Povelika Srbija
Nije smelo da se desi
Šta je u oktobru zaslužilo da bude proglašeno za vest meseca: neka od mnoštva priča o povezanosti države i kriminala? Činjenica da 25 godina posle Miloševićevog obračuna sa medijima i Univerzitetom, i Vučić pokušava isto, unapređenim sredstvima? Šampionska titula u Evropi po ugroženosti od masovnih zločina? Ili činjenica da nas je mnogo, za razliku od lavice Kiki, ipak preživelo još jedan mesec u zlatnom dobu?
Autorka: Vera Didanović, novinarka NIN-a
Oktobar 2023. godine
Mediji
Šta nam govori činjenica da, tačno četvrt veka nakon usvajanja zloglasnog “Miloševićevog” zakona o informisanju, Vučić poseže za novim zakonom, zbog koga je reagovala i Evropska komisija. I kakve veze sa tim imaju špijuni koju potplaćuju mlade po kafićima?
Davljenje medija, napredna verzija
Simbolika datuma unela je posebnu zabrinutost za sudbinu (ostataka) medijske slobode u Srbiji, oko koje se u oktobru vodila oštra, neravnopravna i neuspešna borba. Tačno 25 godina nakon usvajanja zloglasnog “Šešeljevog” Zakona o informisanju, donetog 21. oktobra 1988, Vlada Srbije usvojila je zakon kojim, suprotno medijskoj strategiji, omogućava da državni Telekom osniva svoje medije.
Više o "Šešeljevom" zakonu
Zakon o informisanju nije još bio donet, a već su zabranjeni dnevni listovi "Danas" i "Dnevni telegraf", dok je "Naša Borba" upozorena, ali nastavlja da izlazi.
Udar na nedržavne medije!
Primena novog Zakona o informisanju počela je žestoko. Mediji su drakonski kažnjavani, presude donošene u najkraćem roku.
Borba za rejting: Pre četvrt veka, u vreme usvajanja zakona koji tadašnjoj, problemima okovanoj, vlasti Slobodana Miloševića omogućio drakonsko, smrtonosno opasno, kažnjavanje neposlušnih medijia, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, koji je ceo taj obračun s medijima “potpisao”. Suočen sa padom rejtinga, danas, u ulozi predsednika Srbije naviklog na neograničenu moć, krenuo je, čini se, istim putem. Gotovo bez rasprave, za svega tri dana, u Skupštini Srbije usvojeni su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, zajedno sa ukupno 60 tačaka dnevnog reda, među kojima i budžet. Vladajuća većina ostala je gluva za tvrdnje medijskih organizacija i stručnjaka da će rešenje kojim se državnom Telekomu omogućava legalizacija vlasništva u medijima imati poguban uticaj na slobodu medija. Reagovala je i Evropska komisija, koja je od Srbije zatražila da sprovede Medijsku strategiju i u skladu s njom stvori slobodno medijsko okruženje, omogući fer konkurenciju i osigura zaštitu medijskog pluralizma. U tom oglašavanju EK, neki su videli (slabu) nadu da predsednik Srbije ne potpiše usvojene zakone.
Tako treba: A dok je borba medijskih organizacija, kritičke javnosti i opozicije protiv usvajanja spornih zakonskih rešenja trajala, provladini mediji intenzivirali su demonstraciju poželjnog načina izveštavanja. Tako je, recimo, čim je Vučić, na pitanje nepodobnog novinara o enormnom bogatstvu saradnika Milana Radoičića, počeo da priča o navodno mnogo većem bogatstvu svojih političkih protivnika, u opticaj je vraćena stara priča o navodnih “619 miliona Dragana Đilasa”, ali i o navodnim malverzacijama Miroslava Aleksića (i tasta). Posle višemesečne pauze, po principu “ponavljanje je majka znanja”, u medijima su, na naslovnim stranama, osvanuli su poznati naslovi - “Đilas sam prijavio da je milijarder”, “Đilas u frci zbog 619 miliona evra”… Tabloid Alo je imao i “Dosije Trstenik” u nastavcima, gde je iznosio tvrdnje o navodnim mahinacijama Miroslava Aleksića iz vremena kad je bio predsednik te opštine - naravno, bez namere da prenese njegove tvrdnje o izvršnim sudskim presudama koje je već dobio zbog takvih tekstova. A kada je ujedinjenje prozapadne opozicije postalo izvesno, pojavile su se priče očigledno ciljane da unesu razdor u stranačke redove, ali i da kod čitalaca stvore utisak o navodnom planu stranih ambasadora usmerenog protiv Vučića i naravno, Srbije. Tako je, recimo, Informer na dve strane imao “ekskluzivno otkriće” o “paklenom planu moćnika iz Vašingtona”, sa velikim naslovom:”Ameri: Svi na Vučića!”. A sledeće dve strane bile su posvećene predsednikovoj verziji: “Vučić: Stranci bi da porobe Srbiju” (19. oktobar). I Srpski telegraf reciklirao je stare priče: Dupliran broj špijuna u Srbiji i regionu: Operacija 17. decembar, slomiti Vučića po svaku cenu…
Stižu špijuni, donose pare:U obilju doprinosa medijskom i svakom drugom zagađenju koji stižu sa TV Pink istakla se izjava Miroslava Bjegovića, profesora bezbednosnih nauka i specijaliste za terorizam i organizovani kriminal, u nedeljnom jutarnjem program najgledanije komercijalne stanice. Ne objašnjavajući odakle mu takva “saznanja” i šta država radi povodom njih, Bjegović je rekao da se očekuje oko 3000 špijuna koji će ući na ovaj prostor, kako bi, u kafićima i restoranima, lobirali, pa čak i potplaćivali mlade kako bi se srušila vlast i njen glavni čovek. Naravno, novcem uglavnom sa prostora Kosova i Metohije koji će plasirati albanska narko mafija za ostvarivanje nihovih ciljeva: “Prljavi novac će biti lansiran prema mladim biračima, iznos je oko 100 evra. To je možda mali iznos, ali na 100.000 mladih birača u Beogradu, puta sto, to je deset miliona evra, to je nikakav novac za nekoga ko želi da promeni sistem”, tvrdio je Bjegović. Voditeljka Jovana Jeremić pomogla je onima kojima je bilo teško da razumeju: “Znači, oni hoće da ape klince”!
Korisna tišina: Mediji ne služe vlasti samo za širenje podobne verzije stvarnosti, ponekad je važno samo da o nečem ćute. Na to nas je, na bolan način, u oktobru podsetila činjenica, da je, četiri meseca nakon masakra u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, specijalni program u kome su roditelji dece govorili o tragediji koja ih je zadesila, pripremila Hrvatska radio-televizija, a ne i domaći javni servis. Dvodelni dokumentarac iz koga smo, recimo, saznali da se roditeljima stradale dece tri nedelje niko nije obratio i ponudio im pomoć, reprizirala je, potom, vlastima omražena TV N1.
OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, foto: FoNet
Pouka inspektora Kecmana: Presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nije stigla ni u oktobru, a inspektor Dragan Kecman, čiju karijeru je obeležila upravo istraga tog slučaja, za Insajder je izjavio da bi oslobađajuća presuda, koju najavljuju brojni izvori, značila da je sloboda govora zvanično ukinuta. “Oslobađajuća presuda značila bi da je Apelacioni sud poništio čak dve prvostepene presude kojima su oba puta bivši funkcioneri službe bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara. Ukoliko budu oslobođeni – značiće i da je sloboda govora zvanično ukinuta jer je i prema optužnici i prema prvostepenoj presudi novinar Slavko Ćuruvija ubijen zato što je kritikovao tadašnju vlast”, rekao je Kecman.
…jer ima porodicu: Inspektor je na pitanje o tome kako je moguće da je, posle ubistva premijera i razbijanja zemunskog klana koje je usledilo, država dozvolila da se formira još opasniji, Belivukov klan, dao šokantan odgovor: “Da su službe radile svoj posao, pisale informacije sa terena, radili provere, do toga ne bi došlo. Verujte. E, sad je drugo pitanje zašto to nije urađeno. Razumete?”. Na konstataciju novinarke da ne razume, usledilo je: “To je teško pitanje, koje može da košta i mene i vas života. Odgovor na to pitanje”. Na ponovljeno insistiranje novinarke, inspektor je rekao i da ne sme da kaže istinu, jer ima porodicu. Kecman je radio u policiji više od 30 godina. Višestruko je nagrađivan, ali je sa rukovodeće pozicije smenjen 2016. Na kratko je vraćen na funkciju načelnika beogradskog UKP-a kad ministar policije više nije bio Nebojša Stefanović, nakon čega je, samo dve nedelje kasnije, uhapšena grupa Veljka Belivuka. Sam je, 2022, odlučio da ode u prevremenu penziju.
Dijana Hrkalović ponovo preti: Udruženje novinara Srbije saopštilo je da je zabrinuto zbog optužbi i uvreda koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović uputila novinarima KRIK-a i podsetilo da to nisu prve pretnje nekadešnje visokopozicionirane funkcionerke policije novinarima koji izveštavaju o kriminalu i korupciji. KRIK je objavio tekst o vezama žandarma Nenada Vučkovića sa kriminalnim grupama, a urednik tog portala Stevan Dojčinović je preko mreže X (Tviter) pitao Dijanu Hrkalović ima li komentar na ta saznanja. U odgovoru, ona je optužila novinare da su “prevaranti”, “deo kriminalne družine” i da “služe političkim ciljevima CIA, za šta su plaćeni”. UNS je podsetio da je Hrkalović optužena pred sudom za organizovani kriminal zbog zloupotrebe službenog položaja.
Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović nekad, foto: MUP
… a Đukanović tuži: Funkcioner i poslanik SNS Vladimir Đukanović tužio je novinara NIN-a Vuka Cvijića za duševne bolove, tražeći odšetnu od million i sto hiljada dinara. Tužbu je podneo zbog toga što je NIN u broju od 7. septembra objavio sadržaj službene beleške u kojoj policijski inspektor Slobodan Milenković, u međuvremenu smenjeni načelnik Četvrtog odeljenja beogradske policije za borbu protiv droge, koji je otkrio Jovanjicu, navodi da su mu Đukanović i biznismen Aleksandar Papić, preko posrednika, nudili mito od sto hiljada evra da zataška ceo slučaj, koji još čeka sudski epilog. Funkcioner SNS-a tužbu je podneo i zbog televizijskih gostovanja Cvijića, u kojima je pričao o sadržaju službene beleške, čije je postojanje i sam Đukanović potvrdio u svojim javnim nastupima nakon teksta u NIN-u. Zanimljivo je da pravni zastupnik prvooptuženog u slučaju Jovanjica, Predraga Koluvije, nije tužio NIN, u kojem je tekst objavljen, već samo novinara, kojem je pre tužbe pretio i vređao ga preko svojih naloga na društvenim mrežama, saopštio je nedeljnik.
Politika
Iako je oktobar u Srbiji započeo u znaku straha od uvođenja sankcija, na kraju meseca se ispostavilo da su najveću kaznu građani dobili od sopstvene vlasti: na pomolu je novo, zakonski omogućeno, ugrožavanje njihovog prava na informisanost. I novi koruptivni poslovi i zloupotrebe budžeta, takođe zakonski olakšani
Vreme za zaoštravanje: Rejting pada, izbori se bliže
Iako prilično potisnuti predizbornim kompletom tema, krvavi septembarski događaji u Banjskoj, nisu, ipak, zaboravljeni: Evropski parlament usvojio je 19. oktobra rezoluciju kojom se Savet EU i Evropska komisija pozivaju da uvedu mere protiv Vlade Srbije ukoliko se dokaže njena direktna umešanost u napad koji se 24. septembra desio u Banjskoj na severu Kosova. Rezolucijom se srpske vlasti pozivaju na punu saradnju u istrazi o napadu na kosovsku policiju u Banjskoj, kao i da Milana Radojičića, koji je preuzeo odgovornost za taj sukob, izruče kosovskim vlastima. EU se poziva da sledi primer SAD i uvede sankcije Radoičiću. Dve strane se pozivaju da se vrate dijalogu i rade na deeskalizaciji, a posebno se naglašava da bi srpska strana trebalo da prestane sa zapaljivom retorikom i agresivnim vojnim ponašanjem na, kako se navodi, granici sa Kosovom. Tumačenja značaja usvojene Rezolucije su različita – ima očekivanja da bi ona mogla uticati na promenu stava o srpskim vlastima u zemljama članicama EU a posledično i u Evropskoj komisiji, ali čini se da ipak preovlađuju mišljenja da sankcija neće biti, jer se od Aleksandra Vučića i dalje očekuje postizanje dogovora o rešenju kosovskog problema.
Milan Radoičić (na slici u sredini), foto: FoNet
Odbrana Radoičića: U međuvremenu, sudbina Radoičića ostaje nepoznata. Vlast tvrdi da izručenja Prištini neće biti, jer Kosovo ne priznaje, a sam Vučić i dalje u javnim nastupima čini sve da opravda čoveka za koga je dugo tvrdio da ga ne poznaje, da bi, potom, bliska saradnja postala otvorena. Hapšenje koje je, početkom meseca, delovalo kao veliki, prelomni događaj, već je zaboravljeno: Radojičić je brzopotezno pušten iz pritvora, uz meru zabrane napuštanja boravišta i oduzimanje pasoša. Na saslušanju je negirao izvršenje konkretnih krivičnih dela za koja se tereti, ali je prethodno na sebe preuzeo celokupnu odgovornost za dešavanja u Banjskoj, tvrdeći da u tome nije imao nikakvu pomoć vlasti iz Beograda.
Odbrana vlasti: U susret parlamentarnim, pokrajinskim, beogradskim i delimičnim lokalnim izborima 17. decembra, parlamentarna većina uspela je da na prvoj, ujedno i poslednjoj skupštinskoj sednici jesenjeg zasedanja, još jednom demonstrira svoju moć, ali i svoju spremnost da sve u Srbiji podredi sopstvenim interesima. Za samo tri dana, poslanici su usvojili čak 60 raznovrsnih tačaka dnevnog reda, među kojima i budžet za 2024, medijske zakone, lex specijalis za EXPO 2027, zakon o katastru, set finansijskih zakona…I sve je u tome bilo sporno: dnevni red je poslanicima uručen svega 24 sata pre početka sednice, tako da nisu mogli da predlažu dopune, ali ni da pošteno pročitaju 15 kilograma materijala. O svim predlozima vodila se objedinjena rasprava, tako da se o većini zakonskih predloga nije čulo gotovo ništa. Umesto ozbiljne rasprave o načinu trošenja budžetskih sredstava, opravdanosti namere da se EXPO 2027 finansira bez javnih nabavki ili odustajanju od medijske strategije kojom je predviđen izlazak države iz medija, građani su u direktnom prenosu uglavnom slušali lične uvrede i političke poruke kao deo izborne kampanje. Prema brojanju CRTE, dva imena su dominirala: u proseku, na svaka dva i po minuta izgovarano je ili ime Aleksandra Vučića ili ime Dragana Đilasa (Vučić je pomenut 474 puta, a Đilas 524 puta).
Na svaka dva i po minuta izgovarano je ili ime Aleksandra Vučića ili ime Dragana Đilasa (Vučić je pomenut 474 puta, a Đilas 524 puta)
Crta
Čega nije bilo: U senci priča o različitim razlozima zbog kojih je oproštajna sednica skupštinskog saziva izabranog u junu 2022. bila sporna, ostalo je zanimljiv post na mreži X (tvit) poslanice Zeleno levog fronta Jelene Jerinić: “Ovih dana se mnogo govori o tome šta je sve na dnevnom redu Skupštine. Ima i nekih stvari koje nisu, a trebalo bi da budu. Izveštaji ombudsmana, oboje poverenika, Agencije za sprečavanje korupcije…podneti u martu, neće ni biti razmatrani. Jer kampanja”.
Čega neće biti: Čak i pre raspisivanja izbora gomilaju se argumenti za prognozu da će kampanja biti prljavija nego ikada a ceo izborni proces opterećen brojnim problemima. I sve to dok premijerka Ana Brnabić prednjači u nastojanjima da obesmisli kritike zbog nepovoljnih izbornih uslova, tvrdeći, recimo, da je ispunjeno čak 79 posto preporuka OEBS za unapređenje izbornih uslova. Tako je, recimo, član RIK u ime Narodne stranke Jovica Todorović saopštio je da je RIK izmenio uputstvo tako da se kontrolori koji su jednom imenovani u prošireni sastav, više neće moći zamenjivati, pa ako neko od njih odustane, predlagač liste koji ga je predložio u prošireni sastav biračkog odbora, ostaje bez kontrolora.
Ali je zato tu Maks Luburić: Medijska kampanja u interesu vlasti je u punom jeku, a Srbija je preplavljena (nepotpisanim) lecima kojima se satanizuju predstavnici opozicije – u oktobru je verovatno najgore prošao Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, koji je prikazan kao Maks Luburić, zloglasni čuvar logora u Jasenovcu, na plakatima sa natpisom “Manastir Banjska je regrutni centar za terorizam”, što je netačna interpretacija njegove izjave na TV Nova S . “Naši protivnici na strani takozvane građanske Srbije su najobičnija antisrpska ološ kojoj se ne sme nikada više dozvoliti povratak nav last”, napisao je, deleći taj plakat na društvenoj mreži X državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i član predsedništva SNS Đorđe Dabić. Grbović je podneo krivične prijave zbog krivičnih dela ugrožavanje sigurnosti i proganjanje protiv nepoznatih lica koja su oblepila Beograd plakatima. Iste prijave podneo je i protiv Dabića i Branka Vujkovića, direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac. Grbović je ocenio da “kada nekoga javno predstavljaš kao ustašu i stavljaš mu u usta reči koje nije izrekao, onda cilj nije da ga politički diskredituješ, već da mu direktno ugroziš bezbednost”. To jeste veoma opasno, dodao je Grbović, ali ako neko misli da će na taj način da obeshrabri sve slobodne ljude u Srbiji, grdno se vara.
Preletač objašnjava: Najzanimljivija je, ipak, bila izjava doskorašnjeg opozicionara, predsednika opštine Čajetina i lidera Zdrave Srbije Milana Stamatovića, koji je, obrazlažući odluku da započne saradnju sa naprednjacima, podsetio da izbori na lokalnom nivou nisu zakazani u svim opštinama, što naprednjacima daje mogućnost za selidbu birača. „SNS može da prebaci dobar deo birača ovde u Čajetinu i da na taj način pobedi, što je legitimno, da vi sigurne glasače iz Užica ili negde drugo prebacite u Čajetinu, i da tako uz dobru podršku svojih građana ipak izgubite od ljudi koji su došli sa strane“, rekao je Stamatović.
Biografija Milana Stamatovića
Pročitaj ovde.
Za Beograd, firmom SNS-ić: Prethodno je Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije optužio vlast da je pokrenula kampanju kojom ljudima iz unutrašnjosti omogućava da fiktivno promene adresu prebivališta u Beogradu, kako bi mogli da glasaju na predstojećim lokalnim izborima u glavnom gradu. Aleksić kaže da se 300-500 ljudi dnevno prijavljuje u Beograd fiktivno, iz gradova gde u decembru neće biti lokalnih izbora. Zbog toga je, kaže, policiji uputio zahtev za informacuju koliko je građana od 1. septembra promenilo prebivalište i na koji način. Policija mu je odgovorila da ne može da mu dostavi taj podatak, jer to zahteva terenske informacije, za šta je potrebno 40 dana. Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić potom je, u Parlamentu, rekao da je 22. oktobra ove godine u Beogradu bilo prijavljeno 2.323.955 stanovnika, dok je 31. marta broj prijavljenih bio 2.343.829, odnosno 10.126 više. On je rekao i da je od oktobra prošle do oktobra ove godine prebivalište promenilo 16.770 osoba.
Morbidna greška, neprijatno upozorenje: Na spisku razloga za sumnju u ispravnost biračkog spiska našao se jedan posebno mučan i morbidan: beba preminula pre osamnaest godina upisana je u birački spisak Užica, saznali smo iz lista Danas. Užičanka M.D.S bila je šokirana kada je od gradske uprave dobila rešenje o tome da je njen sin, koji je preminuo davne 2005. godine, ove godine upisan u birački spisak. Rešenje je majku oteralo po hitnu, a potom i psihijatrijsku pomoć, a gradska uprava Užica objasnila je novinaru komplikovanu proceduru u kojoj je došlo do greške. Lokalno udruženje građana Sloga majci je obećalo pomoć u pokretanju tužbe protiv gradske uprave zbog nanete duševne boli.
Razmeštanje podobnih: Baš kao što je, u jesen 1998, Milošević smislio “paket” disciplinovanja medija i Univerziteta, i sada u isto vreme pratimo priče o stavljanju pod kontrolu oba sektora. Na izmenjen i unapređen način, doduše. Vlada Srbije donela je odluku o imenovanjima novih članova Saveta velikog broja visokoškolskih ustanova, među kojima ima i ljudi osuđenih za krivična dela, lica povezanih sa kriminalnim grupama, a najviše partijskih kadrova i ljudi bliskih režimu. Osim izjava opozicionih političara i nekoliko kritički orijentisanih intelektualaca, reagovali su i studenti Filološkog fakulteta, koji su pokrenuli su peticiju protiv imenovanja Dragoslava Bokana za člana Saveta tog fakulteta, koje su nazvali “skandaloznim”. “Dragoslav Bokan je nama, mlađoj javnosti, poznat kao osoba koja sa opskurnih jutjub kanala i televizija sa nacionalnom frekvencijom kao što su TV Hepi i Pink, već godinama širi govor mržnje i promoviše netrpeljivost, netoleranciju i nasilje“, navodi se, između ostalog, u tekstu peticije posvećene jednoj sa spiska ličnosti za koje nije baš jasno šta ih preporučuje za članstvo u telu koje donosi Statut, bira i razrešava dekana, usvaja finansijski plan i ima niz drugih nadležnosti.
Novak Nedić i Ivica Dačić, foto: FoNet
Maja, Jadranka, Novak…:Izveštavajući o odluci Vlade, mediji su naročitu pažnju posvetili činjenici da će u Savetu Fakulteta političkih nauka ponovo biti ministarka kulture Maja Gojković i bivša ministarka Jadranka Joksimović, da je produžen i mandat u Savetu Pravnog fakulteta Novaku Nediću, generalnom sekretaru vlade o kome je “Krik” u oktobru objavio nova saznanja o povezanosti sa organizovanim kriminalom, te da je već pomenuti promoter vlasti sumnjive biografije Dragoslav Bokan, zaslužio mesto člana Saveta Filološkog fakulteta. Profesor FON-a i narodni poslanik sa liste SSP Vladimir Obradović ocenio je, tim povodom, da SNS, SPS i kadar JUL-a dominira savetima fakulteta i drugih visokoškolskih ustanova. “U godini kada se biraju dekani, upadljivo je veliki broj istaknutih članova i simpatizera vladajućih stranaka, potpisnika predizborne podrške Vučiću, imenovan u Savete visokoškolskih ustanova”, ocenio je Obradović, navodeći, pored već pomenutih i imena Ljubiše Ristića, Aje Jung, Branislava Ivkovića, Konstantina Kostjukova, Jovana Kolundžije…“Navedena lista je mnogo duža i ovim se definitivno partije na vlasti grubo i direktno uključuju u upravljanje visokoškolskim ustanovama, koje bi trebalo da su autonomne i odvojene od političkog uticaja. Pitanje je zašto akademska zajednica ćuti i ne reaguje na to”, primetio je Obradović u danu kada se saznalo za spornu odluku Vlade.
…i neuspešan pokušaj: Nevolja je, međutim, što isti kriterijum ne prolazi svuda – u Evropskom sudu za ljudska prava, recimo. Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope odbio je, naime, listu od tri kandidata koje je Srbija predložila za mesto u Evropskom sudu za ljudska prava. To, prema rečima Jelene Jerinić, profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta Union i narodne poslanice Zeleno levog fronta, “nije uobičajeno, nije česta pojava i ne možemo reći da je dobra stvar za Srbiju“. Jerinić je za N1 rekla da ne znamo tačne razloge zašto su kandidati odbijeni, ali ne znamo ni kako Srbija došla do spiska od tri kandidata (Vladimir Marinkov, Nataša Plavšić, Branko Rakić). “Imamo podatak da ih je bilo sedmoro koji su se prijavili, a među njima i neki koji imaju impozantne biografije, kao profesor Tanasije Marinković i profesorka Maja Stanivuković. Međutim, na sajtu Ministarstva pravde ne vidimo kako se od sedmoro došlo do troje koji su na kraju predloženi”, rekla je Jerinić. „Kriterijumi nam često izmiču, imamo sumnje da to više ima veze sa politikom nego sa kvalifikacijama”, rekla je Jerinić i objasnila da će Srbiji lista kandidata biti vraćena a procedura će morati ponovo da se sprovede. Sadašnjem sudiji Evorpskog suda iz Srbije Branku Lubardi mandat ističe 12. aprila 2024. godine. Ipak, čak i ako ne bude prihvaćen ni jedan novi kandidat, Srbija neće ostati bez sudije jer će Lubardi biti produžen mandat, objasnila je profesorka.
Kapital
U zemlji koja se predstavlja kao “ekonomski tigar na Balkanu” sve više vesti o tokovima kapitala nalazimo u rubrikama koje se bave kriminalom. Informacije o kvalitetu hrane koju konzumiramo stižu nam od stranih kontrolora. Jedino pritiske osećamo direktno, na svojoj koži
Dobitnici i gubitnici: ni lavica nije izdržala
Jedan visokopozicionirani policajac rukovodi mafijom, drugi, zaslužan za otkriće najveće plantaže marihuane u Evropi ima informaciju da je neko iz vlasti naručio njegovu likvidaciju. Istovremeno, drugi čovek vlade obogatio je spisak sumnjivih veza, nakon što je otkrivena njegova povezanost i sa licem uhapšenim u Francuskoj, pod optužbom za pranje novca. To su samo neke od oktobarskih vesti koje na prvi pogled pripadaju rubrici “hronika”, a zapravo govore o nekim od najvažnijih tokova kapitala u Srbiji. Uprkos značaju i težini, za njih uglavnom nema mesta u glavnim medijima.
Nenad Vučković, šef: Kada nas je, pre više od dve godine, predsednik države Aleksandar Vučić lično, prestravljivao fotografijama ljudi koje je, kako nam je objasnio, samleo kriminalni klan Veljka Belivuka, nije nas obavestio o jednom bitnom detalju – da je visokopozicionirani pripadnik policije, odnosno Žandarmerije, Nenad Vučković, bio šef te grupe, još dok ju je, pre Belivuka, predvodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi. To, naime, proizilazi iz brojnih dokumenata, video i audio zapisa do kojih su, tokom višemesečnog istraživanja, došli novinari KRIK-a. Vučković je, prema tim dokazima, pripadnicima zloglasnog klana godinama naređivao, pratio njihove aktivnosti, podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, a nekoliko dana nakon ubistva Saleta Mutavog uništio je možda i ključni dokazni material - njegove telefone. Iako tekst KRIK-a obiluje zastrašujućim detaljima, a navodi i da su njegove kolege i tužioci znali šta se dešava, vlast je na njihovo iznošenje ostala nema, a sam Vučić je, na pitanje novinara, tri puta cinično rekao da, uprkos protoku vremena i važnosti teme, nije imao vremena da pročita “te genijalne zaključke”. U tekstu se navodi i da je jedan od članova kriminalne grupe bio Vladimir Greko koji je, prema tvrdnji Marinike Tepić, potpredsednice SSP, zahvaljujući SNS dobio radno mesto u JKP Higijena Pančevo.
Slobodan Milenković Senta, meta: Policijski inspektor Slobodan Milenković, zaslužan za otkrivanje plantaže marihuana Jovanjica, ima saznanja da je “neko iz vlasti” naručio plaćanje njegove likvidacije, rekao je novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić u Utisku nedelje. Cvijić je rekao da Milenković čeka potvrdu tog imena i da će ga naknadno saopštiti. Advokatska kancelarija Tomanović, koja zastupa inspektora Milenkovića, ranije je saopštila da je za likvidaciju inspektora plaćeno 500.000 evra, kao i da se sumnja da je isto toliko plaćeno za likvidaciju inspektora Dušana Mišića. Tabloidi su, međutim, objavili da je Milenković u svojoj izjavi pomenuo (kontroverznog) biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića. Iz MUP-a je odmah potom stiglo saopštenje da je “povodom tvrdnji inspektora Milenkovića da je Veselinović naručio i platio organizovanje njegovog ubistva”, Veselinović dao izjavu u policiji i pristao da se podvrgne poligrafskom testiranju, “koje je prošao, negirajući tvrdnje Milenkovića i navodeći i da ga ne poznaje”. Činjenica da, u našem sistemu, poligrafski test nema vrednost dokaza – čak i u slučaju da je dobijen na adekvatan način, u Srbiji odavno više nije bitna.
Novak Nedić, poznanik: Dugogodišnji generalni sekretar vlade Novak Nedić, od ranije sumnjičen za veze sa ljudima iz kriminalnog miljea, pre svega sa klanom Veljka Belivuka, u oktobru se pojavio u još jednoj zanimljivoj vesti međunarodnog tipa. Prema navodima KRIK-a, naime, Branimir Vujović, srpski državljanin koji je uhapšen početkom oktobra u velikoj akciji francuske policije zbog sumnje da je učestvovao u švercu droge i prao novac, u više navrata se sreo sa Nedićem. KRIK je objavio fotografije koje to dokazuju, a Nedić je, odgovarajući, preko posrednika, na pitanja o vezama sa Vujovićem, rekao da je u Francuskoj dva-tri puta bio gost kod Gorana Đokovića, strica tenisera Novaka Đokovića. Vujovića je, kako je naveo, upoznao preko Filipa Bačevića, koga je znao od ranije. Filip Bačević je sin bivšeg ministra Srbije u Kini i funkcionera SNS Milana Bačevića. Nedić je rekao i da nisu tačne tvrdnje francuskih organa da mu je Vujović platio hotelski račun u iznosu od 51.000 evra, te da je jedino što je platio – ručak.
Vladimir Rebić, žrtva: Penzionisani direktor policije Vladimir Rebić (na čije upražnjeno mesto i dalje niko nije postavljen) nedavno je podneo prijavu protiv Nedića zbog navodnog napada i pretnji izrečenih na jednoj sahrani, na kojoj su se slučajno sreli. Treće osnovno tužilaštvo odbacilo je prijavu, a Rebić je medijima rekao da ga niko iz tužilaštva nije kontaktirao, te da će, ukoliko dobije obaveštenje o odbacivanju krivične prijave, podneti prigovor Višem tužilaštvu. Nedića, koji je i funkcioner SNS, inače, Vlada Srbije ponovo je imenovala na mesto člana Saveta Pravnog fakulteta.
Goran Stamenković, krivac: Policajac Goran Stamenković, koji je jedini odgovarao za nelegalno rušenje u Savamali, izjavio je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu da je bio prisiljen da prizna krivicu za to delo. „Nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović mi je doslovno rekla da je Savamala za državu pitanje života i smrti, te da je to i za mene pitanje života i smrti“, kazao je Stamenković. On je u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine bio šef smene dežurne službe beogradske policije koja nije reagovala na pozive građana. Stamenković je 2018. godine potpisao sporazum o priznanju krivice, a za nesavestan rad dobio je uslovnu kaznu od pet meseci zatvora. U maju 2022. za portal KRIK je ispričao da je na njega od strane tadašnjeg vrha MUP-a vršen pritisak da prizna krivicu, te da je legalizacija dva objekta u Mirijevu bila deo ponude da prizna krivicu. Samo mesec dana kasnije, podignut je optužni predlog zbog gradnje objekta bez građevinske dozvole. Sud ga je, u prvostepenom postupku, sada oslobodio krivice.
“Bolja cena” i u sudstvu: Čak i u zemlji izuzetno niskog poverenja u sudstvo, iznenađujuće je zvučala vest o hapšenju predsednice Višeg suda u Nišu D.Ž.– i to zbog relativno niske cene po kojoj je, izgleda, prodala svoj integritet. Gospođa je, naime, uhapšena po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal zbog sumnje da je potpisala rešenje za uslovni otpust u zamenu za vaučer za porodični sedmodnevni boravak u hotelu na Zlatiboru. Sudija je, od ranije poznata i po tome što je poništila osuđujuću presudu Višeg suda u Pirotu, po kojoj je Zvonko Veselinović sa još dvojicom saradnika osuđen na dve godine zatvora zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica. Veselinović je pravosnažno oslobođen u tom slučaju, a ubrzo nakon toga, ona je iz Apelacionog suda postavljena na funkciju predsednice Višeg suda u Nišu. Iz prisluškivanih razgovora, koji su objavljeni u provostepenoj presudi, saznalo se, kako je BIRN tada objavio, da je Veselinović učestvovao u nelegalnom iskopavanju šljunka za radove na Koridoru 10 i da je sa svojim kumom Milanom Radoičićem delio zaradu.
Najzlatnije doba
Svaka peta osoba u Srbiji je prošle godine bila u riziku od siromaštva, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Stopa rizika od siromaštva, prema objašnjenju RZS, predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2022. godini iznosio 26 509 dinara prosečno na mesečnom nivou, za jednočlano domaćinstvo. Ta stopa, dodaje se, ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva, šti znači da je potencijalni broj siromašnih građana u Srbiji znatno veći. Podaci pokazuju da su najizloženiji siromaštvu bili građani starosti 65 i više godina (22,6 odsto), a zatim lica starosti od 55 do 64 godine (21,6 odsto).
…i najlakše ucene: Najsiromašniji građani najčešći su predmet ucena političkih partija, pokazalo je istraživanje CRTE “Mreža političkih pritisaka u centrima za socijalni rad” predstavljeno na svetski dan borbe protiv siromaštva. Iznuđivanjem i “kupovinom” glasova egzistencijalno najugroženijih građana političke partije zloupotrebljavaju situaciju u kojoj pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. Broj korisnika u evidenciji centara za socijalni rad iznosi oko 700 hiljada, a 176 hiljada građana prima socijalnu novčanu pomoć, rečeno je, između ostalog, na konferenciji za novinare.
Gde car ide peške: Oko 33 hiljade domaćinstava u Srbiji uopšte nema instalaciju kanalizacije, pokazali su podaci poslednjeg popisa. Svega 57 odsto stanova ima priključak na javnu kanalizaciju, dok su kod 38 odsto stanova instalacije kanalizacije povezane na septičku jamu, reku, kanal i slično. List Danas podseća i da je, prema obećanjima vlasti u Beogradu, do kraja 2023 trebalo da bude izgrađeno oko 80 kilometara kanalizacione mreže na levoj obali Dunava. Od toga, međutim, neće biti ništa jer poslednjim rebalansom gradskog budžeta sredstva za to nisu predviđena. Početak radova, inače, vlast je obećala još 2019. i u te svrhe je popisan kredit sa Evropskom investicionom bankom, ali od odobrenog novca nije povučen ni evro, niti je urađen metar kanalizacije. Prema izjavi bivšeg zamenika gradonačelnika, danas ministra građevinarstva Gorana Vesića, čak trećina Beograda nema kanalizaciju.
A gde odlazi 12 milijardi evra: Vlast je namerila da bez javnih nabavki raspolaže sa oko 12 milijardi evra, koliko će, prema najavi Aleksandra Vučića, biti potrošeno za finansiranje radova za izgradnju izložbenog prostora EXPO 2027, objekata za smeštaj učesnika i posetilaca, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. Svi argumenti koji govore da se Lex specijalisom EXPO suštinski, legalizuje korupcija, ostali su bez uticaja na vladajuću većinu, odlučnu da još jednom primeni recept oproban u slučaju Beograda na vodi i Moravskog koridora. Poseban zakon za EXPO 2027 stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama, ali i pojedine odredbe drugih propisa (o eksproprijaciji, planiranju i izgradnji). Prema objašnjenju organizacije Transparentnost Srbija to, recimo, znači da, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim sudom.
Osam sati za osam sati: Osmočasovni saobraćajni kolaps zbog blokade Ulice Kneza Miloša, jedne od ključnih žila kucavica Beograda, bila je cena kojom su građani 10. oktobra platili odluku nadležnih od 4. oktobra, da uhapse troje aktivista Saveza ekoloških organizacija (SEOS), zbog toga što su pokušali da premijerki Ani Brnabić, tokom njene posete Kablaru, iznesu razloge protiv izgradnje vidikovca na toj planini. Okupljeni su Vladi predali tri zahteva – da se zaustave radovi na izgradnji vidikovca, da se preispitaju dozvole i da se ispita “ko je od nadležnih naredio da se privedu aktivisti kao kriminalci”. Trojica aktivista uhapšenih zbog pokušaja da se obrate premijerki, držani su u pritvoru u Čačku osam sati sa lisicama na rukama, pa je toliko trajao i protest u Beogradu. Za to vreme su, zbog blokade Ulice Kneza Miloša, automobili Vlade Srbije pod rotacijom i po šinama napuštali zgradu.
215 umesto 2400: Za blokadu puta kao način zaštite svojih interesa odlučili su se i meštani nekoliko vrnjačkih sela, koji su, doduše na samo petnaest minuta, u znak upozorenja, blokirali magistralni put Kraljevo-Kruševac. Na proteste ih je nateralo oduzimanje zemlje u procesu eksproprijacije za gradnju Moravskog koridora uz ponuđenu cenu od 215 dinara po kvadratnom metru, iako je zvanična procena veštaka poljoprivredne struke da kvadrat vredi oko 2.400 dinara.
100.000 od gospodina…: A možda bi svi oni trebalo da razmisle o isplativosti borbe za pravdu, jer je, recimo, koordinator Pokreta Tvrđava Nikola Krstić početkom oktobra osuđen pred Prekršajnim sudom u Smederevu i u obavezi da plati 100.000 dinara zbog toga što je, u decembru 2021. organizovao blokade, zajedno sa masovnim protestima u celoj zemlji, čime je prekršio Zakon o javnom okupljanju. Iako je Prekršajni sud u Smederevu pre nekoliko meseci prvo oslobodio Krstića smatrajući da nije odgovoran za organizovanje blokade smederevske Karađorđeve ulice u 4. decembra 2021, Apelacioni sud u Beogradu je, nakon žalbe smederevske policije, poništio tu presudu i vratio na ponovno odlučivanje. Gotovo zabavno zvuči činjenica da je, u istovetnom procesu, za istu blokadu 7 dana kasnije (11. decembra 2021.), Krstić pravosnažno oslobođen, pri identičnim okolnostima.
…a 50.000 za gospodu: Gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić i njegov zamenik Milivoje Janošević samim sebi su dodelili socijalnu pomoć od po 50.000 dinara, obavestila nas je Stranka slobode i pravde. „Nema para za Sigurnu kuću niti za logopeda u vrtićima, nema para za dečije sportske klubove, nema za dečije školice pri Centru za kultruru, nema za jedan besplatan obrok u školi, ali ima da pomognete sami sebi, vi koji radite na štetu Borana i svaki mesec za to primate više od hiljadu evra“, navela je Irena Živković iz SSP. Prema njenom saopštenju, Milikić je izjavio da je uzeo solidarnu pomoć da bi taj novac - dao u humanitarne svrhe?!
Ljudi ili životinje, ko više pati?
Spisak hrane sumnjivog kvaliteta nastavio je da raste, o čemu smo obavešteni uglavnom zahvaljujući kontroli sprovedenoj u drugim državama. Na listu je stigao i “Mančmelou”, kompanije Jaffa iz Crvenke, o čemu nas je obavestio hrvatski trgovinski lanac Konzum, koji je taj slatkiš povukao iz svojih prodavnica (pakovanje od 210 grama i manje, od 105 grama, kojima rok trajanja ističe 15. februara 2024). Tek posle objavljivanja vesti iz Hrvatske, oglasila se kompanija, koja je u saopštenju navela da je povlačenje spornog proizvoda u srpskim prodavnicama “skoro u potpunosti završeno”. Zahvaljujući hrvatskom trgovcu, građani Srbije obavešteni su da proizvod u spornim pakovanjuma ima “promenjena organoleptička svojstva” (ukus, miris, boja, izgled). Za razliku od hrvatskih građana, koji su od trgovca dobili izvinjenje što se takav proizvod našao na policama prodavnica, srpski građani nisu “zaslužili” ništa slično od “svoje” kompanije, primetili su mediji. “Jaffa” je saopštila samo da je u spornim pakovanjima “izmenjen ukus proizvoda”, ali da zdravstvena bezbednost nije bila ugrožena.
Kupine su zdrave, osim kad nisu: U oktobarski nastavak price o zaustavljanju hrane sumnjivog kvaliteta na granicama drugih zemalja stale su i kupine i dodaci ishrane. Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavo je da su zaustavljene dve pošiljke iz Srbije, jedna namenjena tržištu Slovenije, a druga Hrvatske. Kako se navodi na sajtu RASFF-a, 18. oktobra Slovenija je Srbiji vratila zamrznutu kupinu, zbog prekomernog prisustva iprodiona. Dozvoljena količina tog pesticida je 0,01 miligram na kilogram, a pošiljka je sadržala 0,023 miligrama po kilogramu. Sajt navodi da rizik po zdravlje ljudi nije veliki. Druga pošiljka, vraćena 25. oktobra, a tiče se dodataka ishrani namenjenih hrvatskom tržištu, koji su okarakterisani kao potencijalno rizični, sa sadržajem „neovlašćenih supstanci“.
Posle meda, rakija i vino: Samo jedna od sedam rakija i samo jedno od 14 vina koje se prodaju na srpskom tržištu zadovoljava standarde, pokazala je analiza koju je zatražio klister Pokret potrošača za kvalitet hrane. Nakon što smo prošlog meseca saznali da su se 22 od 25 uzoraka meda u istoj analizi pokazali neispravnim (dodat šećer) sada se ispostavilo da se u ono što se prodaje kao rakija dodaju etanol i šećer, a u vino voda i šećer. U pitanju, su inače, vina pretežno iz uvoza.
Hrana za mozak, šteta za profit: Direktor Osnovne škole “Sremski front” iz Šida Dalibor Farbaš proslavio se pretnjom roditeljima da će ih prijaviti Centru za socijalni rad, a nastavnicima da će ih kazniti zbog toga što su za decu izabrali besplatne udžbenike Fondacije Alek Kavčić. U dopisu roditeljima, direktor je dao rok za zamenu Kavčićevih udžbenika Logosovim, a u suprotnom će ih prijaviti Centru za socijalni rad “zato što ne omogućavaju osnovno obrazovanje svojoj deci onako kako je to utvrđeno po planu škole”. Nakon protesta roditelja koji su animirali medije i širu javnost, direktor je podneo ostavku.
Mladunče lavice je pronađeno na periferiji Subotice, izgladnelo, polomljenih kostiju i u ranama
Kiki nije izdržala: Mladunče lavice, pronađeno na periferiji Subotice pa smešteno u Zoološki vrt na Paliću, izgladnelo, polomljenih kostiju, u ranama, izgubilo je borbu za život, ali i skrenulo pažnju na brojna pitanja o krijumčarenju i zloupotrebi životinja u Srbiji. Protiv Subotičanke (33) osumnjičene da je držala, a zatim pustila nesrećno mladunče, podneta je krivična prijava. Pretresom njenog stana pronađeno je i 18 afričkih albino džinovskih puževa koji su zabranjeni za držanje. A nekoliko dana posle smrti mlade lavice, policijska uprava u Subotici saopštila je da je pronašla 23 papagaja sa liste zaštićene vrste i da će podneti krivičnu prijavu protiv muškarca (44). I to je samo vrh ledenog brega – prema rečima Bojana Simšića iz “Eko straže”, Tik Tokeri masovno nabavljaju egzotične životinje, što je ilegalno. “Cene mladih lavova na crnom tržištu u Srbiji idu do 50.000 evra”, rekao je Simšić za Novu. Krivični zakonik u članu 269 predviđa da se za zlostavljanje ili ubijanje životinja propisuju ili novčane kazne ili šest meseci do pet godina zatvora. Prema analizi Svetske organizacije za zaštitu prirode, u većini od 165 procesuiranih slučajeva zlostavljanja od 2016. do 2020. godine, izrečena je novčana kazna, u proseku oko 45.000 dinara.
Nasilje
Podaci kažu da je Srbija je prva zemlja u Evropi po broju masovnih ubistava počinjenih za poslednjih deset godina i broju žrtava u tim masovnim ubistvima, u odnosu na broj stanovnika. A iskustvo nam daje mnogo primera koji pokazuju da sistem, koji bi trebalo da štiti građane, reaguje samo na pritisak. Šta je zaključak?
Godine opasnog življenja
U Srbiji se od 2013. do septembra 2023. dogodilo devet masovnih ubistava, s ukupno 102 usmrćene i ranjene osobe
Srbija je prva zemlja u Evropi po broju masovnih ubistava počinjenih za poslednjih deset godina i broju žrtava u tim masovnim ubistvima, u odnosu na broj stanovnika, pokazalo je istraživanje koje će formalno biti objavljeno u novembru, a kome je za NIN u oktobru govorio Aleksandar Vajzner, docent Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN. U Srbiji se, naime, od 2013. do septembra 2023. dogodilo devet masovnih ubistava, s ukupno 102 usmrćene i ranjene osobe, ili 1,42 na 100.000 stanovnika. Opasnost da građani Srbije stradaju u masovnom ubistvu je mnogo veća nego da građani Francuske ili Turske stradaju u terorističkom napadu u svojoj zemlji. U Francuskoj, u čijoj prestonici je 2015. samo u jednom terorističkom napadu islamističkih ekstremista stradalo 130, a ranjeno 416 ljudi, ukupan broj žrtava za poslednjih deset godina na 100.000 ljudi iznosi 0,95. Treća je Turska s 0,34. “Napredak” je zaista impresivan – poređenja radi, u periodu od 2002. do 2012. godine, u Srbiji su se desila tri masovna ubistva s trideset ubijenih i ranjenih osoba. U poslednjih deset godina, masovna ubistva su se desila u 25 evropskih zemalja.
Kad sistem zakaže: “Kao što u kućama u kojima se čuva oružje, najčešće, pre ili kasnije, strada neko od samih ukućana, i njima najbližih, tako i u društvima koja ulažu u naoružanje i sopstveni militarizam i militarizaciju, najčešće stradaju građani samog tog društva”, rekao je, između ostalog, Vajzner, objašnjavajući tako drastičan rast nasilja u poslednjih deset godina. Govorio je i o kriminalizaciji društva, njegovom socijalno-ekonomskom razaranju i izgradnji okruženja u kome se afirmiše i nagrađuje nasilno ponašanje. Iako smo u dva masovna zločina u maju mogli da vidimo efekat takvog sistema, a vlast je obećavala silne mere koje bi trebalo da rezultiraju smanjenjem stope nasilja, da ništa suštinski nije promenjeno dokazuju i vesti koje nastavljaju da se nižu: trinaestogodišnjeg dečaka u Niškoj Banji ubio školski drug. U Čačku dečak uleteo u školi sa replikom pištolja, pretio đacima. Učenica pretila nožem dečaku u dvorištu škole u Čačku, reagovala i policija. Objavljen snimak novog vršnjačkog nasilja u školama: tuča u Sremskoj Mitrovici. Devojčica (13) u Novom Sadu ubola drugaricu nožem u grudi…U nekim od tih slučajeva, sudeći prema medijskim izveštajima, ne može se govoriti o potpunom šoku, jer su počinioci i ranije pokazivali neprilagođeno ponašanje.
Sistem je opet zakazao: Punomoćnici porodica ubijenih, ranjenih i preživelih u masakru u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar zatražili su 25. oktobra od vlade Srbije da hitno podnese dopunu zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koju im je više državnih funkcionera čvrsto obećalo. Dopuna zakona predviđa da se u psihijatrijskim ustanovama osnuju odeljenja zatvorenog tipa, u kojima će biti smeštena deca koja su počinila krivična dela u vreme kada nisu mogla krivično da odgovaraju. Predviđeno je, takođe, da zadržavanje može biti bez pristanka u bez vremenskog ograničenja, uz odluku nadležnog suda. Javna rasprava o izmeni zakona koju je pripremilo Ministarstvo zdravlja završena je još 9. avgusta, ali Vlada nije tu temu uvrstila među čak 60 tačaka dnevnog reda skupštinskog zasedanja započetkog 23. oktobra. Zbog najavljenog raspisivanja prevremenih izbora, parlament se u postojećem sazivu više neće sastajati, a iskustvo kaže da bi se na konstituisanje novog parlamenta moglo čekati mesecima.
Sistem je ponovo zakazao: Nema mira ni za roditelje stradalih radnika fabrike MB Namenska u Ivanjici, čija borba za pravdu nam je pokazala neke od najnižih osobina koje mogu “krasiti” ljude. Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo je, naime, presudu iz aprila prema kojoj su Vladimir Lončarević i Toma Stojić osuđeni na tri godine zatvora za smrt radnika Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića 2017. godine u toj fabrici. Nakon što su od advokata čuli za odluku Apelacionog suda, roditelji srtadalog Milivojevića rekli su za Nova.rs da je to ponovno ubistvo njihovog sina. “Država stoji iza ukidanja presude optuženima za smrt moga sina Milomira”, rekao je Milovan Milivojević. Tokom višegodišnje borbe za utvrđivane odgovornosti za smrt njihovog sina, Milivojevići su doživeli i da njihovi sugrađani iz Lučana dođu pred sudnicu kako bi podržali, u međuvremenu preminulog, moćnog direktora Namenske Radoša Milovanovića, koga Milivojevići smatraju najodgovornijim za smrt 21 radnika te fabrike poslednjih godina. “Sve čovek do čoveka, sve ljudskost do ljudskosti, sve karakter do karaktera”, reči koje je potreseni Milovan Milivojević tada izgovorio ostale su zapamćene kao opis vremena sveopšteg posrnuća. Baš kao i njegov razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem iz juna 2019. “Ja ne mogu da prodam svog sina, kao što su ovde svi uradili”, rekao je tada Milivojević i zatražio da se utvrdi ko je odgovoran za tu tragediju i zašto se nije vodilo računa o zaštiti i bezbednosti radnika. “Pa nije, oni ne rade na manekenskoj pisti, nego u fabrici baruta ili oružja”, odgovorio je Vučić unesrećenom ocu.
Ništa bez pritiska: Možda bi mučna borba porodice Milivojević bila drugačija da su imali podršku sugrađana i celog društva, jer, pokazalo se, pritisak može da bude delotvoran. Videlo se to, recimo, u Barajevnu, gde gotovo mesec dana učenici VI-2 OŠ “Knez Sima Marković” nisu išli u školu, jer nadležni nisu bili spremni da adekvatno reaguju na problem sa učenikom nasilnog ponašanja. Uprkos zakljinjanjima nadležnih da sistem radi, koja smo slušali posle majskih masovnih ubistava, nasilni učenik prebačen je u specijalnu školu na Voždovcu tek kada je o celoj drami obaveštena javnost. Odluka zabrinutih roditelja da decu ne puštaju u školu, koja je privukla pažnju medija, međutim, samo je finale borbe koja je, prema rečima njihovog predstavnika Aleksandra Ivankovića, trajala godinu dana. Roditelji su se obraćali svim nadležnim pojedincima institucijama, od razrednog starešine, pedagoško-psihološke službe, direktora škole, predsednika Opštine Barajevo, policie, do Centra za socijalni rad i Ministarstva prosvete. Predstavnici institucija, naravno, za N1 su tvrdili da su sve vreme adekvatno reagovali.
Čiji je moj stan: Četvrti neuspešni pokušaj izvršiteljke Mirjane Dimitrijević da iseli osamdesetogodišnjeg Ljubišu Ćirića iz njegovog stana u Sarajevskoj ulici obeležen je napadom maskiranih muškaraca na aktiviste, okupljene da spreče iseljenje koje vide kao pokušaj otimačine. I teško je reći šta je u tom događaju bilo strašnije – snimci koji pokazuju da je policija ostala nema na dozivanje aktivista baš ispod njenih prozora ili informacija da je Ćirić spreman da vrati dug star deset godina, zbog koga mu se stan oduzima, ali izvršiteljka insistira da ga izbaci iz nekretnine u centru grada, čija vrednost značajno prevazilazi visinu duga. Kancelarija Mirjane Dimtrijević, nekadašnje sudije, prema pisanju medija, poznata je po velikom broju slučajeva gde postoje ozbiljne sumnje u svrsishodnost oduzimanje imovine u odnosu na visinu duga. Izvršiteljka je na pitanje novinara izjavila da nema nikakve veze sa maskiranim licima koja su pretila aktivistima.
Pokušai iseljavanja Ljubiše Ćirića, foto: FoNet
Da li je Šapić glup: Sudski veštak je potvrdio da glas na snimku, gde se čuje da muška osoba preti vlasnici restorana “Košnica” pripada gradonačelniku Beograda u ostavci Aleksandru Šapiću, saopštio je krajem oktobra poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić. On je pozvao tužioce Drugog osnovnog javnog tužilaštva da pozovu Šapića na saslušanje. Šapić je u julu demantovao te optužbe, nakon što je Miketić, prethodno, na sednici parlamenta objavio snimak spornog telefonskog razgovora. “Da li stvarno mislite da sam nekome želeo da pretim, da sam toliko glup da bih ga zvao na otvorenu liniju”, rekao je Šapić. Miketić je u junu od nadležnih organa tražio odgovor na pitanje o spornom snimku, ali, kako tvrdi, ništa se od tada nije desilo.
Aleksandar Šapić, foto: FoNet
Nije smelo da se desi, septembar 2023
Fotografije i video materijal: FoNet, Canva ilustracije
Oktobar 2023. godine
Specijalno izdanje Istinomera