Nije smelo da se desi
Ako se izborna prevara organizuje u policiji, tek punoletna deca koja traže slobodne izbore optužuju da ruše ustavni poredak, a na televiziji s nacionalnom frekvencijom voditeljka drži svoje dete u krilu dok ćaska o ubistvu drugog deteta - jesmo li, napokon, dodirnuli dno? I možemo li se nadati oporavku?
Autorka: Vera Didanović, novinarka NIN-a
Decembar 2023. godine
Mediji
Kao i obično, u predizbornoj kampanji dominirali su Aleksandar Vučić, laži, manipulacije i navijanja, nisu izostali ni preteći sadržaji, ali bilo je i pažnje vrednih noviteta, poput eksplicitnog snimka u jutarnjem programu ili voditeljke koja nonšalantno ćaska o ubistvu devojčice, držeći u krilu sopstveno dete
Selo gori a baba se češlja
Nije, ovog puta, bilo čak ni naročitog truda da se fingira medijska nepristrasnost u kampanji za izbore održane, ali ne i završene 17. decembra – što se, potom, videlo i u izveštajima međunarodnih i domaćih posmatrača, u kojima su mediji označeni kao jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se ne može govoriti o poštenim izborima. Istim intenzitetom, zloupotrebe medija nastavljene su i nakon izbora.
U mraku, s leđa: Dobacili smo, zato, čak i do zabavnih momenata, kao što je bio prilog na onome što se zove Javnim servisom Srbije. Nakon što je, danima, najmoćnija medijska kuća u Srbiji odbijala da uživo pusti makar sekund izjave Marinike Tepić, koja je, zbog izbornih nepravilnosti, stupila u štrajk glađu, emitovan je potpuno neverovatan snimak na kome je ona prikazana s leđa, u mraku, dok se obraća građanima koji joj pružaju podršku. Nije, pri tom, bilo nikakve neopevane gužve koja bi ekipi RTS-a onemogućila obavljanje profesionalnog zadatka na normalan način. Postojao je samo uvežbani manir da se stvarnost sakrije i zamagli, baš kao i u kratkim (iznuđenim) izveštajima o postizbornoj krizi, gde se tvrdi da opozicija protestuje jer je “nezadovoljna načinom brojanja glasova”. Simbolično je bila i činjenica da je u vreme protesta 24. decembra, tokom koga je lomljeno staklo na zgradi Skupštine Beograda, a policija je zasipala ljude suzavcem, tukla i hapsila – RTS emitovao seriju “Selo gori, a baba se češlja”, rijaliti programe i kvizove.
I količina i “kvalitet”: Posmatrački tim CRTE zabeležio je kako, u poznom delu vladavine Aleksandra Vučića, izgleda medijska slika u predizbornoj kampanji: na televizijama na nacionalnom pokrivenošću, Vučić je imao 14.500 sekundi više nego svi predstavnici opozicije zajedno. Iako sam nije učestvovao na izborima, cela kampanja SNS bila je koncentrisana na njega, pa je zauzeo gotovo trećinu udarnih termina na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, a tokom 43 dana kampanje se 41 put direktno obratio građanima - samo u osam dana tokom prve polovine decembra, predsednik je gostovao šest puta na tri privatne nacionalne televizije.
put se tokom 43 dana kampanje predsednik Srbije direktno obratio građanima
Tim Istinomera, s druge strane, primetio je da su kampanju obeležile laži, manipulacije, targetiranje i navijanje, pa je, recimo, samo na naslovnim stranama devet najčitanijih izdanja dnevne štampe evidentirao preko 160 manipulacija, koje su plasirane i na njihovim internet stranicama.
Selektivni izveštaj REM-a: Regulatorno telo za elektronske medije (REM) objavilo je izveštaj nadzora televizijskih programa tokom predizborne kampanje u Srbiji u kojem se ne spominju televizije Pink, Hepi, Prva i B92 koje imaju nacionalne frekvencije. Izostavljene televizije, prema izveštajima drugih posmatrača, izrazito su pristrasne u korist vlasti.
REM je naveo da su analizirani podaci četiri kanala javnih medijskih servisa RTS 1, RTS 2, RTV 1 i RTV 2, kao i četiri kablovska kanala N1, Nova S, Al Džazira i K1. "Nadzor je obuhvatio 24 sata programa svakog predmetnog PMU (pružalac medijskih usluga) tokom svakog dana trajanja izborne kampanje, od 1. novembra do 14. decembra 2023. godine i analizirani su svi objavljeni programski sadržaji; reč je, dakle, o tzv. potpunom ili celovitom nadzoru", navodi se u saopštenju.
OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dan posle glasanja 17. decembra saopštila je da su izbore obeležile ozbiljne neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
Eksplicitni snimak na nacionalnoj frekvenciji: Početkom meseca opet smo imali onaj momenat “ne može niže od ovoga”, koji se, nekako, obično pokaže dosta bledim u odnosu na ono što se desi kasnije. Nakon što su tabloidi objavili fotografije skinute sa privatnog snimka seksualnog odnosa Đorđa Miketića, bivšeg poslanika stranke Zajedno, televizija Pink je u jutarnjem programu objavila ceo eksplicitni snimak. Standardni gosti te televizije sa nacionalnom frekvencijom komentarisali su neovlašćeno prikazani kućni video, a voditeljka Jovana Jeremić pomenula je i nastavak :„Da li ćemo u budućnosti za koji dan gledati nastavak snimka, koji je možda daleko perverzniji, prošaran evropskim duginim bojama, šta god to značilo“.
A REM je nem: Uprkos obećanju da će do polovine decembra odlučivati o merama zbog prikazivanja snimka, Savet REM-a o tome nije raspravljao, niti se to desilo do završetka pripreme ovog izdanja Povelike Srbije. Miketić je, s druge strane, najavio tužbu, a zbog cele afere, započete nakon što ju je TV nastupu najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, povukao se iz kampanje, kako ne bi naneo štetu koaliciji Srbija protiv nasilja. Izgleda da je ta zloupotreba bila toliko gadna da nije prijala ni biračkom telu kome se vlast obraća, pa su provladini mediji ubrzo odustali od korišćenja tog slučaja u satanizovanju opozicije.
Ko maltretira studenta? Ko je sve i kako zloupotrebio studenta iz Jagodine Dragoslava Milojevića, tek ćemo saznati – ili, verovatnije, nećemo, ali jasno je da su se mediji, u tom slučaju, baš potrudili. Tabloid Kurir prvi je, nakon što su pred sedištom Republičke izborne komisije počeli protesti zbog izbornih manipulacija, objavio nepotpisanu “ekskluzivnu informaciju” prema kojoj je Milojević u policiji priznao da su mu Dragan Đilas i Marinika Tepić, lideri koalicije Srbija protiv nasilja, platili da izaziva nerede. Tabloid je “informaciju” potkrepio snimkom u kome dotični mladić tvrdi da mesecima unazad dobija po 150 evra nedeljno od lidera SPN, te da Đilas, osim njega, plaća i druge studente, mahom iz Beograda i Niša. Priča je odmah dospela do drugih provladinih medija.
Čiji si ti, mali? U zajedničkoj izjavi, Đilas i Marinika Tepić saopštili su da je reč o lažnim tvrdnjama i pozvali da ih policija odmah sasluša “ako je takva izjava zaista data i policiji” – što, naravno, provladini mediji nisu objavili. Potom se oglasio i Petar Đurić, lider pokreta “Ćale, ovo je za tebe”, koji je na društvenoj mreži Iks objavio da je Milojević član tog pokreta, te da su ga, prethodne večeri, maskirana lica otela, prebila i iznudila mu iskaz. Đurić je saopštio i da se Milojević nalazi u “policijskoj mučionici u Majke Jevrosime”. Onda je stigao još jedan snimak – na kome Milojević tvrdi da je bio prisiljen da izjavi da dobija novac od lidera opozicije…
Opozicionar Miroslav Aleksić, potom je ponudio svoja saznanja, prema kojima je studenta saslušavao komandant Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata Marko Kričak, navodno “produžena ruka Bratislava Gašića”. MUP nije pružio podatke o tome ko je saslušavao studenta, inače, uhapšenog zbog incidenta ispred RIK-a u kome je napadnut Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku. A nije objasnio ni kako je snimak dospeo do medija.
Kako postati strani agent: Upečatljiva pokazna vežba zastrašivanja pobunjenika zbog izborne krađe izvedena je blaćenjem mladog Nikole Ristića. Prvo je tabloid Alo objavio njegovu fotografiju iz policijske baze fotografija za dokumente. Potom ga je državni sekretar Đorđe Dabić proglasio za stranog agenta, a Politika i Večernje Novosti akcenat su stavile na tvrdnju da je reč o nemačkom čoveku - sve u kontekstu priče o “pripremi novog Majdana”, oslonjene na rašireno antizapadno raspoloženje u zemlji.
Ristić je prve večeri protesta zbog izborne krađe bio među glasnijima i ušao u verbalni konflikt sa opozicionim političarima koji su pokušavali da spreče upad u zgradu. Odmah potom njegova fotografija osvanula je na portalu prorežimskog tabloida Alo, uz tekst u kome se kaže da je vlasnik reklamne agencije koja dobija novac od Dojče velea, aludirajući na to da Nikola prima novac od stranaca. Ristić je, kako je objasnio, vlasnik i direktor firme koja se bavi PR „DP medija“, a na sajtu firme stoji da je na jednom od projekata sarađivao je i sa DW. Dojče vele se oglasio demantovanjem bilo kakve umešanosti u proteste u Srbiji i objašnjenjem da Dojče vele akademija podržava mlade ljude u sticanju medijskih kompetencija i u učenju da se izražavaju kroz medije, kako bi mogli da budu aktivni delovi društva.
Advokat Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo, rekao je za Cenzolovku da je pojavljivanje fotografije sačinjene u svrhu izrade ličnog dokumenta u tabloidu krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. “S obzirom da se radi o fotografiji iz lične karte, njoj pristup imaju samo službena lica, što znači da je učinjen najteži oblik ovog krivičnog dela za koji je zaprećena kazna zatvora do tri godine“, rekao je advokat.
Nema niže, još jednom: Onaj, već pomenuti, momenat “od ovoga nema niže” ponovo nam je u decembru priredila takođe pomenuta zvezda TV Pinka, Jovana Jeremić. “Kraljica šera” dovela je u studio svoju petogodišnju ćerku i pred njom sa gostima razgovarala o detaljima ubistva četrnaestogodišnje devojčice iz Severne Makedonije. Za svo to vreme, nonšalantno je dopuštala da je ćerka, koju je držača u krilu – šminka.
Gosti su, između ostalog, za to vreme govorili o „morbidnim detaljima“, „motivima ubistva“, „overavanju od narkotika“, „skidanju skalpa“, „lokaciji leša“ i „pucanju u mrtvo telo“, uz poziv osumnjičenom da „izvrši samoubistvo“, prenela je Novosadska novinarska škola (NNŠ) koja je zbog tog slučaja podnela prijavu REM-u. Voditeljka je svojim pitanjima ohrabrivala iznošenje spekulacija i senzacionalističkih detalja zločina. Prema oceni NNŠ, tim sadržajem su prekršene odredbe Zakona o elektronskim medijima (2023), posebno članovi 64 i 66.
Skandalozno “ćaskanje” o monstruoznom ubistvu, inače, odvijalo se čim je sa stolice, gostujući u istoj emisiji, ustao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zekić kao nacista: Umesto reagovanjem na bar neku od drastičnih TV zloupotreba, predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić u decembru se istakla tako što je na svom Telegram kanalu, kao profilnu fotografiju, objavila fotomontažu na kojoj nosi nacističku uniformu. Nakon oštre reakcije javnosti, i stava Jevrejske opštine da je tim činom uvredila čitavu jevrejsku zajednicu, predsednica REM-a rekla je za Radio Slobodnu Evropu da je to uradila “iz čiste provokacije”. Tvrdila je i da je reč o fotomontaži koju je neko drugi objavio na Tviteru. Kroz Google image reverse pretragu, RSE nije uspeo da pronađe na internetu ili društvenoj mreži X (bivši Twitter) tu fotomontažu sa likom Olivere Zekić. Internet pretragom, može se zaključiti da je na originalnoj fotografiji nacista Rajnhard Hajdrih, koji je bio jedan od glavnih tvoraca „Konačnog rešenja“, eufemizma korišćenog za progon i istrebljenje Jevreja iz Evrope tokom Drugog svetskog rata, javio je RSE. U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola. Kazne za kršenjetog zakona su prekršajne i kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinaraza fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.
Pročitaj biografiju Olivere Zekić
Čak i Bilčik primetio: Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nije dobro radilo svoj posao neposredno pred izbore, izjavio je za Demostat Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta i član međunarodne posmatračke misije na decembarskim izborima, poznat po blagonaklonom odnosu prema naprednjačkoj vlasti i svim aspektima njene vladavine. "Oni se čak nisu susreli sa nama posmatračima, mi nismo dobili nikakve opsežne podatke, njihove procene o kampanji i to je takođe znak slabih javnih institucija koje treba da nadziru, nadgledaju 'teren' za izbore", rekao je Bilčik, uz ocenu da, ako se stvari ne promene, biće teško da Srbija napreduje na putu ka EU.
Pretnje urednici Podrinjskih: Glavna i odgovorna urednica "Podrinskih" Isidora Kovačević dobila je pretnje proterivanjem iz Šapca, zbog čega je Udruženje novinara Srbije tražilo da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (VTK) pokrene postupak i sagleda i nerasvetljene pretnje koje je ta novinarka dobijala godinama unazad.
Isidori Kovačević su pretnje proterivanjem iz Šapca najpre stigle dan nakon što je za dnevni list „Danas“ komentarisala to što je načelnik Policijske uprave Šabac Aleksandar Vilotijević prisustvovao završnoj predizbornoj konvenciji SNS u tom gradu, dok je iza njega bio jedan od predvodnika grupe koja je 2021. godine napala učesnike protesta u Šapcu. Zbog pisanja o tom događaju, po Šapcu su tada osvanuli plakati sa likom Isidore Kovačević.
Kovačević je UNS-u rekla da se nakon što je videla fotografiju sa mitinga SNS na kojoj se nalazi načelnik šabačke policije, oseća još manje bezbedno, pošto slučaj lepljenja poternica sa njenim likom 2021. godine još nije rešen, niti su pronađeni nalogodavci i inspiratori. Kao odgovor na to su stigle pretnje „da bi zbog izjava o načelniku policije Aleksandru Vilotijeviću trebalo da ljušti krompir u Bogosavcu (zatvoru u Šapcu) i da, zajedno sa Nebojšom Zelenovićem (bivšim predsednikom Opštine Šabac), treba da se posle izbora iseli iz svog grada“.
Pokušaj potkupljivanja napadnutog novinara: Milan Jovanović, novinar portala Žig info, kome je u Grockoj zbog kritičkog pisanja o lokanoj vlasti, zapaljena kuća, rekao je za dnevnik Danas da su mu nudili da odredi "bezobraznu cifru" kako bi njegov slučaj "otišao pod tepih", ali da nije pristao, jer bi na taj način osramotio sve novinare i medije. „Da nije bilo novinara i medija, ko zna šta bi bilo s ovim slučajem. Otišao bi pod tepih, kao što se od mene i tražilo“, rekao je Jovanović. Komentarišući činjenicu da još nije poznato kada će Apelacioni sud u Beogradu početi razmatranje žalbi na presudu za paljenje njegove kuće, rekao da se „zakasnela pravda može smatrati nepravdom“. Od izricanja druge osuđujuće prvostepene presude u Višem sudu bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još četvorici, na ukupnu kaznu od 17 godina zatvora, prošlo je osam meseci.
Milan Jovanović, foto: Zoran Drekalović/Istinomer
Od 73 napada, rešeno 23: Od početka godine do kraja novembra državno tužilaštvo formiralo je 73 predmeta u vezi sa napadima na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti, od kojih je rešeno njih 23, rekao je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
U devet predmeta je doneta osuđujuća presuda, u šest predmeta suodbačene krivične prijave, a u pet predmeta u toku je postupak pred sudom po optužnom aktu tužioca, rekao je Matić. Prema njegovim rečima, u dva predmeta je u toku sprovođenje dokaznih radnji, a u njih 37 je podnet zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja dok u šest predmeta, posle preduzimanja mera, počinilac nije identifikovan.
Matić je rekao da je „prvostepena i konačna“ odluka doneta u 23 predmeta što je, kako je naveo, 31,5 odsto od ukupnog broja predmeta.
Politika
Parafraza rečenica Miloša Crnjanskog ne može promeniti činjenicu da je manipulacija izbornom voljom nezakonit, prostački i opasan čin. Ali, makar malo bolje zvuči od pravog naziva onog što je obeležilo decembar 2023. u Srbiji (i okolini)
Ima seoba. Izbora nema.
Najava Aleksandra Vučića da će izbori 17. decembra biti “odsudni”, pokazala se tačnom - ali ne u očekivanom smislu promene ili opstanka dosadašnje vlasti, već zbog toga što bi se lako moglo ispostaviti da posle njih, na duži rok, Srbija više neće imati mogućnost da na izborima promeni vlast.
Izbori su, naime, obeleženi ogromnim brojem nepravilnosti i to sveobuhvatnih – od (standardne) medijske neravnopravnosti, preko raznih vrsta pritisaka i potkupljivanja građana, pa sve do neverovatne akcije migracije stanovnika, čije razmere govore o zastrašujućem broju učesnika u prevari. Gore od toga zvuči samo činjenica da je ključna uloga u tom nezakonitom poslu pripala – policiji.
Otimanje Beograda: Ceo mehanizam temeljno je, u svojoj analizi, opisala posmatračka misija CRTA, konstatujući, između ostalog, da, kada je reč o beogradskim izborima, postoji osnovana sumnja da je došlo do organizovanih migracija stanovništva u obimu koji je presudno uticao na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu Beograda.
Veliku prevaru uočili su i međunarodni posmatrači, koji su u Srbiji boravili na poziv vlasti. Posmatrači ODIHR primetili su da je “vladajuća stranka imala sistematsku prednost koja je stvorila nepravedne uslove na izborima”. Najoštrija institucionalna reakcija stigla je od nemačkog Ministarstva spoljnih poslova: Srbija je glasala, ali OSCE/ODIHR prijavljuje zloupotrebu javnih sredstava, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU”. Stefan Šenah, šef Delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope otvoreno je rekao – opoziciji je ukradena pobeda u Beogradu. Neka eventualna konkretnija reakcija na zahtev opozicionih stranaka da se izbori ponište, a novi raspišu nakon istrage o zloupotrebama i stvaranja uslova da se one ne ponove, mogla bi da stigne posle praznika, odnosno posle pripreme ovog izdanja “Povelike Srbije”. Ako stigne.
I SNS pokraden: Za Aleksandra Vučića decembarski izbori su bili “najpošteniji izbori do sad” iako se čak i predstavnik njegove stranke, potpredsednik Izvršnog odbora SNS Dragan Stevanović Boske iz Surdulice javno žalio zbog izborne prevare. On je optužio je socijaliste da su doveli na stotine ljudi koje su upisali u birački spisak kako bi podigli svoj rejting. I ne bi trebalo da se zbog toga iznenadio, jer je, prethodno, Milan Stamatović, lider Zdrave Srbije, svoj ulazak u koaliciju sa naprednjacima obrazložio upravo problemom izbornih migracija.On je tada objasnio da, pošto izbori nisu raspisani u svim opštinama, da naprednjaci mogu da premeštaju svoje simpatizere i tako ostvaruju pobedu i tamo gde je neko drugi popularniji.
Novi “rat” u regionu: Pojava organizovanih izbornih manipulacija prvo je primećena u beogradskoj Areni, gde je bio jedan od “sabirnih centara” birača koji su dovedeni iz Republike Srpske da glasaju na beogradskim izborima – iako je to, bez prebivališta u glavnom gradu, koje ne mogu da imaju, potpuno nezakonito. To je, naravno, ozbiljno naljutilo kritički deo javnosti, a na društvenim mrežama su zabeleženi i neprimereni komentari koji se odnose na Srbe iz Republike Srpske. Iako nema nikakvih osnova da se iz takvih komentara izvlači zaključak o stavu “opozicije” i “kruga dvojke”, vlast i njeni mediji potrudili su se da stvore utisak o postojanju neprijateljskih osećanja u tom delu javnosti u odnosu na građane susedne države.
Štrajk glađu i protesti: Masovno prekrajanje volje građana dovelo je i do štrajka glađu koji je prvo pokrenula Marinika Tepić, nositeljka liste “Srbija protiv nasilja” da bi joj se, naknadno, pridružilo još petoro kolega. Koalicija Srbija protiv nasilja pokrenula je i svakodnevne proteste, u bitku za otvaranje i proveru biračkog spiska krenuli su i studenti. Na skupovima, ipak, nije zabeležena masovnost kakva bi se mogla očekivati s obzirom na počinjeno delo i opasnost koja preti Srbiji. Pretposlednji dan decembra rezervisan je za protest inicijative ProGlas.
Nasilje: Protest održan u nedelju 24. decembra završen je intervencijom policije, isprovociranom napadima grupe maskiranih lica na zgradu Skupštine Beograda. Čim su se ta lica pojavila, Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, ogradila se od njih rekavši da je reč ubačenim huliganima koje vlast redovno koristi za razbijanje nepoželjnih skupova. Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, naknadno je rekao da su maskirane osobe, zapravo, “huligani iz grupe Đorđa Prelića”. Aleksandar Vučić je, s druge strane, povodom tvrdnji o “ubačenim elementima” koji su gađali zgradu, rekao da su ti “ubačeni elementi” bili lideri opozicionih stranaka Nebojša Zelenović, Miroslav Aleksić i Borislav Novaković.
Ispred Gradske skupštine, foto: FoNet
Đaci ugrožavaju ustavni poredak: Snimci televizijskih kamera, ali i mobilnih telefona prisutnih, svedoče da je policija primenila prekomernu silu, a skup je završen hapšenjem uglavnom vrlo mladih ljudi, među kojima je bio i mladić iz Bačke Palanke, rođen 2005. godine, đak generacije, čije surovo prebijanje od strane dvojice policajaca su mogli da vide brojni korisnici interneta. Zadržavanje i privođenje učesnika protesta vršeno je po osnovu krivičnog dela pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, što bi mogla biti najava ulaska u period neskriveno nedemokratske vladavine režima koji je već napravio značajan korak ka potpunom obesmišljavanju izbora kao mogućeg načina smene vlasti.
Ispred Gradske skupštine, foto: FoNet
Interpol traži Radoičića: Međunarodna policijska organizacija Interpol izdala je nalog za hapšenje bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i još 19 osoba zbog tragičnih događaja koji su se 24. septembra dogodili u Banjskoj, na severu Kosova. Kako Kosovo nije član Interpola, podizanje međunarodnih poternica se ostvaruje posredstvom Unmika. Radoičić je preuzeo odgovornost za događaje u Banjskoj 24. septembra kada je u jutarnjim satima došlo do oružanog sukoba sa Kosovskom policijom. Tada je poginuo kosovski policajac Afrim Bunjaku, a drugi je ranjen, dok su ubijena i trojica Srba, a više njih ranjeno iz grupe koju je predvodio Milan Radoičić.
…a Vučić ga čuva: Izručenje Radoičića, ipak, ne deluje previše verovatno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za NIN od 7. decembra da će se Radoičić "suočiti sa ozbiljnim postupkom u Srbiji". Ne znam da li će Srbija da odgovori na Interpolovo "crveno obaveštenje", rekao je, potom, američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer. On je podsetio da postoji više primera da jedna zemlja nije izručila drugoj određenu osobu, iako je to zatraženo. Dnevnik Danas naveo je više razloga zbog kojih će predsednik države sve dok bude mogao izbegavati da postupi po toj poternici. Najpre, Radojičić kad tad može biti nezgdan svedok u slučaju Banjske. Drugi razlog je što Srbija ne priznaje kosovsko pravosuđe, bez obzira što su UNMIK i Interpol uključeni. Osim toga Radočićevo izručenje bilo bi eksplicitno priznanje nezavisnosti Kosova i najdirektnije kršenje srpskog Ustava.
Odmah pušten: Nadležni organi Srbije su priveli Radoičića 3. oktobra u Beogradu pod optužbom "udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljene proizvodnje, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teških dela protiv opšte sigurnosti". Ipak, pušten je dan kasnije uz meru da ne napušta Srbiju, te mu je zabranjen odlazak na Kosovo.
Američko ministarstvo finansija stavilo je Radoičića na crnu listu stavilo decembra 2021. godine, zbog sumnji na organizovani kriminal. Kosovska policija otkrila je 11 laboratorija za uzgoj marihuane na severu Kosova u prethodnih godinu i po dana, a policajci koji su rukovodili ovim akcijama tvrde da su osobe koje su uhvaćene u tom nelegalnom poslu, bile povezane sa Milanom Radoičićem, javio je BIRN.
Istraga će pokazati: U toku su provere iskaza Milana Radoičića, koji je priznao da je organizovao naoružanu grupu u selu Banjska, a prikupljaju se dokazi u saradnji sa MUP i Upravom carina kako bi se utvrdilo poreklo oružja i kanali kojima je stiglo na Kosovo, izjavio je glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. On je u intervjuu za Kurir rekao da „pritisak bilo javnosti, bilo međunarodne zajednice ne sme da utiče na tok bilo kog postupka, pa ni na ovaj, koji je u fazi istrage“.
Brisel svestan licemerja vlasti: Deklaracija usvojena na decembarskom samitu EU-Zapadni Balkan jasno je pokazala da je Brisel i tekako svestan licermerja vlasti u Srbiji, koja neretko prikriva podatke o obimu ekonomske pomoći i investicija Evropske unije u našoj državi, piše Demostat i podseća šta piše u tom dokumentu: „EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebalo da učine što vidljivijim izvanredan volumen i raspon te podrške i da je prikažu u svojim javnim debatama i komunikaciji, kako bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU. Partneri bi takođe trebalo da jasno komuniciraju o svojoj opredeljenosti za vrednosti EU i nužne reforme“.
Iako se u navedenom segmentu Deklaracije o potrebi da se pomoć i podrška EU Zapadnom Balkanu učini vidljivijom Srbija ekplicitno ne pominje, Demostat je poređenjem javnog diskursa ostalih zemalja regiona koje teže članstvu u Uniji zaključio da Srbija ima najizraženiju tendenciju da nedovoljno javnosti predočava značaj finansijskih sredstava koja stižu iz Brisela. Takva situacija je paradoksalna, ako se uzme u obzir podatak da je EU najveći trgovinski partner Srbije, da većina investicija stiže upravo iz država članica Unije, te da većina pripadnika srpske dijaspore živi upravo na Zapadu – u zemljama EU i Americi. Demostat je u svojim dosadašnjim analizama, između ostalog, došao do zaključka da anti-EU sentiment dominira ne samo u prorežimskim tabloidima, već i na Javnom servisu.
Srbija se opet nije uskladila sa odlukom EU: Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa spoljnopolitičkom odlukom Saveta EU vezano za restriktivne mere protiv Irana zbog vojne podrške Rusiji. Savet EU je 11. decembra usvojio odluku proširenju liste pojedinaca i entiteta koji su pod restriktivnim merama zbog vojne podrške Irana ruskom ratu protiv Ukrajine. Sa tom odlukom Saveta EU uskladile su se sve zemlje kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana izuzev Srbije – Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH – koje će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s tim, a EU prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je, navodi se u saopštenju.
Kapital
Stida odavno nema: otvoreno se kupuju glasovi, izvlači se budžetski novac namenjen najosetljivijim grupama i štite ulovljeni počinioci, milioni evra nađeg novca nekažnjeno se bacaju u prazno, ignorišu se dokazi o kriminalnim delima, ugrožava se naše zdravlje i naša fizička bezbednost. Pa šta?!
Javni glas, tajna kupovina
I pre nego što su izbori održani i brojni domaći i strani posmatrači ukazali na njihovu neregularnost, novinarka CINS uspela je da dokaže da je vladajuća Srpska napredna stranka pripremila kupovinu glasova, kršeći, pri tom, čitav niz zakona. Novinarka se infiltrirala u kol-centar SNS-a, gde je, između ostalog, uspela da snimi objašnjenje jedne od organizatorki da je za rad u kol-centru neophodno da se izjasni da će glasati za SNS, te da joj na dan izbora slika svoj glasački listić i pošalje ga.
U kol-centru na Vilinim vodama u blizini Luke Beograd, svakodnevno je više od 100 ljudi pozivalo građane i pitalo ih da li će glasati za SNS na predstojećim izborima. Rad u kol-centru SNS-a organizovala je agencija za hostese M&J Lady. Honorar za rad isplaćivala je organizatorka posla u kešu u prostorijama Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB). Poreklo tog novca nije poznato.
Predsedničko “pa šta?!”: Nekoliko dana kasnije CINS je objavio da SNS nije prijavila Agenciji za sprečavanje korupcije troškove rada kol-centra u preliminarnom izveštaju o troškovima izborne kampanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da celu priču zabašuri tako što se lično pojavio u kol centru i tako pojačao svoju tvrdnju da “to nije kažnjivo” i da sve stranke imaju kol centre. Vučić je izbegao pitanje plaćanja glasova, porekla novca kojim se to čini i kršenja Ustavom zagarantovane tajnosti glasanja.
Predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić rekao je za N1 da je nadležno tužilaštvo trebalo da reguje na rad kol-centra SNS, jer "postoji sumnja da je izvršeno nekoliko krivičnih dela i to onih koji su direktno vezani za povredu nekih ustavnih prava". Više javno tužilaštvo reklo je za tu TV da neće pokretati postupak po službenoj dužnosti, već su kratko naveli da Republička i Gradska izborna komisija imaju zakonska ovlašćenja i obavezu da utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u izbornom procesu. Iz GIK-a su rekli da nije posao izbornih komisija da utvrđuju činjenice oko SNS kol-centra i da bi trebalo da reaguju tužilaštvo i Poreska inspekcija
Gde je bužetski novac za mlade: Krovna organizacija mladih Srbije osudila je svaku zloupotrebu javnih sredstava namenjenih mladima i pozvala nadležne institucije da reaguju povodom istraživanja CINS-a u kojem je zabeleženo delovanje udruženja mladih CEROB koje se, kako navode u istraživanju, može posmatrati kao saučesnik u pokušaju "kupovine glasova", odnosno sprovođenja krivičnog dela davanja mita, navodi se u saopštenju. Podseća se i da je CEROB, prema informacijama iz baze o javnim konkursima koju je objavio BIRN, od 2020. godine do danas, iz budžeta Republike Srbije dobio blizu 24 miliona dinara, od čega 17,7 miliona za projekte na konkursima za zapošljavanje i razvijanje preduzetništva mladih. Iz Agencije za sprečavanje korupcije potvrdili su 20. decembra da se vodi postupak po prijavi Transparentnosti Srbija zbog sumnje u nezakonito finansiranje kol centra SNS-a.
Briga o mladima, slučaj Čamagić: Privremeni organ Beograda produžio je 6. decembra mandat Aleksandri Čamagić, v.d. sekretarki za obrazovanje i dečju zaštitu, uprkos dokazima BIRN-a koji govore o njenoj umeštanosti u afere izvlačenja budžetskog novca namenjenog najranjivijim kategorijama građana.
Vladimir Obradović, član Privremenog organa grada Beograda, i kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije "Srbija protiv nasilja" rekao je novinarima da su on i nosilac izborne liste koalicije „Srbija protiv nasilja“ za beogradske izbore Dobrica Veselinović bili protiv tih odluka. „Postavili smo pitanje za produženje v.d. stanja. Dobili smo odgovor da Aleksandra Čamagić nije optužena i da nije osuđena i da nema zakonskih prepreka da obavlja tu funkciju“, rekao je Obradović. Šapić je prethodno rekao da ima poverenja u Čamagić, a da BIRNU-u ne veruje ništa. Brojne sagovornike BIRN-a, među kojima su direktori škola po Srbiji koji su bili šokirani podacima koje im je pokazao novinar BIRN-a, nije pominjao.
Slučaj Gradski centar za socijalni rad: Zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Novi Beograd, uputili su nadležnim dopis o vršenju krivičnih dela u tom Odeljenju, kog je objavio nedeljnik Vreme. Ceo slučaj u javnosti je povezivan sa podmićivanjem korisnika u zamenu za izborni glas, ali policija se o tome nije izjasnila, iako je o svemu obaveštena i pre dopisa zaposlenih.
U dopisu stoji da je 11. decembra 2023. godine rukovodilac Odeljenja Ana Lazarov, na sastanku koji je snimala telefonom, saopštila zaposlenima da je “u Odeljenju Novi Beograd izvršeno „krivično delo vezano za priznavanje prava na jednokratne novčane pomoći za više stotina do hiljadu lica u periodu od 6. do 10. decembra 2023. godine, protivzakonito, bez sprovođenja stručnog postupka“. Prema njenim rečima, rešenja za priznavanje prava rađena su u radno vreme „i posle radnog vremena, kao i tokom subote i nedelje 9. i 10. decembra 2023.“ pri čemu nisu sprovođene obavezujuće procedure. Ona je rekla i da su na rešenjima radila i „lica koja nisu ovlašćena za izradu upravnog akta, kao i lica koja nisu zaposlena u Odeljenju Novi Beograd“.
Kad proradi savest: Lazarov je pred prisutnima priznala da je kao rukovodilac „učestvovala u tim radnjama“,da je „spremna da odgovara za učinjeno, kao i da je potpisala 156 rešenja o priznavanju prava na jednokratne novčane pomoći“. Rekla je i da je posle toga odbila dalje učešće, te da se posle njenog odlaska iz prostorija odeljenja Novi Beograd, tokom vikenda, „nastavilo sa tim radom u prisustvu direktorke GCSR u Beogradu i kolega i lica koja su došla naknadno“. Lazarov je rekla i da je službene spise iz Odeljenja odnela u policiju.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u prethodnoj godini evidentirano je 707.188 korisnika centara za socijalni rad koji koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite.
Izvor: Danas
Svaki deveti na socijali: Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u prethodnoj godini evidentirano je 707.188 korisnika centara za socijalni rad koji koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite, piše Danas. Ako se uzme u obzir da u Srbiji, prema popisu stanovništva iz 2022. živi 6.647.003 građana proizilazi da skoro svaki deveti stanovnik prima neku vrstu socijalne pomoći.
Evidentirani broj korisnika prošle godine ujednačen je u odnosu na 2021. ali povećan je u odnosu na period od pre deset godina za čak osam odsto. Da je Srbija zemlja veoma niskog životnog standarda, pored podatka o broju ljudi koji koristi socijalnu pomoć jasno ilustruju i činjenice da su minimalna zarada i prosečna penzija niže od iznosa minimalne potrošačke korpe, da najveći broj zaposlenih radi za mesečnu sumu do 66.000 dinara, što je znatno niže od iznosa prosečne plate u zemlji, da država svima koji zarađuju manje od 70.000 dinara odobrava besplatne vaučere za korišćenje odmora u Srbiji a prema tvrdnjama sindikalaca bez posla je u ovom trenutku više od milion ljudi, ocenjuje list.
I socijalci za socijalu: Neto zarada stručnih radnika u oblasti socijalne zaštite je ispod prosečne u Srbiji, onih sa srednjom stručnom spremom se približila minimalnoj, dok zaposleni sa nižim obrazovanjem nemaju čak ni minimum i primanja im se dotiraju iz budžeta, rekla je predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Mirjana Veljković na protestu tog Sindikata ispred zgrade Vlade Srbije, početkom decembra. Zahtevi sindikata su da se izmeni sistematizacija i obračun zarada, da za sve zaposlene osnovna zarada bude ista, kao i uredba o koeficijentima. Traže i da se počnu pregovori o zaključivanju posebnog kolektivnog ugovora, kao i hitno zapošljavanje nedostajućih radnika u centrima za socijalni rad i ustanovama.
Cena pobune: Zaposleni u sistemu socijalne zaštite izloženi su pritiscima zbog podrške protestima i štrajku Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, saopštili su nešto kasnije Društvo socijalnih radnika Srbije, Društvo psihologa Srbije i Udruženje “Sociativa”. Zaposleni u sistemu socijalne zaštite se, kako se dodaje, suočavaju sa raznim oblicima pritisaka, uključujući verbalne pretnje otkazom, ponižavanje, uhođenje i drugim oblicima maltretiranja. Neprihvatljivi postupci ne samo da narušavaju profesionalnu etiku, već grubo krše Zakonske i Ustavne odredbe, upozorava se u saopštenju.
Povezanost s kriminalom? Pa šta?!
Žandarm Nenad Vučković nije izvršio nijedno krivično delo u vezi sa organizovanim kriminalom i protiv njega neće biti pokrenuta istraga, rečeno je iz Javnog Tužilaštva za organizovani kriminal u odgovoru koji je prosleđen novinarima KRIK-a.
Tužilaštvo je navodne provere Vučkovićevih veza s kriminalnim grupama pokrenulo pošto je KRIK u oktobru objavio audio-snimak i detalje iz dokumenata koji su otkrili da je Vučković naređivao kriminalcima, organizovao ih i savetovao kako da se ponašaju u odnosima sa drugim kriminalnim grupama.
Belivukov šef: KRIK je ranije pisao da je Vučković bio šef huligansko-kriminalnoj grupi koju je najpre predvodio Aleksandar Stanković Sale Mutavi, a zatim Veljko Belivuk. Prema skupljenim dokazima, Vučković je tim kriminalcima godinama naređivao, pratio njihove aktivnosti, podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, ali je i nekoliko dana nakon Stankovićevog ubistva uništio njegove telefone.
U audio-zapisu koji KRIK poseduje Vučković tvrdi da je njegova grupa imala "celu policiju u rukama“, dok mnoštvo drugih informacija pokazuje da su Vučkovićeve kolege iz policije i tužioci znali za njegovu povezanost sa kriminalom, ali da su to godinama ignorisali. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je, na pitanja novinara, tvrdio da se nije informisao o navodnim vezama žandarma Nenada Vučkovića sa kriminalcima jer je imao "pametnija posla".
Korupcija teška 25 miliona evra? Nebitno: Do kraja decembra, tužilaštvo nije reagovalo na navode opozicije o korupciji prilikom izgradnje auto-puta, koje su predstavnici opozicije izneli 9. decembra. Nosilac liste "Srbija protiv nasilja" Miroslav Aleksić zatražio je tada da se proveri pismo Aleksandra Papića, vlasnika tabloida Objektiv u kom se tvrdi da je u pismu navedeno da je tržišna vrednost dela zemljanih radova na deonici Ruma-Šabac-Loznica od 50 miliona evra, uvećana fiktivno na 75 miliona evra, a višak od 25 miliona evra je trebalo da bude podeljen tako što bi SNS dobio 10, a Zvonko Veselinović i ostali podizvođači 15 miliona evra.
Pismo Vučiću? Aleksić je naveo i da Papić u pismu Vučiću objašnjava da je delao kao posrednik za novac koji azerbejdžanska firma Azvirt, izvođač radova na deonici, daje SNS. Da bi bio siguran da će novac doći do stranke, Papić je tražio Veselinoviću garanciju. "Tražio sam od Zvonka dokaz da će novac završiti u stranci na šta je on pozvao Sinišu Malog i pustio ga na spikerfon. Siniša je sve potvrdio i rekao da je sve u dogovoru sa Vama", citirao je Aleksić deo Papićevog pisma Vučiću.
U jednom delu pisma, preneo je Aleksić, Papić navodi da je od 2018. do sredine 2019. godine direktor Azvirta u Srbiji Murat Turkoglu dao "na ruke" osam miliona evra nekadašnjem direktoru Koridora Srbije Dmitru Đuroviću, a on Nebojši Stefanoviću. Aleksić je potom naglasio kako se Papić "požalio Vučiću" da je ostao dužan 1,9 miliona evra za hipoteku na kuću, avans od 3,9 miliona evra Muratu, dok se list "Objektiv" zadužio, a print propao.
Odbrana tužbom: Na te navode istog dana reagovao je funkcioner SNS Milenko Jovanov najavivši podnošenje krivične prijave protiv Aleksića i još nekih lidera koalicije "Srbija protiv nasilja" zbog, kako je rekao, malverzacija dok su bili na vlasti. Jovanov je na konferenciji za novinare ponovo čitao tvrdnje o navodnim malverzacijama Aleksića, Marinike Tepić i Dragana Đilasa koje predstavnici te stranke i provladini mediji iznose već godinama. Zbog nekih tekstova u kojima su takve tvrdnje iznošene, mediji su izgubili sudske procese.
Bez fabrike, bez vozača, bez zdravlja
Niko u Srbiji i salje ne zna šta se dešava sa Sinofarm fabrikom vakcina u Zemunu za koju je još 9. septembra 2021. godine, tokom postavljanju kamena temeljca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će biti „regionalno čudo i srpski ponos“, podsetio je dnevnik Danas. Trebalo je, naime, da se u toj fabrici puni, a kasnije i proizvodi kineska vakcina protiv kovida, ali ni posle više od dve godine do toga nije došlo, a nadležni ćute. Relevantne državne institucije koje je list kontaktirao tim povodom nisu odgovorile na pitanja šta se dešava za fabrikom vakcina i da li joj je u međuvremenu promenjena namena.
Cena sitnica: Prema objavljenim podacima, Srbija je u objekat u zemunskom naselju Soko salaš uložila više od 50 miliona evra. Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je za taj list da je ideja o izradnji fabrike “od početka bila propala investicija”, jer “čim su se pojavili drugi proizvođači jasno je bilo da je mrtva vakcina inferiornija od onih koje su pravljene na zapadu i u Rusiji”. Prema njegovim rečima, pogon za Sinofarmovu vakcinu više ne može ni da se prenameni za proizvodnju neke druge.
Ko će nas voziti: Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd nedostaje oko 500 vozača, a stranci koji su angažovani kao vozači ne snalaze se dobro u toj ulozi zato što ne poznaju dovoljno jezik i gradske ulice, rekao je predsednik sindikata "Pravda" u GSP Beograd Zoran Stefanović. On je posle potpisivanja sporazuma o poboljšanju gradskog prevoza sa predstavnicima izborne liste Nacionalno okupljanje kazao da je trenutno u GSP zaposleno oko 2.800 vozača, a da je 3.300 potrebno da bi javni prevoz dobro funkcionisao.
Ilustracija/GSP, foto: FoNet
Ugrožena bezbednost: Stefanović je upozorio da je bezbednost putnika u gradskom prevozu ugrožena jer su vozači GSP „iscrpljeni“ zbog produženja radne nedelje: „Ranije smo radili pet dana nedeljno, a sada šest. Ljudi su umorni. Zato se dešavaju nezgode“, rekao je Stefanović. On je ocenio da radnicima GSP treba „vratiti ono šta im je oteto 2014. godine“. „Nama je nepravedno smanjen koeficijent za obračun plate i mi sada primamo između 40.000 i 50.000 dinara manje nego što bi primali da nije bilo te promene“, rekao je sindikalac. Ocenio je i da su autobusi iz Turske, koje je Grad Beograd kupio u prethodnom periodu, „veoma nekvalitetni iako su novi“ i dodao da se prilikom kupovine vozila „niko ne savetuje sa vozačima“.
Aflatoksin? Neka ga: Srbija opet ne spušta nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku – rok produžen za još godinu dana, javili su mediji. Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu (ne litru), što je i evropski maksimalni nivo. Izgleda da smo na "evropskom nivou" bili svega osam dana, jer je od 9. decembra na snazi novi pravilnik koji kaže da se ova granica ipak neće spustiti do kraja novembra 2024. godine.
Granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku u Srbiji je čak pet puta veća od evropskog propisanog maksimalnog nivoa, koji je i sama Srbija primenjivala pre afere sa aflatoksinom 2013. godine. Tada je Vlada krizu sa aflatoksinom rešila tako što je dozvoljenu granicu podigla na nivo od 0,5 umesto dotadašnjih 0,05 mikrograma.
Bratski štetno: Sistem Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane (RASFF) objavio je početkom decembra na svojim stranicama da se povlači čaj od nane iz Hrvatske sa sirovinom, lišćem nane, nabavljenom u Srbiji. U čaju su pronađeni pirolizidinski alkaloidi. Kako upozorava RASFF, rizik za zdravlje može biti ozbiljan, a pronaženi štetni sastojci mogu biti vrlo opasni za jetru i pluća.
Saplitanje poljoprivrede: Negativni spoljnotrgovinski saldo Srbije u prvih devet meseci tekuće godine, kada je reč o poljoprivredi, posledica je neadekvatne agrarne politike, niskih subvencija, administrativnih mera zabrane izvoza kao i stabilnog kursa dinara koji destimuliše izvoz, smatra domaća stručna javnost, piše Danas. Negativni spoljnotrgovinski saldo Srbije u periodu januar – septembar 2023. godine u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo iznosio je 38,1 milion evra.
Ilustracija
Izvoz tog sektora iznosio je 672,3 miliona evra, što je za 33,1 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine, a učešće u ukupnom izvozu u posmatranom periodu smanjeno je sa 4,9 odsto na 3,1 odsto, koliko je zabeleženo u prva tri kvartala tekuće godine. Uvoz sektora u prvih devet meseci tekuće godine iznosio je 710,4 miliona evra, što je za 12,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,2 odsto na 2,6 odsto. Pad izvoza u prvih devet meseci tekuće godine najvećim delom je posledica kumulativnog pada od 45,2 odsto u izvozu žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, najzastupljenije grupe u ovom sektoru (učešće od 52,8 odsto).
Pacovi u pekari: Na društvenim mrežama pojavio se snimak iz jedne pekare u centru Beograda, na kojem se vide dva ogromna pacova kako šetaju objektom. Sama pekara i nadležni su brzo reagovali, pa je pekara zatvorena, ali samo na dva-tri dana.
Nasilje
U zemlji kojom vlada stranka poznata po sloganu “za našu decu” uobičajeni su postali protesti roditelja ubijene dece. Pobuna i protest su, izgleda, jedini način da se zaštite prava malih ljudi, tamo gde vlada zakon jačega, a podsećanja na to dobijamo svakog dana
Za čiju decu?
Roditelji dece ubijene početkom maja u OŠ Vladislav Ribnikar više puta su se tokom decembra protestno okupljali ispred škole i najavili su da će to činiti i ubuduće. Okupljaju se sredom u 8.40, u vreme kad se masakr desio, a pridružili su im se i drugi roditelji đaka te škole, koji su nezadovoljni postupanjem države vezanim za izgradnju memorijalnog centra, ali i zabrinuti za bezbednost dece zbog dugotrajnog problema lažnih dojava o postavljenim bombama.
„Od 3. maja nijedna odluka koja je doneta nije bila u korist dece, želimo da skrenemo pažnju da se donesu odluke koje će uzeti u obzir i dobrobit dece“, rekla je 13. decembra majka učenice osmog razreda te škole, Ana Dimitrijević. Roditelji su, posle protesta ispred škole, otišli i do zgrade Vlade Srbije, ali im se odatle niko nije obratio. Na protestu 16. decembra na kolovozu u Ulici kralja Milana, ispred ulaza u školu, prefarbali su natpis „škola“. Majka ubijene Ane Božović preko toga je prosula crvenu boju kao simbol prolivene krvi. Potom su roditelji na prozore škole zalepili nalepnice na kojima piše „Decu vam nećemo oprostiti“, „Srbijo stani, deca ti nisu bezbedna“, „Vratite bezbednost u škole“.
Bez istine o ubistvu u Pandi: Ni posle 25 godina nije otkriveno ko je i zašto, 14. decembra 1988, ubio šestoricu srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći. Roditelji ubijenih mladića ne odustaju od istine, država Srbija ćuti, iako njeni najviši aktuelni zvaničnici, bez pravnih posledica, povremeno javno i nedorečeno spekulišu o tom slučaju.
Iako je posle traljave istrage MUP-a Srbije i hapšenja grupe kosovskih Albanaca potpredsednik tadašnje Savezne vlade SRJ zadužen za KiM Nikola Šainović proglasio slučaj “Panda” rešenim, sve se završilo puštanjem na slobodu osumnjičenih posle odležane zatvorske kazne izrečene za krivce koji nemaju veze sa masovnim ubistvom u pećkom kafiću. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu pokrenulo je istragu u slučaju „Panda“ tek 2015. i do sada saslušalo četrdesetak svedoka.
Saslušati Vučića: Zastupnik roditelja ubijenih mladića advokat Ivan Ninić u avgustu je podneo zahtev Javnom tužilaštvu da se kao svedok sasluša predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog izjava u medijima o navodnim saznanjima koje ima o tom slučaju. Potom je usledio i zahtev za saslušanje, takođe u svojstvu svedoka, nekadašnjih visokih državnih funkcionera Jovice Stanišića i Franka Simatovića Frenkija. Ninić je Danasu rekao da iz Javnog tužilaštava nije stigao nikakav odgovor ni njemu ni porodicama ubijenih mladića.
“Strašne stvari”: Serija Vučićevih izjava o slučaju „Panda“ počela je krajem 2013. na TV Pink kad je kao prvi potpredsednik Vlade Srbije i koordinator svih obaveštajnih službi Republike Srbije izjavio da „ima puno strašnih stvari da se objasni povodom ubistva dece u kafiću ‘Panda’ u Peći za koje se skoro verovalo da su to uradili Albanci, ali danas se zna da oni to nisu“, podseća Danas. Vučić je i u kasnijim izjavama 2015, 2017. i 2018. spekulisao da iza ovog zločina stoje „bezbedonosni organi Republike Srbije“. To je jedan od razloga što su roditelji ubijenih mladića od 2017. desetak puta tražili da ih Vučić primi na razgovor. Uzaludno. Iako je on početkom 2023. više puta javno, preko TV, najavio da će se sresti sa njima, do sada do tog prijema nije došlo.
O slučaju "Panda"
Kurtijeva spomen ploča: Premijer Kosova Aljbin Kurti je na 25-godišnjicu ubistava u kafiću Panda na kući u kojoj se zločin desio postavio spomen ploču na kojoj piše da su za zločin odgovorne srpske vlasti, preneo je portal Kossev.
„U jeku terora Srbije nad Albancima, na prostorije ovog kafuća, 14. decembra 1998, po naređenju Državne bezbednosti Srbije, streljano je šestoro srpskih mladića“, piše na toj ploči u Peći na albanskom, engleskom i srpskom jeziku. Na ploči piše i da je šest nevinih albanskih mladića zatvoreno i teško mučeno zbog tog zločina. Kurti navodi da su srpski mladići ubijeni u pokušaju da se „opravda etničko čišćenje i genocid na Kosovu“.
Ne na Mladića: Prekršajni apelacioni sud doneo je pravosnažnu presudu po kojoj aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović mora da plati 100.000 dinara zbog gađanja zida jajima i zbog psovanja policajaca. U presudi je navedeno da je prekršila Zakon o javnom redu i miru, međutim, nigde se ne navodi da je u novembru 2021, zapravo, gađala mural osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, već se tvrdi da je „gađala zid“. Aida Ćorović je izjavila da je suđenje bilo “farsa”, a obrazloženje “smešno”, te da novčanu kaznu neće platiti. Ona je rekla da su joj ljudi nudili novac za plaćanje kazne, te da je jednu od tih ponuda preusmerila ka samohranoj majci sa četvoro dece iz okoline Kraljeva. Sporni mural sa zida na Vračaru, kog su čuvala nepoznata lica, u međuvremenu je uklonjen.
Da na porodicu: Opet je jedna porodica izbačena iz stana pre konačne sudske odluke - javna izvršiteljka Vesna Marković bez ikakve najave izbacila porodicu Ramadani iz stana u beogradskom Bulevaru Revolucije. Organizacija „Združena akcija krov nad glavom“ saopštila je da je izvršiteljka Marković preduzela akciju uprkos tome što „porodica u stanu živi legalno već nekoliko decenija i uprkos tome što je sud zakazao ročište za 14. decembar u kojem će se odrediti vlasništvo nad stanom“. Oni su dodali i da je u pitanju jedini dom porodice Ramadani.
Ne na predsednika: Doskorašnji član Socijalističke partije Srbije (SPS) Dejan Dimitrijević, koji je isključen iz stranke nakon vređanja predsednika države Aleksandra Vučića, rekao je Danasu da je dobio pretnje da će ga iseliti iz Blaca. „Ne želim da dajem izjave vezane za ljude koji su pretili meni i mojoj supruzi da će nas proterati iz Blaca zbog političke neistomišljenosti“, rekao je Dimitrijević, koji je bio član Privremenog opštinskog organa i četvrti na listi SPS u Blacu.
Dimitrijević je isključen zbog snimka objavljenog na društevnim mrežama, na kome se vidi da vređa Vučića uz „navijačku“ pesmu – „Vučiću pe*eru“ na proslavi za koju organizator kaže da je bila privatna. Taj snimak je na svom Instagramu objavio sam Aleksandar Vučić, što je podstaklo još jedan krug redovnih predizbornih sukoba naprednjaka i socijalista.
Da na kritičara: Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda, najgrublje je, pred kamerama, vređao Dušana Čavića, aktivistu i jednog od autora emisije „Marka žvaka“. Gradonačelnik je „eksplodirao“ kada ga je Čavić, na konferenciji za novinare na otvorenom, upitao zašto se nije poklonio senima mrtve dece pred školom Vladislav Ribnikar. Objašnjavajući da je bio kod roditelja stradale dece, ali da se nije fotografisao, Šapić je Čaviću više puta ponovio da je “dripac”, “dripčina” i “magarčina”.„Slušaj me sad dripčino jedna… slušaj me sad dripčino jedna. Ušao sam u svaku kuću, samo se nisam slikao, dripčino… Pa nisam se slikao magarče jedan nevaspitani“, vikao je Šapić.
Posle ubistva đaka i radnika obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja ove godine, i ubistva mladih dan kasnije u selima Dubona i Malo Orašje, Šapić je položio vence nastradalima - ali ne na mestima na kojima su oni ubijeni, već ispred Skupštine Grada Beograda, što je ispraćeno kamerama. Pravdao se da na dane ubistva nije bio u Srbiji, zbog čega nije odmah posetio školu i mesta kraj Mladenovca u kojima su deca i mladi ubijeni u dva odvojena masakra. Da je posetio roditelje žrtava javnost je saznala nakon incidenta sa Čavićem.
Ne kod psihologa: U celoj Srbiji svega 123 psihologa radi u domovima zdravlja, rekla je za N1 Maša Vukčević Marković, psiholog, psihoterapeut i istraživač iz Mreža psihosocijalnih inovacija. Podaci koje je pre nekoliko godina objavila SZO govore da na 100.000 ljudi imamo četiri, pet psihologa, te kada bi svi tražili psihološku pomoć, poslednja osoba na listi bi na termin čekala četiri godine, objasnila je ona.
Privatan problem: Oko 85 odsto ljudi u Srbiji misli da je nasilje nad ženama privatan problem, pokazuju podaci koje je na konferenciji o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama iznela savetnica u Ministarstvu kulture Gordana Predić.
Oko 85 odsto ljudi u Srbiji misli da je nasilje nad ženama privatan problem
Prema njenim rečima, većina građana Srbije smatra da je nasilje u porodici privatna stvar i da ne treba da se mešaju. Veliki teret za žene je neplaćeni rad a one troše duplo više vremena od muškaraca radeći kućne poslove, rekla je Predić. „Ekonomska zavisnost žena je problem. One se pored svog posla još dva do četiri sata svakog dana bave kućnim poslovima. Taj rad na mesečnom nivou po nekim proračunima vredi oko 546 evra. Žene zbog obaveza oko domaćinstva ne stižu da se dodatno edukuju i posvete sebi“, rekla je Predić i objasnila da je na selu, gde tri od četiri žene rade bez plate, taj problem još izraženiji.
Nacrtane bi sačuvali, možda: U periodu jul - avgust 2023. u policijskoj stanici Pantelej u Nišu nestalo je 63 pištolja koji su predavali građani u akciji prikupljanja nelegalnih pištolja koja je organizovana posle maskra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u selima Duboni i Malom Orašju , javio je N1 pozivajući se na svoje izvore iz MUP-a Srbije. Tim povodom je, navodi izvor, otvorena istraga Sektora unutrašnje kontrole policije. Unutrašnja kontrola sumnja da ti pištolji nisu uništeni, već da su iz policijske stanice izneti i da su završili na crnom tržištu, tvrdi izvor N1. On dodaje da nije u pitanju kolekcionarsko-trofejno oružje, već da se radi o profesionalnim pištoljima koji nisu adekvatno čuvani za vreme akcije u kojoj su se građani pozivali da predaju nelegalno oružje. Unutrašnja kontrola, tvrdi se, došla je do zaključka da za svaki pištolj postoji službena beleška koja je zavedena, ali da tog oružja, koje nije uništeno, više nema u policijskoj stanici. Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na pitanja N1 u kojoj je fazi istraga o tom slučaju i koje su sve procedure prekršene jer oružje nije adekvatno čuvano.