protiv novinara koju koristi predsednik Aleksandar Vučić, državni zvaničnici i državni mediji. Vlasti moraju da preduzmu mere kako bi osigurale bezbednost novinara, kao i punu pravdu u slučajevima ubistava novinara, kao što je slučaj Slavka Ćuruvije", navela je Said. SafeJournalists, Media Freedom Rapid Response i Koalicija za slobodu medija ocenili su da je sve veći pritisak na novinare u Srbiji kulminirao fizičkim napadom na Vuka Cvijića i zahtevom za zatvorskim kaznama za novinare KRIK i Pištaljke.

Sudija protiv KRIK-a: Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje su novinari KRIK-a istraživali rad pravosuđa, između ostalog i njen rad. Tužbama koje je podnela zajedno sa suprugom osim 760 hiljada dinara odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost. Ona čak tvrdi da su je novinari KRIK-a doveli u opasnost i da pomažu kriminalcima da je pronađu. Bazu „Prosudi ko sudi” KRIK je pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji. Baza je, kako navodi KRIK, nastala upravo iz potrebe da se građani upoznaju sa radom pravosuđa, a u njoj nije objavljeno bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost sudija. KRIK smatra da je ovo do sada nezabeležen pritisak na rad medija i da predstavlja pokušaj da se novinarima zabrani da izveštavaju o radu i integritetu sudija.

Fotografija vredna dve godine zatvora: Generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije Vladimir Antić podneo je protiv novinarske portala “Pištaljka” Snežane Đurić privatnu krivičnu tužbu u kojoj je zatražio da bude osuđena na kaznu zatvora od dve godine „jer je izveštavala o nepravilnostima u rukovođenju Saveza na koje je ukazao uzbunjivač“, javili su mediji. Kako je saopštila Pištaljka, Antić traži kaznu zatvora zbog toga što je uz tekst objavljena njegova fotografija, koja je preuzeta i potpisana sa zvaničnog sajta Veslačkog saveza Srbije. Pored zatvora zbog krivičnog dela ‘neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka’, tužbom traži i da se novinarka krivično osudi za uvredu i plati kaznu od 450.000 dinara, kao i naknadu štete zbog ‘pretrpljenog duševnog bola usled povrede časti i ugleda’ u iznosu od 200.000 dinara. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenilo je da tužba koju je podneo Antić, „pokazuje više karakteristika“ SLAPP tužbi koje imaju za cilj zastrašivanje i vršenje pritiska na novinare. NUNS ocenjuje da novinarka portala nije prekršila standarde novinarske profesije jer je pisala o Antićevom rukovođenju Savezom, „koje je imalo teške posledice po organizaciju i sportiste, a ne o njegovom privatnom životu“, kao i da je u tekstu korišćena fotografija koja je javno dostupna na sajtu udruženja koje se finansira iz budžeta Srbije.

Pretnje uredniku čačanskog portala: Urednik portala Ozonpress u Čačku Nebojša Jovanović prijavio je čačanskoj policiji pomoćnika gradonačelnika tog grada Miroslava Petkovića zbog pretnji koje mu je uputio na instagramu. Jovanović je rekao agenciji Beta da su pojedini mediji u Srbiji tokom celog jednog dana objavljivali vest da su on, i Ozon media u čijem sastavu radi Ozonpress, dobili 40.000 evra iz fonda Evropske unije za navodno rušenje lokalne vlasti u Čačku. „Takođe sam obavešten da je na instagramu čačanskog funkcionera Petkovića (član Srpske napredne stranke) objavljen tekst iz tih medija, sa mojom fotografijom, uz njegove reči: ‘Nešice, stigli evrići iz Evrope za kampanju protiv Miluna! Pa neće da može!!!'“, rekao je Jovanović. On je dodao da je to shvatio kao „otvorenu pretnju“ pomoćnika gradonačelnika, „jer je u ranijem periodu izveštavao o „aferama“ rukovodstva Grada. Fond za demokratiju EU dodelio je 40.000 evra za medijski projekat u kome učestvuje 15 medija u Srbiji, a Ozon Media je nosilac tog projekta. Jovanović je rekaoda to nije protiv zakona i da je država Srbija najveći korisnik fondova EU, kao i Grad Čačak.

Bez procena stanja bezbednosti Lalić i Gruhonjića: Uprkos obećanju, policija ni nakon dva meseca nije izradila stručnu procenu stanja bezbednosti predsednice Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ane Lalić i programskog direktora tog udruženja, univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, navodi Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u svom redovnom mesečnom Monitoringu medijske scene."Apsolutno je neophodno da policija pronađe mehanizam i da garantuje bezbednost Ane Lalić, Dinka Gruhonjića i drugih ugroženih novinara", naveo je ANEM. U saopštenju se podseća da je predstavnik MUP-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara na redovnom tromesečnom sastanku te grupe, održanom 26. marta, kojem je prisustvovao i ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji, rekao da će stručna procena bezbednosti za Anu Lalić i Gruhonjića biti urađena „u narednih 10-15 dana“, ali to nije urađeno. Ana Lalić i Dinko Gruhonjić su ranije izjavili da su dobili privatno obezbeđenje zahvaljujući angažovanju Evropske federacije novinara, nakon stotina pretnji smrću i hiljada šovinističkih uvreda koje su im upućene.

Prosto, prostije, saopštenje SNS: Srpska napredna stranka je u zvaničnom saopštenju Gruhonjića nazvala „Sabahudin“, imenom kojim su ga oslovljavali ultradesničari koji su pretili njemu i njegovoj porodici. „Okupila sе koalicija za pljačkanjе Novog Sada i unižavanjе svеga srpskog, za pravljеnjе pabova u crkvama i slavljеnjе Srba kao gеnocidnog naroda. Sramota jе i imеna im spominjati, ali Novosađani dobro znaju ko su osvеdočеni lopovi poput Borе Solunca Novakovića, Vladе lopingеra Jеlića i srbomrzaca poput unuka Jеvrеma Brkovića, Brajana, i Dinka Sabahudina Gruhonjića“, napisao je novosadski ogranak SNS u saopštenju prepunom najprizemnijih uvreda. Gruhonjić je zbog takvog postupka najavio pokretanje tužbe, a SNS je nastavila da, tokom kampanje, pogrdno govori o njemu i upozorava građane na navodnu opasnost od dolaska “Dinkovih sledbenika” na vlast – iako Gruhonjić nema nikakve veze sa izborima.

UN demantuje tabloide: Neobično ponašanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici Generalne skupštine UN provladini mediji predstavili su kao herojski čin, a iz UN stigao je demanti njihove tvrdnje vezane za predsednikovo korišćenje zastave Srbije. Vučić je posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici ogrnuo zastavu, a tabloidi su izveštavajući o tome dodali da je predsednik to uradio uprkos protivljenju predsednika Generalne skupštine UN i obezbeđenja, kojem je navodno odbrusio kada je zahtevalo da skine sa sebe zastavu i htelo da mu je oduzme. „Vučič se ogrnuo trobojkom, obezbeđenje zahtevalo da je skine, on im odbrusio!”, objavio je Alo. „OBEZBEĐENJE TRAŽILO VUČIĆU DA SKINE ZASTAVU! Predsednik uputio moćne reči: Niko na svetu mi neće uzeti moju zastavu!”, naslov je portala Srbija danas, dok portal Una svoj tekst naslovljava sa „Niko mi neće oduzeti moju zastavu”: Slika koja je obišla svet – Vučić ogrnut trobojkom u GS UN”. Iz UN su za Raskrikavanje potvrdili da se to nije desilo, navodeći da je sednica protekla mirno, bez incidenata. Videlo se to i u direktnom prenosu, baš kao što se videlo i koliko je srećna bila medijska savetnica predsednika Srbije dok ga je snimala u pozi uplakanog patriote lica zarivenog u srpsku zastavu. Prenos sednice, inače, ministri u vladi Srbije gledali su zajedno, svi ogrnuti zastavom.

Lažne izjave Save Manojlovića u programu TV Pink: U centralnim informativnim emisijama TV Pink dan i po prikazivan je snimak izjave Save Manojlovića monirane uz pomoć veštačke inteligencije, što je predstavljeno kao „autorska” šala vlasnika te medijske kuće Željka Mitrovića. Lažni snimak Save Manojlovića prikazivan je do trenutka kada je Gradska izborna komisija proglasila listu Kreni-promeni, čiji je on kandidat za gradonačelnika. Zbog emitovanja spornog snimka Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pokrenulo je postupak protiv TV Pink.

IPI o uticaju države na vlasništvo medija: Srpskim medijima ne dominiraju tradicionalni oligarhi kao takvi, već pre pojedinci, koji su uz podršku države, postali uticajni medijski moguli. Te ličnosti su uspešno stekle neke od vodećih radio, televizijskih i štampanih medija u zemlji, kao i štamparije, medijske agencije i prava na strane magazine i medije, ocenjuje se u istraživačkom tekstu Međunarodnog pres instituta (IPI) o ulozi vlasnika medija u oblikovanju medijskog okruženja u centralnoj i istočnoj Evropi, objavljenom u maju. Kao pravu ilustraciju tog fenomena, Institut je naveo primer Igora Žeželja, ranije relativno nepoznate figure, koja je preko bliskih odnosa sa državom, postao jedan od najprominentnijih vlasnika medija u Srbiji. IPI navodi da je njegov uspeh, u velikoj meri, posledica raznih mutnih poslovnih partnerstava sa državnom telekomunikacionom kompanijom Telekom Srbija. Prema raznim izveštajima, mediji koje poseduje Žeželj, uključujući i tabloid Kurir, stalno objavljuju vladinu propagandu i dezinformacije, hvaleći predsednika Aleksandra Vučića i vladajuću SNS, a napadajući njihove protivnike, ukazuje se u tekstu.

Kome idu pare građana Niša: Na medijskom konkursu u Nišu prorežimski mediji Vidosava Vitka Radomirovića dobiće skoro 50 miliona dinara iz gradske kase, dok će projekti portala i televizije Zona plus, u vlasništvu sina Bratislava Gašića, građane koštati 18,3 miliona dinara. Dosta para dobiće i Kopernikus, kao i mediji Vitkovih poslovnih partnera. Za ostale ostaje svega nešto više od 8 miliona, javile su Južne vesti. Nije novost da na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata u Nišu najviše novca dobijaju Belle Amie, Zona plus, Narodne novine i Kopernikus. Ono što se promenilo u odnosu na prethodnu godinu jesto to što će Vidosav Radomirović za svoje medije dobiti čak 16 miliona dinara više, iako je na raspolaganju isti iznos - 85 miliona dinara.