This website uses features that your browser doesn't support. Please upgrade to a recent version of your browser.
Pageflow

Ilustracije: Canva

Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara

Media
  • Canva
  •  | Cliff
Built withPAGEFLOW
Povelika Srbija

Nije smelo da se desi

Nikad jača Srbija u junu se uspešno odbranila od jednog glumca i dva marginalna festivala. Bezbednosne službe su, doduše, izgubile (potencijalnog) teroristu koga su pratile, ali budućnost obećava: država koja odaje počast Staljinu, od njega bi svašta mogla naučiti.

Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara

Jun 2024. godine

Mediji

Lako bi bilo naći nove, vlasti poslušne članove Saveta REM-a i ispuniti obavezu dogovorenu uz posredovanje OEBS, EU i Norveške. Ali nekako je lepše ako se u pravljenju farse zloupotrebi pravosuđe. Ako već vaspitno dejstvo SLAPP tužbi nije dovoljno.

Ima li života bez REM-a?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) podnelo je inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredbe novog Zakona o elektronskim medijima (ZEM), na osnovu koje bi članovi aktuelnog Saveta ovog tela trebalo da budu smenjeni do 4. novembra. U inicijativi, koju je Cenzolovka dobila od regulatora i Ustavnog suda, navodi se da se ta zakonska odredba kosi sa četiri člana Ustava Republike Srbije. Članovima Saveta REM-a smeta što im se skraćuje mandat i time „uskraćuje vršenje javne funkcije pod jednakim uslovima”. Takođe, tvrde da nije jasno objašnjen opšti interes koji opravdava njihovu smenu. Prema novom Zakonu, trenutni članovi Saveta mogu da obavljaju tu funkciju do 4. novembra 2024 – godinu dana od stupanja na snagu ZEM-a. Rok za smenu članova Saveta posledica je dogovora između novinarskih i medijskih udruženja, tadašnje premijerke Ane Brnabić i predstavnika Ministarstva informisanja i telekomunikacija tokom izmene medijskih zakona, uz posredovanje OEBS, Delegacije EU u Srbiji i Ambasade Norveške. Procedura za izbor novih članova Saveta REM-a, koja je u nadležnosti Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, još uvek nije pokrenuta.

KRIK na udaru, slučaj Koluvija: Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je u junu dve prvostepene presude protiv redakcije KRIK, što su medijske organizacije ocenile kao pritisak na redakciju i pokušaj ućutkivanja. Sud je prvo potvrdio prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane. Koluvija je KRIK tužio jer je u vesti sa suđenja za slučaj Jovanjica nazvan „optuženi narko-bos”. KRIK je tom, inače prvom pravosnažnom presudom koju je redakcija dobila, obavezan da Koluviji isplati ukupno 89.800 dinara na ime odštete i troškova suđenja, dok je čitav proces redakciju koštao oko 2.000 evra.

…i komandant JSO: Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je potom i presudu kojom je KRIK osuđen jer je u decembru 2021. godine objavio da su komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković i dvojica njegovih saradnika podneli tužbu protiv redakcije. Sudije su u obrazloženju presude navele stvari koje KRIK uopšte nije napisao u tekstu, poput toga da se za policajce tvrdi da „po nalogu režima podnose tužbe”. Trojici policajaca KRIK sada mora da plati ukupno 407.400 dinara na ime odštete i troškova suđenja, a uključujući i ostale troškove redakciju će ovo suđenje ukupno koštati oko 700.000 dinara.

Recept za druge nepoželjne: „Najstrašnije je što smo osuđeni zbog nečega što nikada nismo objavili, zbog rečenica kojih nema u tekstu i koje su sudije izmislile, kao i zbog našeg mišljenja da su u pitanju SLAPP tužbe. Ova presuda znači da svaki istraživački medij može uvek da bude osuđen, bez obzira šta je objavio, tako što se sudije neće baviti činjenicama, već će novinarski tekst tumačiti na slobodan način i u njega dodavati rečenice“, rekao je urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. U ovom trenutku protiv KRIK-a se vodi još 14 sudskih postupaka pokrenutih po SLAPP tužbama, čiji je cilj da ućutkaju novinare, saopštila je redakcija.

Presedan: Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović izjavila je za FoNet da tužbe koje poslednjih dana primaju oni i mediji "koji postavljaju pitanja" predstavlja novi oblik pritiska na medije, a da primer dve osuđujuće presude portalu KRIK pokazuje novi opasni presedan. Ona je istakla da su od 2021. godine mediji bili zatrpani SLAPP tužbama, ali da su sudski epilozi išli u korist medija, a osuđujuće presude portalu KRIK ukazuju na novi opasani presedan.

Radonjić i Kurak u ofanzivi: Dvojica ranije okrivljenih, ali oslobođenih optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije – bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić i Miroslav Kurak, optužen kao neposredni izvršilac ubistva – tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju. Obojica traže po 500.000 dinara “zbog povrede ugleda i časti”. Obe tužbe se odnose na saopštenje u kome je Fondacija izrazila neslaganje sa presudom. „Nova tužba predstavlja nastavak pritiska na Fondaciju koja nosi ime ubijenog Slavka Ćuruvije, ali i nastavak progona ubijenog novinara, četvrt veka nakon ubistva. Nakon dve prvostepene presude kojima su četvorica ranije optuženih proglašeni krivim i konačnog oslobađanja zbog nedostatka dokaza u februaru ove godine, zločin nad novinarom i vlasnikom Dnevnog telegrafa i Evropljanina ostaje nekažnjen i nerazrešen“, navodi se u saopštenju Fondacije nakon pokretanja druge tužbe.

Disciplinovanje disciplinovanog: Iako različiti monitorinzi pokazuju da je Javni servis izrazito naklonjen vlasti i slep za događaje koji joj ne odgovaraju, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, sada na poziciji predsednice Skupštine Srbije, nastavili su da napadaju tu medijsku kuću. Vučić je u svega nekoliko dana prvo odbio da učestvuje u najavljenoj emisiji, ljut što je na Javnom servisu u predizbornoj kampanji gostovao jedan od lidera opozicije, Savo Manojlović, da bi, potom, došavši u studio da gostuje u centralnom Dnevniku, rekao da mu je žao što je pristao da govori za RTS i najavio da će se ubuduće drugačije ponašati. Novinarka nije reagovala. Predsednica Skupštine najavila je da će od ODIHR-a tražiti dodatna pojašnjenja onog dela njihovog izveštaja u kome se konstratuje da su mediji u kampanji bili naklonjeni vlasti. „Javni servis je do te mere bio naklonjen opozicionim strankama da ja zaista ne znam tačno šta bi bilo ko iz ODIHR očekivao, a da bude fer trka u medijskom smislu“, rekla je Brnabić za TV Prva. Ona je kao primer navela debatnu emisiju Reč na reč, tvrdeći da u njoj opozicija dobija 45 minuta, a predstavnik liste SNS 15 minuta.

Sezona lova na novinare: Predstavnik međunarodne organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da je u Srbiji proglašena neka vrsta lova na novinare, kao sezona lova i što je više nekažnjenih napada, novinari su sve izloženiji nasilju. Komentarišući napade na novinare koji su pratili lokalne izbore u Srbiji 2. juna, Salaj je rekao da je neophodno da policija i tužilaštvo urade svoj posao, a kasnije i sudovi, kako ti napadi ne bi prošli nekažnjeno. „U Srbiji postoji klima veoma snažnog neprijateljstva prema novinarima. Mislim da je ovo jedan od najtežih perioda za novinare u Srbiji u ovom veku“, rekao je Salaj i dodao da misli da presuda kojom se oslobađeni navodni atentatori na Slavka Ćuruviju predstavlja trenutak promene na gore, jer je ta presuda u suštini stavila tačku na veliki slučaj ubistva novinara, a da niko nije osuđen.

„U Srbiji postoji klima veoma snažnog neprijateljstva prema novinarima.

Pavol Salaj, Reporteri bez granica

Abortus ljudskosti: Učesnica rijaliti programa TV Pink tokom tog programa odlučila je da ide na abortus, zbog čega je pre i posle intervencije pred kamerama bila izložena pitanjima novinara i učesnika koji su preispitivali njenu odluku. Profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović rekla je FoNetu da je reč o “čistom medijskom nasilju emotivnog tipa, gde se osoba javno degradira u svakom pogledu“. Kako je navela, gledaoci te vrste programa postaju saučesnici takvih događaja koji “modeliraju ukus gledalaca da ne razlikuju zabavu od nasilja”.

Kuriru je najteže: Nakon što je priča o osvetničkoj i dečjoj pornografiji u Telegram grupama ponovo dospela u centar pažnje javnosti, dnevni list Kurir je objavio tekst u kome se tvrdi da žene u tim grupama prodaju svoje pornografske sadržaje, s tim da nekad dolazi do prevare, odnosno da članovi ne dobiju materijal koji su platili. Muškarci su predstavljeni kao žrtve, a Kurirovi sagovornici smatraju da je muškarcima „u ovo moderno doba najteže“. Organizacija OsnaŽene otkrila je tokom juna postojanje novih Telegram grupa u kojima se, pored očekivane osvetničke pornografije, šire i dečija, kao i incestoidna pornografija. Za pojavu Telegram grupa namenjenih za širenje osvetničke pornografije, šira javnost je saznala 2021. godine. Niko iz Telegram grupa do sada nije odgovarao.

Utaja poreza ili borba protiv Lukašenka: Viši sud u Beogradu ponovo je odlučio da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot bude izručen Belorusiji koja ga traži zbog navodne utaje poreza, a zbog sumnje da se on zapravo traži zbog aktivizma i učešća u protestima protiv Aleksandra Lukašenka, brojne organizacije apelovale su na Sud da poništi rešenje. Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. dok je bio u tranzitu na beogradskom aerodromu, na osnovu Interpolove poternice koju su izdale beloruske vlasti zbog optužbi za utaju poreza. Prema podacima Beloruskog udruženja novinara (BAJ), Belorusija je i dalje najveći evropski zatvor za novinare, sa 36 medijskih radnika koji su trenutno iza rešetaka. Ta zemlja takođe ima najveću stopu zatvorenih novinara po glavi stanovnika na svetu.

Politika

Sad znamo da smo svi u naprednjačkoj evidenciji, a dobili smo i prvi spisak zabranjenih i nepoželjnih. Ali, ne smeta - ionako smo u apatiji, pojačanoj besmislenim ishodom besmisleno organizovanih izbora.

Počelo je da se smrkava, hoće li oluja?

Iako su obeleženi brojnim skandalima i manipulacijama, delimični lokalni izbori održani 2. juna rekordno brzo su pali u zaborav i ustupili mesto vestima o zabranama i proterivanjima nepodobnih – što, možda, i ne bi trebalo da bude iznenađenje u zemlji u kojoj jedna partija kontroliše sve nivoe vlasti. Osim u nekoliko lokalnih samouprava sa specifičnom nacionalnom strukturom, mesec dana posle izbora samo je niška opština Medijana bila na pragu dobijanja vlasti koja nije naprednjačka, a neizvesnost je i dalje vladala u gradu Nišu, gde je trajala opoziciona borba protiv prekrajanja rezultata i beogradskoj opštini Stari Grad, u kojoj je postojala teoretska šansa da naprednjaci završe u opoziciji - ali je zavisila od volje prilično kontroverznog Marka Bastaća, nekadašnjeg predsednika te opštine. Stranke vlasti uglavnom su ostvarile lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali je opozicija prošla još gore. na najvećem gubitku bili su građani: i ono malo poverenja u mogućnost promene vlasti na izborima, kao jednog od ključnih demokratskih načela, dodatno je devastirano. Srbiju je preplavila apatija.

Sve po spisku: U obilju vesti o izbornim manipulacijama i pritiscima, jedna je delovala posebno zanimljivo- Građanski pokret Bravo iz Novog Sada predstavio je javnosti sadržaj ranca u kojem su se nalazili, kako tvrde, paralelni birački spisak, pozivi za glasanje na biračko mesto 163, kao i razne napomene o građanima. Prema njihovoj pretpostavci ranac je pripadao nekom od aktivista SNS. Na spisku se vidi da postoji precizna evidencija kako o simpatizerima, tako i o protivnicima vlasti. Kandidat za odbornika u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar rekao je da je u papirima naznačeno i kome su bili namenjeni SNS paketi. Takođe, na spiskovima se vide i različite napomene koje su napravljene o svakom od građana: “Ne glasa za SNS”, “Drsko zatvara vrata”, “Neće da glasa”, “Odbija paket”, “Neće glasati”, “Stranac”, “Odselio se” i slično. Naknadno je Ana Brnabić potvrdila da SNS ima takve spiskove, ali je tvrdila da nije reč o paralelnim biračkim spiskovima, već o evidenciji na osnovu koje stranački aktivisti znaju kome ne bi trebalo ubuduće da se obraćaju, kako ne bi uznemiravali građane.

Legitimitet upitan, bravo: Posmatračka misija CRTE je u izveštaju o beograskim izborima konstatovala, između ostalog, da su se oni “završili poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva”, te da će legitimitet nove gradske vlasti biti “upitan jer je proizašla iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod standarda za demokratske izbore” (detaljan izveštaj je na sajtu crta.rs). Uprkos svemu tome, izbori su dobili pozitivne ocene pojedinih međunarodnih predstavnika, poput američkog ambasadora Kristofera Hila (“izbori u junu bili su bolji nego u decembru”) i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika ("sjajna vest što je politička atmosfera u državi bitno drugačija nego ranije, sa mnogo manje napetosti").

(Izbori) se završili poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva.

Iz Crtinog izveštaja o beogradskim izborima

Vreme zabrana, slučaj “Mirdita”: Nakon višenedeljne kampanje vladajućih funkcionera i režimskih medija, festival “Mirdita, dobar dan” zabranjen je samo nekoliko sati pre nego planiranog početka, a jednoj grupi učesnika onemogućen je ulazak u Beograd. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saopštio je da je MUP doneo naredbu da se festival „Mirdita, dobar dan“ prekine, zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu. Ispred Dorćol placa, gde je trebalo da bude održan festival, okupilo se nekoliko desetina desničara, a okupljeni su, turiranjem motora, ometali i izveštavanje novinara TV N1.

Odsečena svinjska glava: Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, jednog od organizatora festivala rekla je da je kancelarija te organizacije imala i dojavu bombe. Pre zabrane Inicijativi su stizale slike noža i jaja, a nakon zabrane pošiljka sa odsećenom svinjskom glavom. Odlukom da zabrani održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“, MUP je prekršio Ustav Srbije, konkretno slobodu izražavanja i okupljanja, kao i niz zakona, među kojima najmanje dva člana Zakona o javnom okupljanju usled primene nesrazmernih mera, saopštila je ta Inicijativa. Predstavnici državnih institucija, koje su odgovorne za stanje u javnosti, a naročito ministar kulture Nikola Selaković, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević – Stamenkovski, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, su bili prvi u redovima onih koji su izazivali mržnju, netoleranciju i podsticali neprijateljstva, što je dovelo do zabrane festivala, navodi se u saopštenju.

I omladina DSS-a u akciji: Kod Dorćol placa bila je i omladina opozicione Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) čiji je predsednik Stefan Seratlić rekao da su pripadnici te stranke tu ”da bi poželeli dobrodošlicu sugrađanima sa Kosova i Metohije u svoju pretonicu” i da bi “izrazili svoje žaljenje što je ovaj festival predstavljen kao razmena kosovke i srpske kulture, a to je protivustavno“. Dodao je da omladina Novog DSS traži da festival bude zabranjen pre svega iz bezbednosnih razloga “a i zato što je protivustavan”. Festival „Mirdita, dobar dan“ osnovan je 2014, sa idejom da Srbiji približi kosovsku kulturnu scenu i obrnuto. Festival je u to vreme imao snažnu podršku vlasti SNS.

Opasne priče, nepoželjne u Kikindi: Samo dan nakon zabrane fesivala “Mirita, dobar dan u Beogradu”; gradske vlasti u Kikindi zabranile su da se održi veče festivala književnosti "Kikinda Short" u Kikindi zbog "antisrpstva" onih koji su trebalo da govore, rekli su agenciji Beta učesnici festivala. „Nisu dozvolili da se ozvučenje unese tamo. Rekli su da ne može da se održi u biblioteci, uz obrazloženje da na festivalu treba da govore ljudi koji ’pljuju državu Srbiju i predsednika Vučića’“, rekli su učesnici. Organizatori i učesnici festivala su zbog toga premestili festivalsko veče na „privatan posed“. Na 18. „Kikinda Short“ festivalu kratke priče govorili su Dejan Atanacković, Mirjana Đurđević, Tomislav Marković, Edi Matić, Dragoljub Draža Petrović, Đerđ Serbhorvat, Marko Šelić Marčelo, Dragan Velikić, Marko Vidojković.

Opasan Štukan, nazad u Bosnu: Bosanskohercegovački glumac i književnik Feđa Štukan deportovan je nazad u BiH, nakon što je zadržan na aerodromu Nikola Tesla, a policija mu je uručila rešenje da predstavlja bezbednosnu opasnost po Srbiju. Štukanov advokat Sead Spahović rekao je da u rešenju nije bilo valjane argumentacije kako to glumac i književnik koji je trebalo da u Beogradu bude gost festivala Krokodil ugrožava nacionalnu bezbednost Srbije. U izjavi za N1 datoj sa aerodroma, Štukan je ocenio da je razlog za zabranu njegova knjiga “Blank” o ličnom iskustvu u ratu devedesetih, ali i njegov susret sa voditeljem Zoranom Kesićem na protestu Srbije protiv nasilja u Beogradu. Napadi na Štukana u u srpskim tabloidima počeli su sredinom juna prošle godine, kada je zadržan na graničnom prelazu između BiH i Srbije nekoliko sati. Bilo je to odmah nakon što je najpre podržao proteste „Srbija protiv nasilja“, a potom i prisustvovao protesnoj šetnji u Beogradu. Ubrzo ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao „kriminalcem“, a dnevni list „Politika“ – „muslimanskim ekstremistom“.Udruženje pisaca Pen international saopštilo je da je „zabrinuto“ zbog izveštaja da je Štukan deportovan iz Srbije.

Staljin kao uzor? Ministar i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin položio je, tokom posete državne delegacije Moskvi, venac na grob Josifa Staljina na Crvenom trgu. To je prvi put u istoriji Jugoslavije i republika koje su je nasledile da je jedan državnik odao počast najdugovečnijem vođi Komunističke partije Sovjetskog Saveza, borcu protiv fašizma, ali i jednom od najsurovihih diktatora 20. veka, pod čijom vladavinom je, prema različitim procenama, stradalo od 10 do više od 20 miliona ljudi. Milioni su i deportovani ili raseljeni.

Orlić šef BIA: Nakon Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) ponovo je došao partijski čovek bez jasnih kvalifikacija za taj posao – Vladimir Orlić, doskorašnji predsednik Skupštine Srbije i najuspešniji naprednjački “ometač” u TV debatama u kojima učestvuju predstavnici opozicije. Orlić spada u najistankuntije naprednjačke borce protiv opozicije i nevladinih medija - u svojstvu potpredsednika parlamenta opoziciju je poredio sa Hitlerom, Gebelsom, fašistima, koristio brojne uvredljive izraze (lopovi, šljam…). Neprekidnim kršenjem poslovnika pred očima cele javnosti, dokazao je da su mu stranački interesi važniji od svih standardnih normi ponašanja.

Packa zbog kršenja sporazuma sa Kosovom: Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa je važeći i obavezujući u celini i za Kosovo i za Srbiju, uključujući i član četiri, pa lobiranje Srbije protiv Kosova predstavlja jasno kršenje sporazuma, navodi se u pisanoj izjavi portparola Evropske unije (EU) Petera Stana. Ta izjava, dostavljena medijima 13. juna, ukazuje da Brisel prvi put jasno potvrđuje da Srbija krši sporazum o putu ka normalizaciji sa Kosovom time što se aktivno angažuje u sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Prijava zbog Jojića i Radete: Predsednica sudskog Mehanizma u Hagu Grasijela Gati Santana ponovo je Savetu bezbednosti UN u Njujorku prijavila Srbiju zbog odbijanja da uhapsi i tom sudu izruči zvaničnike Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje Haškog tribunala. Santana je Srbiju više puta, proteklih godina, prijavila Savetu bezbednosti UN zbog neizručenja Jojića i Radete. To je ranije tri puta učinio i nje prethodnik predsednik Karmel Ađijus. Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče. Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag. S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Nasilje

Da je Srbija podeljena na one kojima je sve dozvoljeno i one čija prava ne štiti niko, sada je očigledno čak i u školama. Baš kao što je čak i tamo jasno da bezbednost - ne postoji.

Znaš li ti ko sam ja?

I dalje dobijamo potvrde da škole nisu bezbedne: dva slučaja nasilja prema prosvetnim radnicima desila su se u istom junskom danu. Majka učenika petog razreda Osnovne škole "Jovan Dučić" na Novom Beogradu pretukla je nastavnicu zbog ocene. Pretučena žena je prevezena u bolnicu, nastava je odmah obustavljena, a deca su puštena kućama. Jedna od nastavnica škole ispričala je za N1 da je majka nastavnicu “povukla za kosu, oborila na pod, lupala njenom glavom o pod, govorila ružne reči, da će da je prebije, šutirala je nogama dok je ležala na podu“. Prema njenim rečima, počiniteljka je uzvikivala „ne znaš ti ko sam ja” i pretila joj da neće izaći živa iz škole. Ona je rekla da je to bio bar peti slučaj u poslednjih mesec, dva. Počiniteljka je hladnokrvno sačekala policiju i dala izjavu, a naknadno je i uhapšena.

Napad na učiteljicu na Vračaru: Učiteljica osnovne škole „Sveti Sava“ iz Beograda po povratku sa rekreativne nastave sa Kopaonika, napadnuta je pri izlasku iz autobusa, saopštio je Sindikat radnika u prosveti. Kako se navodi u saopštenju učiteljicu su napali i pretukli roditelji učenika iz drugog odeljenja pred roditeljima i učenicima koji se se vratili sa rekreativne nastave. „Majka učenice je prvo verbalno napala učiteljicu zajedno sa ocem da bi nastavila da je čupa za kosu i oborila je na zemlju gde je otac udario po glavi. Sve vreme su upućivali razne pretnje nasiljem. Po pozivu nekog od prisutnih roditelja policija je izašla na lice mesta, obavila uviđaj, a učiteljica je prevezena u Urgentni centar gde su konstatovane povrede glave i istegnuće vrata, saopštio je Sindikat.

Intervencije uticajnih u Čačku: Krajem meseca stigla je i vest da je u Osnovnoj školi "Dr Dragiša Mišović" u Čačku roditelj jednog učenika Ž.Č. na zakazanom razgovoru kod direktorke škole napao nastavnike, prvo verbalno a zatim i fizički, jer je bio nezadovoljan uspehom svog deteta. „Roditelj je napravio ozbiljan incident zbog koga je pozvana policija i ceo slučaj je predat javnom tužiocu“, saopštio je Sindikat obrazovanja Čačak. Sindikat tvrdi da ceo slučaj dodatno komplikuju „intervencije gradskih rukovodilaca da se tom učeniku poprave ocene“, kao i intervencije raznih uticajnih ljudi iz Čačka, na koje se roditelj prilikom incidenta i pozivao. „Postavlja se pitanje kakva poruka se time šalje deci koja svoje obaveze uredno izvršavaju kao i njihovim roditeljima. Da li je danas bolje imati moćne i uticajne poznanike, nego biti vredan i predan učenju?“, navodi se u saopštenju.

Devojčica iz Toponice u školi, sama: Nakon više od dva meseca, posle pretrpljenog fizičkog i seksualnog zlostavljanja od strane maloletnih dečaka u OŠ Đura Jakšić u Toponici, jedanaestogodišnja devojčica početkom juna ponovo je krenula u školu. Obrazovanje joj je omogućeno tako što nije u sastavu sa svojim drugarima i drugaricama iz odeljenja, već nastavu pohadja sama u učionici sa nastavnicima. Advokat porodice Miodrag Tadić rekao je da ne razume takvu odluku. Maloletni počinioci i dalje idu u istu školu, u isto odeljenje.

Unapređenje za Pahomija: Episkop Eparhije vranjske Pahomije, čije je svetovno ime Tomislav Gačić, unapređen je u mitropolita, javio je portal Bujanovačke. Prethodno je, u februaru 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučič nagradio Pahomija Sretenjskim ordenom prvog stepena. Advokat Aleksandar Stojković, koji je od 2002. zastupao četvoricu maloletnika u postupku protiv episkopa vranjskog za seksualno zlostavljanje izjavio je tada za Danas da se protiv Pahomija trenutno ne vodi nikakav postupak, posebno zato što je "nedodirljiv". „Jak je taj lobi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. On (vladika Pahomije) je iznad zakona. Pripada grupi ljudi za koje zakoni i propisi ove zemlje ne važe“, rekao je Stojković. Advokat je objasnio da je svaki od dečaka, 2002. godine kada se taj slučaj dogodio, napisao na 10-15 strana svoje iskustvo, nakon čega je njihove pisane izjave predao tužilaštvu. Međutim, kako je rekao, postupak protiv vladike je okončan 2006. godine, zbog zastarelosti i nedostatka dokaza.

Orden za Kačavendu: Episkop šumadijski SPC Jovan odlikovao je u u Kragujevcu penzionisanog episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu najvišim ordenom te eparhije – ordenom šumaričkih mučenika. Šokantna odluka SPC upriličena je nakon što je Kačavenda sa episkopom Jovanom služio parastos žrtvama pogroma Kragujevčana, pre svega đaka, od Nemaca i Ljotićevaca u oktobru 1941. godine. Kačavenda je godinama povezivan sa raznim skandalima, a u novembru 2012. je SPC dobila video-snimke koji su pokazivali Kačavendu u seksualnoj aktivnosti sa maloletnim dečacima. On je tada podneo ostavku, navodeći „zdravstvene razloge“, ali ju je kasnije povukao, da bi ga SPC 2013. godine trajno razrešila dužnosti upravljanja Eparhijom zvorničko-tuzlanskom i penzionisala. Kačavendu je, nakon što je sporni snimak izašao u javnost, nekoliko osoba optužilo za seksualno uznemiravanje. Jedan od njih, Bojan Jovanović, govorio je i da mu je Kačavenda tražio da mu podvodi dečake. Jovanović je tvrdio i da se zbog navodne nasrtljivosti vladike Kačavende mladi bogoslov Milić Blažanović ubio 1999. godine.

Terorista praćen…donekle: Nakon napada samostrelom na pripadnika Žandarmerije ispred ambasade Izraela iznete su brojne sumnje u kvalitet rada bezbednosnih službi koje su, kako su saopštili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ranije pratile napadača, građanina Srbije, konvertita u islam (vehabija). Dragan Đilas, lider SSP rekao je, recimo, da se „služba (BIA) raspada“ što je, kako je ukazao, „i logično jer je vode razni Vulini, Gašići, Orlići“. „Služi samo za špijuniranje stranih posmatrača na izborima i opozicije, kako srpske tako i ruske“, dodao je Đilas, piše u saopštenju. A Zdravko Ponoš, lider stranke Srce, pitao je “zar je bezbedna zemlja u kojoj čoveka koga prate kao potencijalnu terorističku pretnju zagube u rodnoj kući, a on sutradan pokuša da ubije žandara pred ambasadom Izraela na Dedinju, 100 metara od američke ambasade”. Pripadnik Žandarmerije u samoodbrani je likvidirao napadača, a ceo događaj okarakterisan je kao terorizam.

Tajna služba prati aktiviste opozicije: Nedeljnik Radar objavio je snimak na kom se vidi kako pripadnici tajne službe prate i snimaju Predraga Voštinića, opozicionog aktivistu iz kraljevačkog Lokalnog fronta. Voštinić je listu rekao da se nekoliko dana pre decembarskih izbora sreo i sa predstavnicima britanske misije koja je došla da posmatra izbore u Srbiji. „U praznoj kafani bilo je baš upadljivo kako nas iz laptop torbe snima jedan par, a i ja sam snimio njih. Nekoliko dana nakon toga tadašnji i sadašnji gradonačelnik Kraljeva izlazi sa saopštenjem i optužbama o stranim plaćenicima, antidržavnom delovanju… Neposredno pre izbora dele letke sa fotografijama sa tog i našeg susreta sa Draganom Đilasom iz 2018, a uz fotografije i tekst koji je bio za tužbu, ali niko nije potpisao te letke“, rekao je Voštinić.

U praznoj kafani bilo je baš upadljivo kako nas iz laptop torbe snima jedan par, a i ja sam snimio njih

rekao je Voštinić za Radar

Zatvor zbog “pretnji” Zagorki Dolovac: Nakon što je saopšteno da je jedan muškarac osuđen na kaznu zatvora od devet meseci jer je pretio vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, list "Danas" je došao u posed presude po kojoj je S.Ž. osuđen. U presudi koju je doneo Treći osnovni sud u Beogradu, a na osnovu sporazuma o priznanju krivice, koji je okrivljeni sklopio sa tužilaštvom, piše da je S.Ž. kriv za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. U obrazloženju presude navodi se da je 29. maja ove godine na aerodromu „Nikola Tesla“ ugrozio sigurnost vrhovnog javnog tužioca, oštećene Zagorke Dolovac, pretnjom da će napasti na njen život, na taj način što je prišao oštećenoj i pretećim tonom joj se obratio rečima: „Zar ste Vi još uvek živi?“, usled čega se Zagorka Dolovac iz straha i ugrožena ovakvim ponašanjem okrivljenog udaljila sa lica mesta. Pored zatvorske kazne, koju će služiti u mestu boravka uz elektronski nadzor, osuđenom je izrečena i novčana kazna u iznosu od 500.000 dinara. Taj novac je obavezan da uplati na račun Zagorke Dolovac, koja će, kako se navodi u presudi, kasnije ovaj novac donirati Dečjem selu u Sremskoj Kamenici.

Nije smelo da se desi, septembar 2023.
Nije smelo da se desi, oktobar 2023.
Nije smelo da se desi, novembar 2023.
Nije smelo da se desi, decembar 2023.
Nije smelo da se desi, januar 2024.
Nije smelo da se desi, februar 2024.
Nije smelo da se desi, mart 2024.
Nije smelo da se desi, april 2024.
Nije smelo da se desi, maj 2024.

Fotografije i video materijal: Canva ilustracije

Jun 2024. godine

Specijalno izdanje Istinomera