Vladavina SNS u februaru 2024. dovela nas je u poziciju u kojoj smo, na međunarodnom planu, prepoznati kao zemlja koja nema čak ni elementarno slobodne izbore. I u kojoj se učenici škole u kojoj se, maja prošle godine, desio nezapamćeni masakr, samoorganizuju kako bi sačuvali ugroženu bezbednost.
Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara
Februar 2024. godine
Zakasnelo saopštavanje odluke o oslobađanju optuženih za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa, podstaklo je poređenje današnje situacije sa onom iz devedesetih. Ali, nije sve isto: nekadašnje “snage haosa i bezumlja” danas su “odrodi”.
Ubistvo Slavka Ćuruvije: Zločin ostaje bez kazne
Deset meseci nakon što je doneo odluku, Apelacioni sud u Beogradu objavio je 2. februara da je četvoricu nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti oslobodio optužbi za učešće u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Sud je time preinačio prvostepenu presudu kojom su pripadnici nekadašnjeg Resora državne bezbednosti, Radomir Marković, tadašnji načelnik, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo poznatog srpskog novinara i urednika. Presuda Apelacionog suda je konačna i ne postoji pravni način da se ona promeni.
Mračne sile devedesetih i dalje vladaju: Šokantna presuda izazvala je brojne kritičke komentare domaće i svetske javnosti, profesionalnih udruženja, ali i međunarodnih organizacija, kao što je OEBS i državnih institucija (Stejt Dipartment, recimo) koje su postavile pitanje stanja pravosuđa u Srbiji. Neka ovde ostanu zabeležene dve reakcije koje najupečatljivije govore o tome kako je presudu doživeo deo javnosti koji nije oslonjen samo na zvaničnu propagandu: “Ova presuda je dokaz da mračne sile devedesetih još uvek vladaju ovom zemljom. Ovo je zemlja mraka”, rekla je Ćuruvijina ćerka Jelena, ocenivši da je presuda “skandalozna” te da šalje “zastrašujuću poruku svim novinarima i svim ljudima koji se bore za slobodu govora”. Dnevni list Danas sublimirao je reakcije javnosti objavljujući, sledećeg dana, belu naslovnu stranu, na kojoj je pisalo samo – Slavko Ćuruvija (1949-1999-2024). List je, kao i mnogi drugi, podsetio da je hajku na Ćuruviju, koja je završena tako što mu je na Uskrs 1999, ispaljeno 18 metaka u leđa na ulazu u zgradu u kojoj je živeo u centru Beograda, započeo Aleksandar Vučić, tadašnji ministar informisanja.
Politički tajming: U komentarima činjenice da je presuda objavljena tek deset meseci nakon što je donesena (19. aprila 2023), preovlađivala su tumačenja da je reč o taktičkoj odluci zbog eventualnih političkih posledica. Deo javnosti veruje da je time izbegavano dodatno uznemiravanje građana nakon masovnih ubistava u školi Ribnikar i Mladenovcu, a potom i negativan uticaj na rejting vlasti u predizbornoj kampanji. Iz Apelacionog suda Danasu je rečeno da se sa objavljivanjem presude čekalo zato što je “tek tada pismeni otpravak presude ekspedovan iz suda”, te da je do tada “postupak je bio u nejavnom delu i nikome, sem članova veća, sadržina donete presude nije bila poznata“. Ekspedovanje presude podrazumeva da se napisana presuda iz pisarnice pošalje prvostepenom sudskom veću, koje ga onda šalje dalje strankama u postupku.
Snage haosa danas su odrodi: Zbog internacionalizacije problema izbornih neregularnosti, vlast i provladini mediji drastično su pojačali retoriku prema predstavnicima opozicije, ne zaostajući ni malo za načinom na koji je, tokom devedesetih, tadašnja opozicija imala od vlasti Slobodana Miloševića (“snage haosa i bezumlja”). Informacije o izbornim nepravilnostima su prećutkivane, a opozicija je optuživana za izdajničko ponašanje. Insistirano je na stvaranju slike o navodnom kontrastu između vlasti koja brani interese Srbije na međunarodnoj sceni i opozicije koja traži “antisrpsku Rezoluciju” i ugrožava suverenitet sopostvene zemlje. Tako je, recimo, tabloid Alo 8. februara objavio naslov “Borba za Kosovo u Njujorku “uz Vučićevu sliku, a odmah ispod stajao je tekst s naslovom “opozicija pomaže Kurtiju”. Sledećeg dana, na naslovnici Informera pojavile su se fotografije opozicionih predstavnika u Strazburu uz veliki naslov – ODRODI!
Falsifikat RTS-a: Javni servis pomagao je u kreiranju lažne slike stvarnosti time što je, tokom razgovora u studiju o Rezoluciji EP emitovao slajd sa netačnim rezultatima glasanja, tako da je zamagljena činjenica da je Rezolucija usvojena ogromnom većinom glasova. Takođe, RTS je direktan prenos zasedanja Saveta bezbednosti u Njujorku prekinuo odmah posle govora Aleksandra Vučića, ne dajući građanima priliku da čuju šta mu je odgovorio Aljbin Kurti.
Da li je ugrožena bezbednost Dragana Đilasa: Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić optužila je dnevni list Informer da “orkestrira nezapamćenu medijsku hajku” na lidera SSP Dragana Đilasa i ocenila da je u pitanju direktno ugrožavanje njegove bezbednosti. „Informer, koji uređuje Vučić, a ne Vučićević, orkestrira nezapamćenu medijsku hajku na Dragana (Đilasa). Ljudi koji glasaju za Vučića veruju u ove natpise. Mali je korak od verbalne hajke do uzimanja ‘rešavanja problema’ u svoje ruke“, napisala je Tepić na društvenoj mreži X na kojoj je objavila i sporne natpise iz Informera. “Dok tulumdžija Kurti drži Srbe kao taoce na KiM, Đilasovi vazali preklinju NATO zemlje da unište Srbiju!”, “Srbi ustali protiv šiptarske torture! Đilasovci i Kurti udruženim snagama udaraju na Srbiju!”….
Rat vlasti i UM: Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić optužila je medije UM da su, time što su objavili izveštaj ODIHR o decembarskim izborima dan pre zvaničnog objavljivanja, izvršili “napad na sostvenu zemlju”. Tim povodom, UM je saopštila da, “umesto da vlast radi na tome da obezbedi ambijent u kojem su izbori demokratski, a novinari mogu normalno da obavljaju posao, najviši državni funkcioneri targetiraju medije koji kritički izveštavaju kao domaće izdajnike, neprijatelje zemlje i naroda”. U saopštenju se podseća da je takvo ponašanje, tokom prošle godine, direktno ili indirektno proizvelo više od 45 pretnji smrću, fizičkih napada, praćenja, targetiranja u tabloidima kao i hajki na društvenim mrežama uperenih protiv novinara N1, Nove i Danasa.
Kodeks, zgodan za kršenje: Za šest meseci, od 1. jula 2023. do kraja prošle godine, Savet za štampu je zabeležio da je Kodeks novinara Srbije prekršen ukupno 5.551 put, da su mediji u većini prećutkivali ono što je negativno za vlast, te da su se u "blaćenju opozicije" kao izvorima služili anonimnim nalozima na društvenim mrežama. U posmatranom periodu, kako je saopšteno tokom prezentacije monitoringa dnevnih novina, zabeleženo je da većina medija iscrpno izveštava o idejama i aktivnostima vlasti, uz prećutkivanje i selektivno informisanje onoga što je negativno za vlast. Izveštavanje o opoziciji u tabloidima je uglavnom negativno, uz ogroman broj najčešće nepotpisanih tekstova, u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima. Jedan od načina "blaćenja opozicije" bilo je prenošenje postova sa anonimnih naloga na društvenim mrežama, navođeni su naslovi "u kojima stoji nepostojeći citat", a u isto vreme više različitih medija objavljivalo je ista navodna saznanja o nekom događaju, kao na primer o višenedeljnom štrajku radnika pošte
Mete govora mržnje: U Srbiji je od maja 2022. do decembra 2023. godine zabeleženo 113 slučajeva govora mržnje, a žene i nacionalne manjine su najčešće žrtve ovakvog izveštavanja, pokazuju rezultati monitoringa medija na Zapadnom Balkanu. „Najviše primera govora mržnje zabeleženo je u kategorijama roda, 24,8 odsto i etničke pripadnosti, 20,4 odsto. Treća najčešće targetirana grupa je LGBTIQ+ zajednica 17,7 odsto, što predstavlja blagi porast u poređenju sa prethodnim izveštajem, uglavnom zbog kampanje koja se vodila protiv organizacije EuroPride-a u Beogradu 2022. godine, saopštili su iz Mreže za izveštavanje o različitosti koja je radila monitoring. Istraživači kažu i da su društva na Zapadnom Balkanu i dalje vrlo podeljena na različitim nivoima, od međuetničkih odnosa do toga kako društvo tretira žene i važne društvene teme poput rodno zasnovanog nasilja. „Nasilje u komunikaciji je normalizovano i to je ‘kultura’ javnog govora, koja neretko dolazi od političkih figura, pa i verskih vođa, a odražava se na ljudska i građanska prava i dobrobit građana i građanki širom Balkana“, izjavila je koordinatorka Mreže Ivana Jelača.
Na internacionalizaciju krize izazvane izbornim manipulacijama vlast odgovara sveopštim zaoštravanjem. Podela u društvu toliko je duboka da je, za predstavnike vlasti, neprihvatljiv čak i opozicioni poziv za odavanje pošte poginulom 18-godišnjaku.
Samo oštro i bez veze
Ako se za Rezoluciju Evropskog parlamenta posvećenu decembarskim izborima u Srbiji s pravom može reći da je istovremeno i dobra i loša vest, za reakciju srpske vlasti na stav ogromne većine evropskih poslanika i ulogu opozicije u internacionalizaciji problema izbornih manipulacija, to ne važi. Huškačkom reakcijom državnog vrha i provladinih medija dodatno je produbljena podela u srpskom društvu. Pretpostavke da naprednjačka vlast nije spremna za konstruktivno rešavanje postizborne krize dobile su još jednu potvrdu, a učestalo su počele da se pojavljuju i ocene o kraju evropskog puta Srbije - ionako odavno blokiranog.
Javite se za tri godine: Činjenica da je vlast odabrala drugačiji pristup u reakciji na izveštaj ODIHR o izborima, ne menja taj utisak – obećanja da će preporuke biti primenjene u naredne tri godine, do izbora 2027, zvuče kao spin zasnovan na tendencioznom tumačenju dokumenta. Diplomatsko-ekspertski jezik do sada najoštrijeg izveštaja ODIHR, za razliku od daleko konkretnijeg, političkog, korišćenog u Rezoluciji EP, olakšao je manipulativan tretman do te mere da je odlazeća premijerka Ana Brnabić izjavila da izveštaj ODIHR “stavlja tačku na navode o krađi izbora” - iako se u njemu nalaze sve primedbe o kojima su ranije govorili domaći i međunarodni posmatrači.
Pribe izveštaj, šta to beše: Rezolucija EP o izborima u Srbiji kojom se traži međunarodna istraga i od Evropske komisije zahteva da, ukoliko krađa izbora bude dokazana – budu ukinuti predpristupni fondovi Evropske unije Srbiji, usvojena je sa 461 glasom “za” i 53 “protiv”. Tim dokumentom, Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da pošalje ekspertsku misiju u Srbiju koja bi ocenila situaciju i tako postavila osnove za društveni dijalog koji bi povratio poverenje u institucije, po uzoru na “Pribe izveštaje” napisane u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Osuđuje se odsustvo odgovora institucija na ozbiljne sumnje o uključenosti vlasti u izborne manipulacije i zloupotrebe, “što kao posledicu ima nekažnjivost i osigurava kontinuitet ove prakse”. Pozivaju se institucije da istraže i kazne odgovorne za bilo koja krivična dela tokom izbora, kao i napade na studente. Evropski poslanici takođe u rezoluciji pozivaju na obustavu finansiranja Srbije iz EU ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u izbornu krađu. Vlast se poziva i da u potpunosti i suštinski sarađuje sa OEBS-om, Evropskom unijom i Savetom Evrope.
“Kao Austrougarska pre 110 godina”: Bilo je tumačenja prema kojima je upravo srpska vlast, napadima i uvredama izrečenim na račun evroposlanika koji su kritički govorili o decembarskim izborima, doprinela da za rezoluciju glasa ogromna većina poslanika, čak i iz redova stranaka koje su podržavale SNS. Uprkos tome, neprijateljski odnos vlasti prema evroposlanicima je nastavljen: najviši zvaničnici, među kojima je prednjačila premijerka tehičke vlade Ana Brnabić, Rezoluciju EP upoređivali su sa ultimatumom Austrougarske od pre 110 godina, koji je prethodio ratu sa ogromnim brojem žrtava (Srbija je u njemu izgubila 1.277.000 ljudi). Istovremeno, opozicionare koji su tražili internacionalizaciju problema izbornih manipulacija, Ana Brnabić je nazvala “podguznim muvama”, koje ugrožavaju suverenitet sopstvene zemlje. Prema njenim rečima, dolazak međunarodne misije koja bi se bavila utvrđivanjem činjenica o izborima, potpuno je neprihvatljiv.
Kordon u Skupštini: Da je Srbija ušla u novu fazu, u kojoj nas čeka dodatno gušenje ostataka demokratije, pokazalo je i konstituisanje 14. saziva Skupštine Srbije 6. februara, tokom koje je podela Srbije na podobnu i nepodobnu bila i bukvalo vidljiva. Uobičajene poslaničke konsultacije su izostale, a tokom sednice duge svega 37 minuta, kordon policije u civilu razdvajao je, u skupštinskoj sali, poslanike vlasti i opozicije. U takvim okolnostima, iznenađujuća nije bila ni činjenica da je poslanička zakletva polagana posebno: pripadnici stranaka članica dosadašnje vlasti, ali i poslanici grupacije MI, glas iz naroda, okupljene oko doktora Branimira Nestorovića zakletvu su položili u skupštinskoj sali, dok su poslanici opozicionih grupacija Srbija protiv nasilja i NADA to učinile u holu, svaka za sebe.
Nastavak drugom prilikom: Vlast nije prihvatila raniji zahtev opozicije da se sednica održi nakon glasanja poslanika Evropskog parlamenta o Rezoluciji o izborima, ali nije ni omogućila izbor predsednika parlamenta i parlamentarnih odbora. NIje ponudila čak ni naznaku odgovora na pitanje kada će konstitutivna sednica biti završena. Sednici je prethodilo pretresanje opozicionih prostorija, njihovih automobila i pregledanje sadržaja njihovih torbi. Predstavnici opozicije to su protumačili kao zastrašivanje, kome su prethodile tvrdnje provladinih medija, ali i samog Aleksandra Vučića, da opozicija sprema “haos”, dimne bombe, suzavac… Ništa od toga se, naravno, nije desilo.
I teorije zavere i rasizam: Kao da nije dovoljno što su decembarski izbori inaugurisali Branimira Nestorovića, doktora poznatog po širenju antinaučnih stavova, u novu političku zvezdu od koje zavisi vlast u Beogradu, glavni lik grupacije “MI – glas iz naroda” već na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, istakao se – rasizmom. Nestorović je, naime, poslanike opozicije nazvao “Ciganima” a njihovo ponašanje “ciganijom”. Iste uvrede nastavio je da ponavlja i nakon reakcija romskih organizacija. Pokret Opre Roma Srbija izrazio je veliku zabrinutost zbog „skandaloznog i diskriminatornog postupanja“ novoizabranog narodnog poslanika i najavio da će po hitnom postupku podneti prijavu Komisiji za etiku Narodne skupštine Republike Srbije, zbog iznošenja vrednosnog suda obojenog rasizmom. Unija Roma Srbije ocenila je da izjave Nestorovića dodatno produbljuju stigmu i predrasude s kojima se Romi svakodnevno suočavaju. Unija je pozvala Nestorovića da se javno izvini romskoj zajednici, a ostale poslanike da osude takvo ponašanje i preduzmu konkretne korake kako bi se osiguralo da se slučajevi diskriminacije i govora mržnje ne ponavljaju.
Delimično izvinjenje i potpuna repriza: Nestorović je, potom, u telefonskom razgovoru uputio izvinjenje predsedniku Nacionalnog saveta Roma, Daliboru Nakiću. Iz Unije Roma Srbije odgovorili su da privatna izvinjenja ne prihvataju, te da će prihvatiti samo izvinjenje iz Narodne skupštine. Nacionalni savet romske nacionalne manjine prihvatio je Nestorovićevo izvinjenje. Nekoliko dana kasnije, Nestorović je, prema saopštenju Unije Roma Srbije, ponovo širio mržnju prema Romima na televiziji sa nacionalnom frekvencijom „Happy“. Unija je zbog toga izrazila "duboko zgražavanje i gorčinu” i pozvala na reakciju državnih institucija zbog “porasta govora mržnje prema romskoj zajednici”.
Ni minut ćutanja za poginulog mladića: Nema sumnje da će nam Nestorović, čija je organizacija tokom februara uspela da se podeli čak na tri dela, uz mnoštvo skandaloznih izjava, međusobne optužbe za saradnju sa SNS ali i otimanje oko budžetskog novca, prirediti još mnogo scena za čuđenje. Ozbiljnu konkurenciju u takmičenju za najbestidnije ponašanje, ipak, ima u Kruševcu: zahvaljujući osudi odborničke grupe "Srbija protiv nasilja - dr Branislav Andrić" saznali smo da poslanici tamošnje vladajuće većine (okupljene oko SNS) nisu ustali da odaju poštu nedavno poginulom radniku "Trajal", koji je imao samo 18 godina. Poziv za odavanje poste poginulom mladiću uputio je nosilac lokalne izborne liste „Srbija protiv nasilja“ Branislav Bata Andrić na konstitutivnoj sednici Skupštine grada Kruševca. Među odbornicima koji su ostali da sede bili su i direktor „Trajala“ Miloš Nenezić i ministar policije Bratislav Gašić, izabrani za odbornike lokalne skupštine na decembarskim izborima.
Šapićeva tačka na Vesićeve kocke: Posle više obrtanja, čuvene “Vesićeve kocke” definitivno su izvađene sa dela ulice Vase Čarapića ispred Narodnog pozorišta u Beogradu i ponovo je vraćen asfalt. Nema, međutim, nikakve naznake da bi mogla biti ispitana odgovornost za očigledno neuspešnu rekonstrukciju Trga republike u koju je, pre samo četiri godine, uloženo više od osam miliona evra. Ceo posao vodila je gradska adminsitracija u kojoj je, u to vreme, ključnu ulogu imao sadašnji ministar Goran Vesić. Za nabavku građevinskog materijala utrošenog za rekonstrukciju Trga, prema informaciji koju je 2021. objavio KRIK, bila je zadužena firma “Granit-peščar” u kojoj su tada četvrtinu vlasništva imali kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.
Muke sa bazenom: Uklanjanje potonulih kocki, podsetio je portal Nova.rs, nije jedini “obračun” dosadašnjeg gradonačelnika Aleksandra Šapića sa Vesićevim radovima. Bazen na Tašmajdanu koji je pre samo četiri godine u potpunosti rekonstruisan ponovo će biti obnovljen. Prvobitne radove na rekonstrukciji bazena izvodila je kompanija „Stim“ i oni su tada koštali oko 1,9 miliona evra. Međutim, kako tvrdi Šapićeva administracija, njegova dubina više ne odgovara standardima Međunarodne plivačke federacije FINA, pa će morati da bude izdvojeno dodatnih 240 miliona dinara.
Nema mira za protivnike Putinovog rata: Ruska državljanka Elena Koposova, koja sa porodicom već četiri godine živi u Srbiji, a u avgustu 2023. godine je podnela zahtev za stalno nastanjenje, primila je rešenje policije, kojim se ne samo odbija njen zahtev, nego joj naređuju da u roku od 30 dana napusti Srbiju, saopštio je ruski antiratni aktivista Pjotr Nikitin. Razlog za to je, tvrdi Nikitin, procena Bezbednosno informativne agencije (BIA) da Elena, inače književni prevodilac, predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik”. Koposova je, prema navodima Nikitina, 5. marta 2022. godine, zajedno sa 25 drugih Rusa koji žive u Srbiji, javno potpisala otvoreno obraćanje pripadnika ruske dijaspore povodom rata u Ukrajini kojim se poziva na miting protiv rata i diktature, održan u Beogradu 6. marta. Osim toga, nikada se nije bavila aktivizmom ili politikom.
Vulinovi prsti: Prema izveštaju Radija Slobodna Evropa, slučaj Koposove je šesti primer da nadležni organi u Srbiji otkazuju gostoprimstvo ili zabranjuju ulazak u zemlju državljanima Rusije koji se protive ratu. Mere su krenule, dodaje RSE, nakon što su SAD uvele sankcije tadašnjem direktoru BIA Aleksandru Vulinu zbog, pored ostalog, njegovih veza sa Rusijom. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) pozvao je MUP da saopšti kakvu pretnju po Ustav i bezbednost zemlje predstavljaju ruski antiratni aktivisti, kojima je naloženo da napuste Srbiju. Iz BCBP su ocenili da javnost ima pravo da zna da li postoji spisak nepodobnih pojedinaca iz inostranstva, da li su antiratne aktivnosti postale kažnjive u Srbiji i da li su takve odluke donete u skladu sa interesima Srbije „ili neke druge zemlje“. Vulin je nedavno od Federalne bezbednosne službe Rusije dobio orden za doprinos saradnji srpske i ruske službe bezbednosti, a predsednica Vlade i predsednik države javno su zahvalili ruskoj službi bezbednosti za informacije o protestima građana protiv izbornih nepravilnosti.
SNS narušava građanske slobode: Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima, ali poslednjih godina vladajuća SNS stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, navodi se novom izveštaju organizacije Fridom haus u kome se navodi da Srbija spada u grupu zemalja „delimično slobodnih“ zemalja i da je pala za tri poena, što je najveći pad u Evropi za prošlu godinu. I u tom dokumentu pobrojan je ogroman spisak nepravilnosti tokom kampanje i na dan decembarskih izbora koje su obezbedile “neprikladne prednosti SNS-u”. U odeljku o slobodi medija, navodi se da uprkos zakonskom okviru koji garantuje slobodu štampe, sloboda medija je narušena pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga krivična dela, nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, uređivačkim pritiskom političara i politički povezanih vlasnika medija. Dodaje se da postoje direktni pritisci i pretnje protiv novinara kao i visoka stopa autocenzure. Fridom haus je u delu o pravosuđu naveo da je nezavisnost pravosuđa ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile da se suočavaju sa spoljnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama.
Po indeksu demokratije časopisa Ekonomist, Srbija je 64. za 2023. godinu
Manjkava demokratija, kaže Ekonomist: Srbija je ostala među zemljama sa manjkavom demokratijom, a najmanje poena dobila je za kriterijum političke kulture, pokazao je novi indeks demokratije britanskog časopisa Ekonomist. Srbija je 64. po indeksu demokratije za 2023. sa 6,33 poena pri čemu je za izborni proces i pluralizam dobila 7,83 od maksimalnih deset, za građanske slobode 7,35 , za funkcionisanje vlasti 6,07 , političku participaciju 6,67 a za političku kulturu samo 3,75 poena. Godinu dana ranije Srbija je imala istu ocenu, ali je bila na 68. mestu, a u poslednjih 15 godina Srbija je najviše poena imala 2014. i 2015. – 6,71. Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je 52. na globalnoj listi, Hrvatska 58, Albanija 66, Severna Makedonija 72, Bosna i Hercegovina 94.
Premijerka rekorderka: Osim političkog zaoštravanja, februar nam je doneo i neobičan, donekle bizaran rekord - Ana Brnabić je pretekla Mirka Marjanovića po dužini mandata, postajući osoba sa najdužim neprekidnim mandatom predsednika Vlade Srbije otkad postoji ta funkcija, napisao je Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike u danu konstituisanja novog skupštinskog parlamenta, praćenog, između ostalog, i spekulacijama o tome ko će biti sledeći premijer. “U drugim zemljama se to obično makar primeti u javnosti. Ovde ne, što govori o stanju institucije”, napisao je Ivković u objavi na mreži Iks (bivši Tviter). Brnabić se na funkciji premijerke Srbije nalazi od 29. juna 2017. godine, a dužnost je preuzela nakon što je Vučić izabran za predsednika Srbije. Reizabrana je, posle korona izbora završenih u junu 2020, ponovo u oktobru 2020, to joj je drugi mandat. Posle spojenih predsedničkih i parlamentarnih izbora u aprilu 2022. i treći put je reizabrana u oktobru 2022. Taj mandat joj je na isteku, ali je, po računu Ivkovića Mirka Marjanovića svakako pretekla, a tvrdi se i da je po dužini neprekidnog premijerskog mandata pretekla i Nikolu Pašića. Po računu istoričara Čedomira Antića do 10. januara, Ana Brnabić bila premijer 2.388 dana, a Nikola Pašić je u pet mandata bio 2.387 dana, podsetio je Danas. Marjanović je bio premijer u dva neprekidna mandata od 18. marta 1994. godine do 23. oktobra 2000.
Stigli smo do tačke u kojoj se učenici samoorganizuju kako bi se zaštitili od pretnji ponavljanjem masakar koji se u istoj školi desio prošlog maja, dok, s druge strane, kumići predsednika Srbije nekažnjeno krše zakon i vređaju policiju. I ništa.
Srbija 2024: Nezaštićena deca, nedodirljiva vlast
Roditelji u Srbiji ponovo su dobili razlog da brinu za sigurnost svoje dece, ali i novi osnov da sumnjaju da je država spremna na odgovoran pristup tom problemu – uprkos masovnim ubistvima koja su se desila početkom maja prošle godine. Upravo u školi OŠ Vladislav Ribnikar, gde se prvi masakr desio, rancu učenika 8. razreda, pronađen je nož i to kod dečaka zbog čijeg ponašanja su se roditelji već žalili organima škole, ali je adekvatna reakcija izostala.
Samoorganizovanje: Nož su pronašla deca koja su se samoorganizovala, tako da neko izvede problematičnog dečaka napolje, da bi drugi imali vremena da pretresu njegov ranac. Do samoorganizovanja dece i roditelja došlo je nakon izostanka reakcije škole na ozbiljna upozorenja o njegovom ponašanju. To je najdetaljnije objašnjeno u tekstu Verana Matića na portalu Javni servis, u kome, između ostalog, piše: “U junu 2023. godine, pomenuti „učenik sa nožem“ je svojim dvema drugaricama ispričao kako će ponoviti Treći maj i da mašta o tome. Rekao im je da tačno zna kako i na koji način će to uraditi, da mu je dostupno oružje pošto mu je otac policajac i kako će, kada odluči da izvrši zločin, javiti drugaricama da ne idu u školu ili ako budu u školi, da će im dati znak da izađu iz učionice. Sve je to bilo praćeno i morbidnim objavama na društvenim mrežama”. Navodi se da i da su roditelji, tražeći reakciju organa škole, dobili agresivnu reakciju oca dečaka i neadekvatne komentare psihološkinje, koja je bila iznenađena što “i posle toliko vremena” sećanje na prošlogodišnji masakr roditelje navodi na plač.
Uplašena deca ne idu u školu: Prema saopštenju MUP-a, dečak je rekao da nož koji je pronađen u njegovom rancu nije njegov, a ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović rekla je da je potrebno da se utvrdi kome je nož pripadao. Brza istraga je izostala, pa su dva odeljenja osmog razreda odlučila da ne dolaze u školu dok incident ne bude u potpunosti ispitan, jer se osećaju nebezbedno. Na takav njihov osećaj verovatno je uticala i činjenica da je, nakon disciplinskog postupka, za psihološkinju škole vraćena ista osoba koja je na tom mestu bila i pre masovnog ubistva.
Odlikovanje umesto odgovornosti: Nezadovoljstvo dela roditelja izazvala je i činjenica da je ministar odbrane Bratislav Gašić odlikovao najvišim ordenom načelnika beogradske policije Veselina Milića, široj javnosti poznatog po tome što je, nakon majskog masakra javno pokazao spisak učenika OŠ „Vladislav Ribnikar“ koji je, pre zločina u toj školi, sastavio maloletni ubica. Roditelji dece čija su imena bila na spisku podneli su protiv Milića krivične prijave da je nesavesno radio i neovlašćeno prikazao osetljive podatke ali Sektor unutrašnje kontrole ne daje potrebne obaveštenja Prvom osnovnom tužilaštvu u kom se i nalazi predmet. Prema svedočenjima roditelja, deca čija imena se nalaze na javno objavljenom spisku su dugo nakon tog događaja primala pretnje NN lica preko interneta da će doći i „dovršiti posao koji počinilac nije“.
Policijska tortura nad LGBT osobama: Policija je 14. februara u Beogradu upala u stan dve LGBT osobe i prema njima se ponašala brutalno, što je najteži slučaj homofobije koji je organizacija Da se zna ikada zabeležila, saopštio je predstavnik te organizacije Bojan Lazić, najavivši podnošenje dve krivične prijave protiv počinilaca. Organizacija Da se zna zatražila je da unutrašnja kontrola ispita postupke policajaca, kao i da zaštitnik građana ispita zakonitost postupanja policije. Lazić je detaljno objasnio kako je tekla tortura koja je trajala celu noć, najpre u stanu dvoje mladih u koji je policija provalila navodno zbog prijave da se u njemu nalazi droga, a potom i u policijskoj stanici.
Uvrede i u bolnici: Majka momka koji je doživeo nasilje rekla je da je ponašanje policije bilo morbidno i brutalno, da su njenog sina tukli, vređali i pretili mu silovanjem dok nije priznao da je gej, da su ga zatim umesto lisicama vezali konopcem, snimali telefonom i snimke delili među sobom. Ona je ukazala i da je njenog sina vređao tehničar u bolnici “Laza Lazarević” gde su otišli na lekarski pregled, dodavši da će tužiti i tog tehničara. Majka mladića je pozvala premijerku Srbije Anu Brnabić da kao pripadnica LGBT zajednice zaštiti njenog sina i sve pripadnike zajednice. Iz MUP je za Nova.rs rečeno da je u stanu pronađena droga, a da se istinitost optužbi na račun policije utvrđuje. Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan i više organizacija civilnog društva ocenilo je da je zabrinjavajuće što je o “policijskoj brutalnosti” prema LGBT osobama 14. februara u Beogradu, pored izostanka reakcije institucija, izostalo i izveštavanje mejnstrim i onlajn medija u Srbiji.
Novi napad na Prajd Info Centar: Radnik obezbeđenja Prajd Info Centra fizički je napadnut u 20. po redu napadu na tu kancelariju u centru Beograda. Nakon što je slomio zastavu duginih boja koja je postavljena iznad izloga centra, nepoznati mladić fizički je nasrnuo na pripadnika obezbeđenja Prajd Info Centra koji je reagovao na uništavanje zastave. „Ovakvi primeri nam daju do znanja kako LGBTI+ zajednica u Srbiji, ali i Beogradu, i dalje nije bezbedna čak ni tokom dana u jednoj od najprometnijih ulica u Beogradu“, piše u objavi na Instagram stranici Prajd Info centra povodom napada.
Racija uz pretnje i uvrede u romskom naselju: Nakon tvrdnji da ih je tokom racije 10. februara uveče policija napala, vređala i pretila im, građani iz romskog naselja u beogradskoj opštini Palilula apelovali su na javnost da ih zaštiti. Održan je i protest u orgazaciji mladih Zeleno-levog fronta, a saopšteno je i da će protiv policajaca biti pokrenut postupak – iako MUP tvrdi da da je policija sve uradila u skladu sa ovlašćenjima. Zojani Demuš u čiju kuću je policija upala rekao je medijima da je policija razbila vrata, upala u stan, tukla ukućane i vređala ih po nacionalnoj osnovi.
Policija demantuje, NVO nudi dokaze: MUP je saopštio da su policajci "u skladu sa zakonom i ovlašćenjima" potraživali osumnjičene za napad i maltretiranje više mlađih osoba na autobuskom stajalištu, a potom i napad i povređivanje policijskog službenika. U saopštenju MUP se ne osvrće na navode Demuša. Na ponašanje policije i raciju reagovala je Unija Roma Srbije, izrazivši duboku zabrinutost i oštru osudu brutalnog i ponižavajućeg policijskog postupanja u romskom naselju. “Incident koji se dogodio predstavlja ozbiljno prekoračenje ovlašćenja od strane policije, udar na ljudska prava, dostojanstvo i bezbednost romske zajednice i stavlja pod sumnju sposobnost državnih organa da delotvorno i pravično štite sve svoje građane”, ističe Unija Roma. Inicijativa A11 saopštila je da poseduje dokaze da je policija primenila prekomernu silu. Protiv policajaca koji su upali u romsko naselje u Ulici Vuka Vrčevića pokrenut je postupak i oni će biti saslušani, rekao je za N1 Dragan Stanković iz Društva Rom Beograd nakon sastanka sa predstavnicima Policijske uprave Beograd u stanici 29. novembar.
Napadi na manjine bez procesuiranja: Većina napada na pripadnike manjinskih zajednica koji su se desili tokom 2023. godine u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji nije procesuirana i niko zbog toga nije odgovarao, rečeno je na predstavljanju analize radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Jedan od autora te analize Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je da je istraživanjem obuhvaćeno direktno nasilje, ali i strukturalno koje su vršile institucije. „Dešavali su se napadi na Srbe povratnike na Kosovu. Paljene su im kuće. Adekvatne reakcije kosovskog tužilaštva nije bilo. Takođe, strukturalno nasilje institucija Kosova prema srpskoj zajednici desilo se kada je uvedena zabrana uvoza robe iz Srbije“, rekao je Milosavljević. On je ocenio da je jezik koji je kosovski premijer Aljbin Kurti koristio da opiše Srbe „dehumanizujuć“, a da odluka prištinskih vlasti o eksproprijaciji zemljišta Srba sa severa Kosova takođe predstavlja vid strukturalnog nasilja.
Nasilne mere i govor mržnje: Milosavljević je dodao da je i Srbija preduzimala „nasilne mere“ prema kosovskim Albancima. „Zadržavanje ljudi na graničnim prelazima bez osnova Srbija je u više navrata sprovodila. Reč je o ljudima koji su politički aktivni, o prevodiocima i slično. U njihovom zadržavanju učestvovali su i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije“, rekao je Mirosavljević. On je ukazao i da je govor mržnje prema Albancima i kosovskim političarima od strane visokih državnih funkcionera iz Srbije opasan i nepoželjan.
Nedodirljivi kumići: Još jedan pokazelj selektivnosti pravde u Srbiji stigao nam je nakon begstva braće Miloša i Uroša Panića, sinova Petra Panića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji su u fokus javnosti dospeli zbog optužbi za posredovanje u prostituciji. Prema informacijama portala Nova.rs, naime, braća Panić imaju zajedno preko 130 otvorenih predmeta vezanih za prekršaje koje su pravili na teritoriji cele Srbije, a postupci protiv njih često zastarevaju. Protiv Uroša Panića, recimo, dosad je pokrenuto 105 postupaka, od kojih je više od 20 zastarelo, navodi portal. Brza vožnja, kršenje saobraćajnih propisa, vređanje policajaca deo su dosijea odbegle braće, koja svoje prekršaje snimaju i objavljuju na društvenim mrežama. Portal podseća i da je prošle godine stariji Uroš, podelio sa svojim pratiocima da mu je poštar doneo svežanj koverti, uz objašnjenje da je reč o 28 kazni koje su stigle na njegovu kućnu adresu. Nova. rs portal podseća da je u martu prošle godine ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić tvrdio da su protiv Uroša Panića podnete 84 prijave zbog kršenja bezbednosti saobraćaja, alli da ni po jednoj prijavi nije završio ni u pritvoru, niti u zatvoru, pa čak ni kada je policija oduzela lamborgini iz kojeg je Panić snimao svoju nasilničku vožnju i vređao saobraćajce.
…i zaštićeni funkcioner: Bivši ministar, funkcioner Srpske napredne stranke i potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Branislav Nedimović izazvao je saobraćajnu nesreću 8. septembra 2022. godine u Beogradu, u kojoj je teške telesne povrede zadobio vozač motora G. R. (1978), a nesreća je "munjevito zataškana", tvrdi nedeljnik NIN. Više javno tužilaštvo saopštilo je, tim povodom, da je o celom slučaju obavešteno tek nakon pisanja nedeljnika. Treće OJT odgovorilo je novinarima da je u tom slučaju upotrebljen institut odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno oportunitet.
Složila se žrtva: U odgovoru Tužilaštvo navodi da je ministar odgovoran za saobraćajnu nesreću i da je vozač motocikla zadobio teške telesne povrede. Umesto pojašnjenja na pitanje zašto je predmet KTR toliko dugo, zašto do sada nije pokrenuta istraga, ali i koliko u drugim slučajevima saobraćajnih nesreća traje obrada podataka do pokretanja istrage i podizanja optužnice, dobili smo odgovor - da se odlaže krivično gonjenje i da se s tim složila i žrtva nesreće. Nedimović se nije oglašavao.
Imaju li ministri oružje? Tri državne institucije zadužene za odbranu javnog interesa: Agencija za sprečavanje korupcije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Poverenik za informacije od javnog značaja, kriju da li i koje oružje imaju članovi Vlade i suprotno zakonu proglašavaju ove podatke privatnim, otkriva Pištaljka. Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović tvrdi da bi objavljivanje informacije o tome ko od članova Vlade poseduje oružje „ugrozilo bezbednost i odbranu zemlje“, piše Pištaljka, koja je podatak o tome da li i koje oružje poseduju ministri zatražila posle masovnih ubistava maja prošle godine. Pištaljka je te podatke tražila pošto je Vlada zbog ovih tragičnih događaja pozvala građane da predaju oružje i uvela moratorijum na izdavanje novih dozvola za oružje. U Zakonu o sprečavanju korupcije piše da su funkcioneri dužni da prijave i svu pokretnu imovinu koja podleže registraciji, kao što su vozila ali i umetnine i oružje i da je ovaj podatak javan.
Šta je cena neodlaska na miting SNS: Aleksandar Nikolin, radnik somborskog Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ tvrdi da je kažnjen zbog odbijanja da ide na miting SNS, tako što je prebačen iz finansijske službe na radno mesto portira u azilu za pse, javio je N1. Nikolin kaže da je odbio zahtev direktora Dragana Radojičića, novopečenog člana SNS, ranije člana POKS, da ide na miting SNS 26. maja i da je već početkom juna prebačen na radno mesto portira u azilu za pse, koje je tada izmišljeno i potpuno nepotrebno. Situacija je, kaže, postala još gora kada je odbio da potpiše dokument koji zakon ne poznaje – „papir podrške direktorku“. Tada su iz druge smene hteli da ga prebace u noćnu smenu. Spasio ga je nalaz lekara, koji je ustanovio da mu je zbog mobinga zdravlje već narušeno. Nekadašnji direktor tog preduzeća, Nikola Pajić, kaže da je Nikolin “od prvog dana bio besprekoran radnik” kao i da ukidanje njegovog starog radnog mesta nije samo protiv logike, nego i mimo procedura. Nikolin je protiv direktora Radojičića podneo tužbu za mobing.
Fotografije i video materijal: FoNet, Canva ilustracije, Istinomer
Februar 2024. godine
Specijalno izdanje Istinomera