Povelika Srbija
Nije smelo da se desi
Analitičari kažu da je sveopšta radikalizacija koja je u martu viđena u Parlamentu, na ulici, na Univerzitetu, u medijima… deo pripreme za lokalne izbore. Niko, međutim, ne može da kaže kada bi se uzavrela atmosfera mogla stišati. Rovovi u podeljenom društvu sve su dublji.
Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara
Mart 2024. godine
Mediji
Pravi frontalni napad na novinare i medije otvoren je u martu: najveći broj targetiranih novinara živi u Vojvodini, a napadi dolaze sa raznih strana – od državnih funkcionera, preko provladinih medija, do javnih ličnosti i anonimnih pojedinaca i grupa.
Frontalno na neposlušne
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić dobila je pretnje smrću zbog, kako se navodi u saopštenju te organizacije, javno iskazanog stava o gradnji crkve na novosadskom naselju Liman. „Upozoravamo javnost da je u toku izazivanje namernih tenzija u Novom Sadu, koje je inicirano od strane gradske vlasti, pred održavanja lokalnih izbora u Novom Sadu, gde se kao povod koristi izgradnja crkve na Limanu, kako bi se građani koji su protiv izgradnje predstavili kao protivnici vere, srpstva i pravoslavlja. Smatramo da su pretnje upućene Ani Lalić upravo posledica ovog opasnog narativa koji dolazi sa samog vrha lokalne vlasti i Srpske pravoslavne crkve“, naveo je NDNV. Ana Lalić je pre toga, na tribini u Dubrovniku, pročitala pretnje smrću koje je dobila putem društvenih mreža.
Gordana Momčilović: Novinarki Gordani Momčilović Ilić nepoznata žena dvaput je zapretila smrću zbog, kako je novinarka istakla u izjavi za Betu, teksta o nelegalnom postavljanju montažnog objekta u javnom parku u Staroj Pazovi. Momčilović Ilić je rekla da je bila na ulici kada je nepoznata žena, prethodno naglo zakočivši automobil, „izletela iz kola“ i obratila joj se pretnjom. Nakon incidenta je shvatila da je u pitanju supruga jednog od vlasnika spornog objekta. Slučaj je prijavljen policiji.
Verica Marinčić: Novinarka IN Medija Verica Marinčić fizički je napadnuta u prostorijama opštine Inđija, gde je izveštavala sa protesta meštana Čortanovaca zbog ukidanja železničke stanice. Nakon što su pojedini građani želeli da prisustvuju sastanku predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka i predstavnika saveta mesnih zajednica Čortanovci i Beška, sa njima je ušla i novinarka Marinčić. Kada ju je spazio u hodniku, šef kabineta predsednika opštine inđija Nemanja Milojević rekao joj je da napusti zgradu, da ne može da snima i pokušao je da joj uzme telefon, javila je Autonomija. Verica je insistirala da uđe, nakon čega je on krenuo da se fizički obračuna s njom, uhvatio ju je za ruku i cimao kako bi je izbacio iz zgrade opštine. Nakon kraće rasprave iz zgrade izbacio radnik obezbeđenja, uz primenu sile, što se videlo na snimku emitovanom na N1. Marinčić je nakon toga otišla u Dom zdravlja, u službu hitne pomoći, a posle u policiju da da izjavu o incidentu.
Izveštači sa protesta ispred CSR: Novinari koji su izveštavali o protestima ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu, zbog čega je protestovalo više medijskih organizacija. Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) pozvalo je nadležne organe da novinarima obezbede sigurne uslove za rad. U saopštenju NDNV se navodi da je zbog izveštavanja o odlukama Centra za socijalani rad i protestima koji su usledili više novinara izloženo „brutalnim uvredama i pritiscima pojedinaca i grupa“ koji svoje nezadovoljstvo radom institucija demonstriraju napadima na novinare. „Jezivim uvredama i pretnjama izloženi su reporter (portala) 021 Žarko Bogosavljević i reporterka N1 Ksenija Pavkov. Upozoravamo institucije da zbog dugogodišnjeg ćutanja na pretnje novinarima, ne samo da snose odgovornost za ugrožavanje njihove bezbednosti, već i podstiču nasilje prema novinarima“, naveo je NDNV. „Zbog eklatantnog narušavanja bezbednosti novinara, ali i izostanka reakcije institucija, NDNV će zatražiti pomoć relevantnih međunarodnih organizacija“, piše u saopštenju.
Šapić protiv UM: U sklopu zaoštravanja odnosa vlasti prema medijima koji nisu pod njenom kontrolom, važne poruke poslao je i dosadašnji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, koji je, uz brojne uvrede, javno odbio da odgovara na pitanja koja mu postavljaju novinari UM grupe. Ana Brnabić, u tom trenutku premijerka u tehničkom mandatu, sa tim njegovim stavom javno se solidarisala na stranačkoj konferenciji za novinare, obećavši, ipak da to „solidarisanje“ neće važiti na zvaničnim događajima. Na Šapićevu odluku nisu uticale ni reakcije novinarskih udruženja, koja su ga podsetila da ima zakonsku obavezu da odgovara na sva pitanja novinara. Šapić je za televiziju Pink rekao da „svoj stav neće promeniti“ i da je sa tom medijskom kućom „završio priču“.
Vlado Georgijev protiv Danasa: Muzičar Vlado Georgiev uputio je redakcije Danasa niz uvreda, kletvi ali i pretnji, izražavajući nezadovoljstvo pisanjem portala tog lista, gde je u prvim tekstovima teroristički napad u Moskvi označen kao “pucnjava“. Georgijev je svoju višednevnu borbu protiv Danasa počeo komentarom na tekst: “Da bog da vas rak pojeo. Sram vas bilo, zapaliti vas treba koliko “Danas””, a potom je sa svog svog X naloga prosuo kletve po kupcima lista, uz mnogo prostih i grubih reči. Redakcija Danasa prijavila je pretnje Georgijeva advokatima NUNS-a, koji su prijavu prosledili nadležnim organima. Mediji su izvestili da je Georgijev prestao da kritikuje vlast i počeo da napada kritičare vlasti baš u trenutku kada su počeli da rastu prihodi njegovog biznisa.
… a spisak raste: Osim pomenutih novinara i medija United grupe, provladini mediji, ali i pripadnici vladajućij strutkura, tokom marta vodili su intenzivnu kampanju i protiv drugih ličnosti koje su javno iznosile kritike na ponašanje vlasti – poput Zorana Kesića, istoričara Milivoja Bešlina, aktivistkinje Aide Ćorović... Nastavljen je i rat protiv CRTE, najčešće personalizovane u liku Raše Nedeljkova.
U 2023. godini formirano je 75 predmeta vezanih za ugrožavanje novinara, od kojih su 23 rešena
Savet Evrope o pritiscima na novinare: U Srbiji su novinari izloženi zastrašivanju i pritiscima, zakon je omogućio državnim kompanijama da kupuju privatne medije i tako ih nacionalizuju, a Srbija je i dalje samo delimično dekriminalizovala klevetu, saopštio je Savet Evrope. U godišnjem izveštaju za 2024. koji je sastavila partnerska organizacija Savet Evrope, Platforma za promociju zaštite novinarstva i bezbednost novinara, navodi se da su prošlu godinu u članicama Saveta Evrope obeležili nezakonito korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i zlonamerne SLAPP tužbe sa ciljem da se spreči pravo javnosti da zna i istraživačko novinarstvo.
Rešena 23 od ukupno 75 predmeta: U javnim tužilaštvima u Srbiji je, na osnovu podnetih krivičnih prijava i izveštaja, u 2023. godini formirano 75 predmeta vezanih za ugrožavanje novinara, od kojih su 23 rešena, navodi se u godišnjem izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Devet predmeta rešeno je sudskom odlukom, a osam odlukom tužilaštva, navodi se u izveštaju, koji je prenelo Udruženje novinara Srbije (UNS). Od 2016. godine, od kada tužilaštvo vodi bazu podataka, do kraja prošle godine u svim tužilaštvima u Srbiji formirana su 522 predmeta, na osnovu prijava za krivična dela protiv novinara. U izveštaju se konstatuje i da je, prema statističkim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), za taj period, rešeno 308 predmeta, odnosno 59 odsto slučajeva, dok je 41 odsto, odnosno njih 214, još uvek aktivno, odnosno nerešeni su predmeti u različitim fazama postupka.
„Da se zna“ tuži ALO: Udruženje "Da se zna!" oštro je demantovalo navode i najavilo tužbu protiv dnevnog lista "ALO" i autorke teksta "Otkrivamo: LGBT Udruženje Da se zna prodaje drogu u svojim kancelarijama. Borba za prava gej osoba im je paravan za dilovanje". Ovim tekstom, dnevni list ALO! i novinarka pomenutog teksta su direktno nacrtali metu na čelo aktivistima našeg Udruženja i doveli u opasnost njihovu bezbednost, navodi se u saopštenju. „Tekst u dnevnom listu ALO! vidimo kao pokušaj zastrašivanja naših aktivista koji su zajedno sa majkom brutalno pretučenog gej mladića izneli u javnost detalje policijske torture nad dve mlade LGBT+ osobe koja se desila 14. februara ove godine.
Šest medija odbilo novac: Šest medija iz Novog Pazara odbilo je da prihvati sredstva dodeljena na konkursu Gradske uprave za sufinansiranje medijskih projekata. Sredstva su odbili Sto plus radio Novinske agencije Beta, TV Sandžak, Glas Islama, te portali „Free media“, „A1tv.net“ i „Takt info“. U pismu Gradskom veću, koji su potpisali urednici tih medija, navodi se da su takvu odluku doneli u znak protesta, rezignirani činjenicom da je nastavljena dugogodišnja praksa neravnomerne i nepravedne raspodele sredstava iz gradskog budžeta. Predlogom komisije, a koju je potvrdilo Gradsko veće, bez javnog objavljivanja odluke na sajtu lokalne samouprave, više od 80 odsto novca i ove godine je pripalo jednom mediju, RTV Novi Pazar.
Sporazum opozicije i ProGlasa nije se desio: Komercijalne televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju Prva, Pink, Hepi i B92 nisu izvestile o potpisivanju Sporazuma o izbornim uslovima između Proglasa i opozicionih koalicija "Srbija protiv nasilja" i NADA, saopštio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI). U saopštenju je navedeno da je Radio televizija Srbije (RTS) u Dnevniku imala prilog u kom se pominje potpisivanje tog sporazuma. „Prilog je koncipiran u okviru tema o izborima i sastanku premijerke u tehničkom mandatu sa ambasadorima država Kvinte, kojima je predočeno da su dva zahteva Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) već ispunjena“, naveo je BIRODI. Dogovor, koji je inicirao ProGlas, koalicije „Srbija protiv nasilja“ i NADA namenjen je političkim strankama i organizacijama koje smatraju da su izbori održani 17. decembra 2023. godine bili neregularni.
Tabloidi protiv kritičkih medija: Portali pet tabloida koji, prema Savetu za štampu, imaju najviše prekršaja Kodeksa novinara Srbije – Informer, Alo, Srpski telegraf (portal Republika), Večernje novosti i Kurir – objavili su tokom 2023. godine 628 tekstova u kojima su 884 puta na meti bili kritički mediji ili novinari, pokazuje analiza Slavko Ćuruvija fondacije. U 80 odsto slučajeva napadani su mediji Junajted grupe, najviše televizija i portal N1 (225 puta), televizija, novine i portal Nova (220) i portal i novine Danas (178). Sledeća po brojnosti napada je kategorija „tajkunski mediji” (58), koje je bivša premijerka Ana Brnabić definisala kao medije u vlasništvu Dragana Šolaka. Po broju napada, kako se navodi u analizi, slede portal Direktno.rs (21) i nedeljnik Vreme (8). O nedeljniku NIN i portalu KRIK tabloidi su negativno pisali po četiri puta, o BIRN-u tri puta, portalima Kossev i Cenzolovka po dva puta, dok su po jednom spomenuti: Radio Slobodna Evropa, Al Džazira, Peščanik, Insajder, agencija Beta, Autonomija i Ozon pres. Tabloidi su, osim medijskih kuća, napadali i novinare ponaosob, a najčešće su napadani direktor vesti TV Nova Slobodan Georgiev i glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović, piše u saopštenju fondacije. „Analiza pokazuje i da je 31 odsto tekstova napisano identično ili gotovo identično, ali da u tim slučajevima svaki tabloid kao izvor navodi sebe. Ovo predstavlja osnov za sumnju da tabloidi dobijaju gotove tekstove iz centralnog izvora“, ističe sa u saopštenju.
Odbrana ubice premijera na TV Pink: Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, osuđeni ratni zločinac i bivši komandant paravojnih formacija u ratovima 90-ih branio je na TV Pinku Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, tvrdeći da nije kriv za taj zločin. Vasiljković je bio gost u jutarnjem programu posvećenom godišnjici ubistva premijera, kod voditeljke Jovane Jeremić. Nije se prvi put desilo da osobe bliske vlasti brane izvršioce atentata na Đinđića. Za ubistvo koje se desilo 12. marta 2003. godine na ulaznim vratima zgrade Vlade Srbije izrečene su zatvorske kazne od ukupno 378 godina zatvora ali politička pozadina ubistva nikad nije rasvetljena.
Pročitajte biografiju Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan
Neljudskost podiže šer: Kao i obično, brojni mediji su kršili Kodeks novinara izveštavajući o nestanku devojčice Danke Ilić kod Bora, ali TV Informer uspela je da u neljudskosti ode dalje od svih: ekipa te TV uporno se, pred kamerom, suprotstavljala zahtevu devojčicinog ujaka da prekine snimanje priloga pored porodične kuće, gde je drugim novinarima bio zabranjen prilaz, a iz studija se čuo glas koji je novinarki Jeleni Rafailović savetovao da udari ujaka, jer je to “dobro za šer”.
Politika
Napredak je nezaustavljiv: videlo se to u Skupštini, u kojoj je opozicionim poslanicima još temeljnije oduzimano pravo na reč nego ikad do sada, u formiranju listi nepodobnih, na koju je dospeo i pevač Topalko, ali i u pripremi budućih izbornih pobeda naprednjaka, u čiju svrhu su izmišljene čak i adrese sa kućnim brojem nula.
Nova predsednica Skupštine: Samo oštro i bez veze
Skupština Srbije napokon je dobila predsednika, odnosno predsednicu - dosadašnju premijerku Anu Brnabić, koja je mandat započela oštro i bez veze sa Poslovnikom: u prvih pet minuta predsedavanja, samovoljno je oduzela prava opoziciji da učestvuje u raspravi o predloženih šest kandidata za potpredsednike parlamenta, tvrdeći da poslanici koji nisu učestvovali na konsultacijama nemaju pravo da diskutuju, jer se nisu prijavili i nisu pokazali da su zainteresovani za potpredsednička mesta. Bio je to vrhunac trodnevnog zasedanja, tokom koga je privremeni predsednik parlamenta, najstariji poslanik, član SNS, “matematički genije” Stojan Radenović uporno kršio poslovnik na štetu opozicije, demonstrirajući, pri tom, šampionski nivo poltronizma prema Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić (“hvala im što su mi dozvolili da ih podržim”).
Građanski rat: Sednicu su, osim grubog rečnika i mnoštva psovki, obeležile i tvrdnje predstavnika vlasti o mogućem građanskom ratu, naravno, krivicom opozicije, koju je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov nazivao “nacistima”. U sali su ponovo bili pripadnici obezbeđenja koji su presretali poslanike opozicije čak i kada predsedavajućem nose spisak sa imenima prijavljenih za diskusiju. Skandaloznom sednicom, inače, počeo je do sada neviđeni period u kome se jedna osoba nalazi na funkcijama predsednika parlamenta i tehničkog premijera. I posle svega, Ana Brnabić je ponovila svoje tvrdnje o nameri da radi na uspostavljanju dijaloga.
Ljutnja evropskih socijalista: Partija evropskih socijalista (PES) osudila je govor mržnje istaknutih članova vladajuće Srpske napredne stranke tokom nedavne sednice Narodne skupštine Republike Srbije. PES u saopštenju podseća da je bivši predsednik Narodne skupštine Srbije i narodni poslanik SNS-a, Vladimir Orlić, direktno napao istaknute poslanike Evropskog parlamenta, između ostalih i dvojicu članova poslaničke grupe Socijalista i demokrata (S&D) – Andreasa Šidera i Tonina Piculu. Na plenarnoj sednici u Beogradu, gospodin Orlić je čak direktno uvredio evroposlanike, podrugljivo im dodelivši lažni orden za službu Republici Kosovo, navode iz PES-a. „Ovo nije prvi put da je vladajuća srpska stranka SNS napala poslanike Evropskog parlamenta, pokazujući nepoštovanje prema Evropskoj uniji u pokušaju da naruši demokratiju i prava građana u Srbiji“, izjavio je generalni sekretar PES-a Đakomo Filibek.
Ni Topalko više ne valja: U istom obraćanju javnosti u kome je saopštio da će ponavljanja beogradskih izbora biti, Aleksandar Vučić je pokazao da će kampanja biti surova: direktno je targetirao više kritički orijentisanih pojedinaca i organizacija optuživši ih za ugrožavanje srpskih interesa, iako je i sam do sada morao shvatiti da time ugrožava njihovu bezbednost. Već sledećeg dana na spisak nepoželjnih dodao je čak i pevača narodne muzike Topalka, koji se na društvenim mrežama žalio da mu je nastup na RTS-u prekinut zbog Vučićevog obraćanja.
Burazer: Govoreći o navodnom sinhonizovanom delovanju civilnog društva, koje, kako tvrdi, ima iste finansijere, rekao da je za poslednji, za Srbiju izrazito negativni izveštaj Fridom Hausa, odgovoran “Nikola Burazer iz ove zemlje”. Sam Burazer je to odmah demantovao, obasnivši da je on autor drugog, ali još uvek neobjavljenog (?!) izveštaja, rađenog za istu organizaciju.
Vučić li je, Vučević li je: Tvrdnju o medijima koji “kriminalizuju i dehumanizuju” naprednjačku vlast, Vučić je pokušao da ilustruje tekstom lista Nova u kome se govori o vlasniku firme koja očitava brojila za električnu energiju, demantujući da tu osobu uopšte poznaje. Ono što, međutim, mnogi gledaoci prenosa njegovog obraćanja nisu saznali, jeste da u citiranom naslovu tog teksta, kao ni samom tekstu, ne piše da je dotični vlasnik kompanije njegov, već saradnik Miloša Vučevića, formalnog predsednika SNS.
Preko Male Krsne: U mnoštvu dokaza o izbornim manipulacijama koje smo gledali u martu – među kojima u zanimljivije spadaju brojne adrese sa kućnim brojem nula i velikim brojem upisanih navodnih stanara širom Srbije – posebno se istakao slučaj Male Krsne o kome nas je obavestila TV N1. U prilogu te TV videlo se da grupu socijalno ugroženih žitelja Male Krsne skupi automobili organizovano dovoze u Beograd. Ti ljudi tvrdili su pred kamerama da su došli “u šetnju” a njihovi sugrađani tvrdili su da je reč o organizovanom dolasku radi promene prebivališta u izborne svrhe, za šta je svako dobio po 2000 dinara. Naknadno se pokazalo i da je ulica u kojoj “šetači” žive naprasno asfaltirana, a novinara TV N1 napao je lokalni naprednjak prilikom snimanja priloga o tome. Tek šest dana pošto je N1 emitovao prvu priču iz Male Krsne o organizovanom dovoženju ljudi na Voždovac, oglasila su se i tužilaštva, ali samo zato što su dobila pitanja novinara o slučaju koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Odgovori tužilaštava su skoro identični: od - nismo nadležni, do - nema indicija da je učinjeno krivično delo iz naše nadležnosti.
Stamatović relativizira: O metodu selidbe birača, ponovo je govorio i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina koji je još u novembru upravo namerom SNS da na taj način osvoji većinu na lokalnim izborima, obrazložio svoj prelazak u koaliciono krilo naprednjaka. U intervjuu za TV Nova S, Stamatović je, ovoga puta, relativizovao ceo problem, uporno tvrdeći da je reč o potpuno legalnom ponašanju.
Cena odbornika: Milan Ljutovac, odbornik sa liste Srbija protiv nasilja za Beograd, rekao je za N1 da mu je posle decembarskih izbora nuđen novac i politička funkcija ako podrži formiranje SNS vlasti u glavnom gradu. U jednom od TV nastupa, Ljutovac je pomenuo ponudu od više stotina hiljada evra. Njegova javno iznesena priča o pokušaju korupcije nije, međutim, zainteresovala nadležne pravosudne institucije.
Gde su radnici Parking servisa: Nevladina organizacija Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštila je da ih je kontaktiralo više zaposlenih u beogradskom Javnom komunalnom preduzeću Parking servis, sa informacijom da je oko 10 odsto njihovih kolega angažovano u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke, umesto da dolaze na posao. Radi se uglavnom o zaposlenima na određeno vreme, ugovorcima, ali i o jednom broju stalno zaposlenih radnika, i to je školski primer kako ne treba raditi i kako se javno preduzeće zloupotrebljava u stranačke svrhe, tvrdi CLS. To javno preduzeće, kako se ističe, duguje gradskom budžetu 165 miliona dinara na osnovu neuplaćene dobiti, što je posebna sramota i apsolutno nedopustivo.
Smetnje na vezama: Tek kada joj je mandat istekao, dosadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić javno je rekla kako, zapravo, funkcioniše vlada: u intervjuu za TV Insajder, ona je priznala da ministarstvo na čijem je čelu šest meseci čeka odobrenje od Ministarstva finansija da raspiše tender za resurse u zdravstvu. Upitana kako je to moguće i da li se u vezi sa tim obraćala direktno ministru finansija Siniši Malom, Grujičić je rekla da jeste ali da i dalje nema odgovor i da joj se ministar ne javlja ne telefon.
Nepoželjni Rusi: Ruska porodica Tereh našla se na spisku ruskih državljana kojima se, u poslednje vreme, uskraćuje pravo boravka u Srbiji. Prema saopštenju Petra Nikitina, aktiviste Ruskog demokratskog društva, porodica Tereh, Irina, Sergej i njihov sin Mark (10) došla je u Srbiju iz ruskog grada Jaroslavlja, gde je Sergej radio u školskom sistemu, a kratko vreme – u opozicijskoj upravi tog grada, gde je bio odgovoran za obrazovanje. Od 2019. godine Terehovi žive u Banji Koviljači, gde su kupili kuću u kojoj su napravili porodični hotel. U avgustu 2023. godine podneli su zahteve za stalno nastanjenje. Oni su se, kako navodi Nikitin, našli u gotovo identičnoj situaciji kao ranije Elena Koposova – dobili su rešenja MUP-a kojima im se odbija stalno nastanjenje po osnovu da BIA „raspolaže podacima koji predstavljaju smetnju“ za njegovo odobrenje. „Verujući da se radi o nekoj grešci, porodica Tereh je inicijalno odlučila da ne iznosi svoj slučaj u javnost. Podneli su žalbe protiv rešenja MUP-a, kao i zahteve za nove privremene boravke za sebe i decu. I jedno i drugo je bilo odbijano. U decembru 2023. su se čak obratili predsedniku Vučiću. Obraćanje je ostalo bez odgovora. Trenutno je slučaj porodice Tereh u upravnom sudu, dok je porodica u Srbiji bez legalnog osnova, uz veliku nesigurnost i čitav niz praktičnih problema vezanih za odsustvo boravišnih dozvola. Usled uspeha u slučaju Elene Koposove su ipak odlučili da izađu u javnost“, navodi Nikitin.
Predizborna predstava, primer Šibela: Jagodinska fabrika firme Šibel komponente (Schiebel Components) završena je u junu 2022, proizvodnju je počela krajem te godine, ali je "crvena vrpca" na toj stranoj investiciji svečano presečena tek 6. marta – dva dana nakon što je postalo očigledno da Srbija ulazi u novu predizbornu kampanju, objavila je Nova ekonomija. Događaju su prisustvovali i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović i predsednik stranke Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma. Šibel komponente su osnovane 2019, zahtev za subvencije je predala 2021. godine, ali joj državna pomoć koja je odobrena pre skoro godinu i po dana i dalje nije isplaćena, piše Nova ekonomija.
Nasilje
U Srbiji je moguć linč zbog montiranog snimka, smrt u zatvoru zbog bačene petarde, javno pokazivanje spiska dece viđene za odstrel… Nemoguće je samo utvrđivanje odgovornosti pripadnika vladajućeg establišmenta.
Nezaštićeni građani, nekažnjeni zločini
Godinu dana star i tendenciozno premontiran snimak nastupa Dinka Gruhonjića, nekadašnjeg predsednika NDNV i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, doveo je do višednevnih tenzija tokom kojih nije ugrožen samo Gruhonjićev život, nego i rad Fakulteta na kome je zaposlen: zgradu su zaposeli mladi muškarci za koje su provladini mediji tvrdili da su studenti. Iako je reč o pretežno “ženskom” fakultetu, zgradu su blokirali isključivo mladi muškarci, među kojima su neki nosili majice sa likom osuđenih ratnih zločinaca i ubice premijera Zorana Đinđića. Policija je odbila da reaguje, a gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić (SNS) podržao je mladiće koji su upali u zgradu fakulteta. Do upada je došlo nakon što nije ispunjen ultimatum Studentskog parlamenta, koji se uključio u hajku protiv Gruhonjića tražeći od Fakulteta da do 27. marta, otpusti Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje – uz najavu da će u suprotnom fakultet biti blokiran 28. marta.
Podrška Gruhonjiću: S druge strane, Gruhonjića su podržale mnoge kolege, medijske i druge organizacije, ali i bivši i sadašnji studenti, koji su takođe dobili pretnje smrću. Profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovali su 27. marta skup protiv progona nastavnika i za očuvanje akademskog integriteta i autonomije. I pred zgradom u kojoj Gruhonjić živi, na čijem ulazu su ispisani preteći grafiti, okupljali su se građani, novinari, političari, studenti, koji su došli da mu pruže podršku. Za takvo ponašanje stigla je i opomena – Vojislav Šešelj je u programu TV sa nacionalnom frekvencijom (TV Happy) čitao spisak “izdajnika”, kako je okarakterisao ljude koji su javno zatražili utvrđivanje odgovornosti zbog pretnji Gruhonjiću.
“Zaštita” i grdnje: Povodom pretnji smrću koje je dobio, Gruhonjić je izrazio sumnju da iza hajke stoji sam vrh vlasti. Pretnje su počele nakon što je stari, manipulativno montirani snimak sa njegovog učešća na festivalu „Rebedu“ u Dubrovniku počeo da se širi na društvenim mrežama, gde je, vađenjem iz konteksta, predstavljeno da profesor na tribini veliča ustaškog zločinca Dinka Šakića. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon višednevnog javnog linča Gruhonjića, rekao je da će štititi njegovo pravo da drugačije misli i da niko ne sme da ugrožava njegov fizički integritet. “Sram te bilo, Dinko Gruhonjiću, sram ga bilo za Dinka Šakića, ustaškog zlikovca koji je pobio hiljade Srba”, rekao je Vučić.
Vojislav Šešelj je u programu TV sa nacionalnom frekvencijom (TV Happy) čitao spisak “izdajnika”, kako je okarakterisao ljude koji su javno zatražili utvrđivanje odgovornosti zbog pretnji Gruhonjiću.
Ubistvo u zatvoru: Osuđenik S. B. star 74 godine preminuo je 4. februara u zatvoru u Padinskoj Skeli nakon što su ga, prema zvaničnim navodima, cimeri iz ćelije zlostavljali psihički i fizički, a vest o tom tragičnom događaju saopštena je tek 19. marta, nakon što je, 8. marta, stigao nalaz obdukcije. Sve je, u tom slučaju, šokantno: zbog petarde bačene sa terase 31. decembra, građanin koji tokom svog života nije pravio nikakve prekršaje, završio je u zatvoru. Novčana kazna od 30.000 dinara, koju nije mogao da plati, zamenjena mu je jednomesečnom zatvorskom kaznom, a ćeliju je delio sa trojicom dvadesetogodišnjaka koji su ga, kako se sumnja, zverski mučili i ponižavali, dok nije izdahnuo. Zatvorske lekari propustili su da utvrde poreklo njegovih povreda, čime je mogao biti sprečen nastavak torture.
Teror posle smrti: Zbog tog slučaja pokrenuti su disciplinski postupci protiv sedmorice službenika zatvora, dok je upravnik premešten na drugo mesto. Nesrećni čovek nije imao mira ni u smrti – kršeći odredbe Kodeksa novinara, mediji su objavili su sve njegove lične podatke i ponižavajuće detalje o torture kojoj je izložen. Čak ni to nije bilo dovoljno, već se pojavila sumnja da je tragična smrt u zatvoru iskorišćena u političkom sukobu: poslanik DS Srđan Milivojević rekao je vest o ubistvu procurila u medije jer je neko iz SNS želeo da se to desi, ističući da se u toj stranci vodi borba oko toga ko će biti novi ministar pravde.
Nedodirljivi kum: Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, neće biti krivično gonjen zbog saobraćajne nesreće koju je izazvao 6. marta prošle godine, uprkos pozitivnim testovima na alkohol i kokain, zbog čijeg obelodanjivanja je ogromne probleme imala uzbunjivačica, policajka Katarina Petrović. Prvo osnovno javno tužilaštvo navelo je da iz nalaza i mišljenja i dopune nalaza i mišljenja veštaka psihijatra proizilazi da je Petrović u krvi imao najverovatnije od 0,1 do 0,2 promila alkohola, što je, kako kažu, ispod dozvoljenog nivoa alkohola u krvi. Navodi se i da je u tom momentu alkohol bio u fazi resorpcije, te da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je osumnjičeni upravljao svojim vozilom i pod dejstvom opojnih droga, "s obzirom na to da postojanje metabolita kokaina u urinu ne određuje vreme kada je kokain konzumiran, već samo pokazuje da je kokain prisutan u urinu, ali ne i u krvi". Takođe, navedeno je da kokain ima dejstvo samo dok se nalazi u krvi, tj. pre razgradnje.
Nepovređene povređene: U saopštenju se, takođe, navodi da iz nalaza i mišljenja lekara u vezi telesnih povreda dve žene u čiji automobil je Petrović udario svojim, one nisu zadobile „povrede u sudsko-medicinskom smislu“, te da je na vozilu kojim je upravljala oštećena prouzrokovana imovinska šteta koja ne prelazi iznos od 200.000,00 dinara, “iz kojih razloga se u radnjama osumnjičenog Nikole Petrovića ne stiču bitna obeležja krivičnog dela Ugrožavanje javnog saobraćaja član 289. Krivičnog zakonika, već bitna obeležja prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te je Prekršajnom sudu u Beogradu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Nikole Petrovića, povodom navedenog događaja“. Petrović je u martu prošle godine upravljao vozilom marke „mercedes meklaren“, kada se zakucao u ogradu u Užičkoj ulici kod broja 46. Tom prilikom oborio je tri stuba i udario u auto marke „opel korsa“. Zbog toga što je javno iznela informaciju o tom slučaju, policajka Katarina Petrović je 3. jula uhapšena i optužena za zloupotrebu službenog položaja, što je izazvalo burnu reakciju javnosti, nakon koje je puštena. Viši sud u Valjevu krajem februara je oslobodio optužbi, ali se protiv nje i dalje vodi disciplinski postupak.
Milić pokazao slike, krivi mediji: Na konferenciji 3. maja 2023, tokom koje je Veselin Milić, načelnik Policijske uprave za Grad Beograd milionskoj javnosti uživo pred kamerama pokazao spisak dece iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ planirane za likvidaciju, on nije prekršio zakon, ali mediji jesu – tako bi, u jednoj rečenici, prema uvidu BIRN-a, mogla da glasi suština zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom pomenute konferencije i iznošenja spiska dece u javnost. Veselin Milić je pokazao i učinio vidljivim spisak imena i prezimena dece koju je maloletni K.K. hteo da ubije – kako se navodi u zapisniku „u trajanju od 11 sekundi, pri čemu su kamere medija zumirale spisak u trajanju od tri sekunde“ – i potom precizno naveo ukupno šest odeljenja iz VI, VII i VIII razreda škole „Vladislav Ribnikar“ u koja su deca išla. Međutim, u zapisniku o inspekcijskom nadzoru se navodi da načelnik Policijske uprave za Grad Beograd pokazivanjem spiska imena i prezimena dece nije odredio njihov identitet i da je poštovao Ustav i zakone. Zapisnik Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u koji je BIRN imao uvid, sačinjen je još 29. juna 2023, ali nije bio predstavljen javnosti. Poverenik je u februaru 2024. odbio zahtev novinara BIRN-a za uvid u ceo predmet „Milić“, pozivajući se na to da je postupak i dalje u toku i da neke informacije iz predmeta „mogu biti klasifikovane oznakom tajnosti“. U odgovoru se ne navodi da i jesu tako klasifikovane.
Targetiranje nepodobnih: Umesto nuđenja uverljivih podataka vezanih za uočene izborne nepravilnosti, predstavnici državnog vrha nastavili su da targetiraju one koji iznose informacije o manipulacijama na decembarskim izborima. Jedan od upečatljivijih nastupa u martu bilo je gostovanje Ane Brnabić, tada još na funkciji premijerke u tehničkom mandatu na TV Pink, tokom koga je dokaze o netačnosti biračkog spiska predstavila kao „nekakav hir programskog direktora Crte Raše Nedeljkova“. Osim CRTE, koja je sada redovna meta napada vlasti i njenih medijskih saradnika, na listu osoba koju targetiraju predstavnici državnog vrha, ugrožavajući njihovu bezbednost, našao se i Nikola Ristić, aktivista neformalne grupe “SviĆe” koga je odlazeća premijerka Ana Brnabić u pomenutom nastupu nazvala “nasilnikom i fašistom” i potom pozvala institucije da “rade svoj posao”. U isti kontekst stavila je i Ivana Bijelića iz iste grupe. Više nevladinih organizacija (NVO) je tim povodom izrazilo "veliku zabrinutost za život i zdravlje" mladih aktivista i aktivistkinja koji se za fer i slobodne izbore u Srbiji bore usled javnih napada najviših državnih zvaničnika. „Na osnovu dosadašnjeg iskustva, ove reči razumemo kao pritisak izvršne vlasti na tužilaštvo da bi se aktivisti kaznili samo na osnovu instrukcije premijerke“, saopštile su NVO.
Evropske sudije i tužioci brinu: Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL) pozvalo je pravosudne organe u Srbiji, pre svega Visoki savet tužilaca i Republičko javno tužilaštvo, da preduzmu mere u cilju zaštite slobode govora i udruživanja i da spreče radnje koje imaju za cilj razuveravanje onih koji otvoreno izražavaju kritičke stavove o pravosudnom sistemu u Srbiji. „Udruženje tužilaca Srbije i njegovi članovi danas su zaista meta intenzivne diskreditacione akcije koju sprovode ne samo GONGO pravosudna udruženja i njihovo rukovodstvo, već se sprovode i kroz profesionalnu funkciju šefa tužilaštva, brojne izjave u javnosti, medijima i na društvenim mrežama, molbe za disciplinske mere i intervenciju Etičkog odbora Visokog saveta tužilaca, kojima se pokušava da se oni koji otvoreno zauzimaju kritičke stavove o pravosudnom sistemu u Srbiji, odvrate od slobode izražavanja i udruživanja“, upozorava MEDEL. MEDEL ukazuje i da je sve gora kampanja klevetanja svih onih koji kritički gledaju na pravosudni sistem u Srbiji. Bez podrške provladinih medija i javnih resursa (sajtovi pravosudnih institucija, PR službe, itd.) ovako intenzivna i dugoročna kampanja diskreditacije ne bi bila zamisliva, ističu iz ovog udruženja.
Pet ubistava žena od početka godine: Od početka 2024. godine u Srbiji se dogodilo pet ubistava žena u partnerskim odnosima. Svih pet femicida ove godine desilo se u Vojvodini. Iz Autonomnog ženskog centra upozorili su ranije da „živimo u društvu koje je potpuno uronulo u nasilje i da su granice pomerene do ekstrema“, te da, iako imamo zakonske pretpostavke da se nasilje prevenira i zaustavi, postoji odsustvo sistemskog odgovora.
Uništen mural Zoranu Đinđiću: Nepoznate osobe ponovo su, noć uoči 21. godišnjice ubistva 12. marta, uništile mural posvećen nekadašnjem premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji se nalazi na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Preko Đinđićevog lika prosuta je crvena farba, a ispod toga, crnim latiničnim slovima, ispisane su pogrdne poruke. Mural je i ranije bio uništavan, a poslednje čišćenje su 10. marta organizovali studenti iz organizacije “Borba”.
Fotografije i video materijal: FoNet, Canva ilustracije, Istinomer
Mart 2024. godine
Specijalno izdanje Istinomera