Nije smelo da se desi
Izgleda da je srpskoj vlasti sada sve dozvoljeno: da zgazi volju građana, kao u slučaju kraljevačkog referenduma, da vređa i targetira sve koji joj se ne dopadaju, da menja istoriju, da zastrašuje pobunjene i nagrađuje nasilne… Ili ipak postoji granica, samo je još nismo našli?
Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara
Oktobar, 2024. godine
Mediji
Reklo bi se da nije mnogo ostalo do hapšenja novinara i zabrane medija: gradonačelnik Beograda sve novinare kuće koja nije pod kontrolom vlasti naziva “hohštaplerima” a “topli zec” priređen je čak i pripadniku vlasti koji se usudio da gostuje na nepodobnoj TV
Presuda i druge pretnje
Viši sud u Beogradu osudio je portal In Medija i urednicu Vericu Marinčić u prvom od sedam postupaka koje su protiv nje pokrenuli roditelji maloletnih karatista iz Inđije i naložio joj da jednom od njih isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove, javio je portal Raskrikavanje. Oni su je tužili sredinom ove godine jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom priliku podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko“. Fotografija je, inače, preuzeta sa sajta Opštine. Iako njen advokat najavljuje žalbu, Mariničić je rekla da pretpostavlja da će i druge presude biti istovetne. Ako bude pravosnažno odlučeno da mora da isplati više od milion dinara odštete, prema njenim rečima, to će biti „poslednji klin u kovčegu u koji su nas saterali“, jer In Medija, kritički orijentisan prema opštinskoj vlasti, nema taj novac.
Šapić oštro na N1: Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podigao je napade na novinare N1 na novi nivo - održao je konferenciju za novinare čiji je najveći deo posvetio targetiranju novinara te kuće Miodraga Sovilja, nazvavši, pri tom, sve novinare United Media “hohštaplerima” i “manipulatorima”. Šapić je na konferenciji za novinare pokazao tablu sa statistikom o prilozima Sovilja i prikazao snimak sa prethodne konferencije za novinare kako bi pokazao navodnu razliku između rečenog i onoga što je objavljeno u prilogu N1. To je učinio nakon pitanja novinara N1 o koaliciji sa SPS-om, na koje nije odgovorio. Konferenciju za novinare direktno je prenosila TV Informer.
Plakati i grafiti: Televizija N1, kao i cela grupacija UM stalna je meta napada predstavnika vlasti i provladinih medija. Deo permanentne kampanje satanizovanja te medijske kuće su i plakati i grafiti po beogradskim ulicama. Jedan od uvredljivih grafita mesecima se nalazi na zgradi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. N1 televizija javila je u oktobru da je još u martu uputila pitanje Ministarstvu da li su svesni da se na njihovoj zgradi nalazi takav grafit i da li planiraju da ga uklone. Odgovora nije bilo.
Targetiranje Ružića: Predmet negativne kampanje postao je i Branko Ružić, potpredsednik glavnog odbora i poslanik Socijalističke partije Srbije. Zbog gostovanja na N1, gde predstavnici vlasti ne dolaze godinama, odmah je doživeo osude provladinih medija, a Informer je javio i da, zbog gostovanja “na tajkunskoj televiziji kod antisrpski orijentisane novinarke Danice Vučenić, “pojedini odbori iz unutrašnjosti traže da se ispita njegova odgovornost”.
Izvor: N1
Packa EU zbog ruskih medija: Srbija mora da "preduzme hitne mere" u borbi protiv dezinformacija ruskih medija, izjavio je portparol Evropske unije (EU) Peter Stano povodom nedavnog izveštaja Reportera bez granica (RSF), uz upozorenje da je neusklađivanje Beograda sa politikom EU u tom pogledu "ozbiljan problem" na putu evrointegracija. U izveštaju početkom oktobra RSF je ocenila da Srbija, odbijanjem da uvede sankcije ruskim medijima, služi kao „megafon“ za ruske dezinformacije. Posebno RT, kako navodi RSF, koristi beogradsku redakciju za širenje dezinformacija u korist Kremlja na Balkanu. „EU je usvojila sankcije protiv ruskih javnih medija, uključujući RT, čije je emitovanje unutar i iz EU obustavljeno“, rekao je Stano za Frans pres. „Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, takođe mora da preduzme hitne mere u borbi protiv manipulacije i mešanja stranih informacija“, rekao je Stano. „Neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u tom pogledu je ozbiljan problem koji utiče na pristupne pregovore“, dodao je portparol.
Reporteri bez granica dokazuju Gujonu: Reporteri bez granica (RSF) reagovali su na izjavu direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arnoa Gujona da su oni tražili od Vlade da se zabrani rad pojedinih medija koji nisu po njihovoj političkoj volji, kao i da su 1999. odbili da stave u svoj godišnji izveštaj o nastradalim novinarima na radnom mestu 16 srpskih novinara i medijskih radnika ubijenih u bombardovanju RTS. “Na groblju u Bajeu u Francuskoj održana je godišnja ceremonija RSF za medijske profesionalce ubijene na dužnosti”, navodi se u odgovoru Reportera, dostavljenom N1. Groblje, kao i ceremonija, pod zajedničkom su odgovornošću grada Bajea u Normandiji i RSF. Sastavljeno je od kamenja sa imenima medijskih profesionalaca ubijenih na dužnosti od 1944, a na njemu se nalazi i kamen za 1999, na kojem su imena svih zaposlenih na RTS koji su izgubili život u bombardovanju. Ističe se i da RSF nikad nisu smatrali zaposlene na RTS legitimnim metama vazdušnog napada.
Odgovor na izveštaj o ruskoj propagandi: „Lažna informacija je postala deo napora da se diskredituju Reporteri, kao odgovor na njihov izveštaj da RT Balkan širi rusku propagandu“, navode Reporteri. „Sa Vladom Srbije koja preuzima kontrolu nad medijima i povoljnim političkim okruženjem, RT – bivša Raša tudej – koristi beogradsku kancelariju kao zvučnu podlogu za priče iz Kremlja pre nego što ih proširi po jugoistočnoj Evropi. Reporteri bez granica pozivaju EU i države članice da smatraju Srbiju odgovornom što je pružila gostoprimstvo fabrici laži Vladimira Putina“, navodi se u pomenutom izveštaju RSF. Dodaje se da su RSF bili jedni od prvih koji su jasno osudili bombardovanje RTS 1999. od strane NATO, te da su nakon bombardovanja poslali svog predstavnika u Beograd da ispita liniju odgovornosti za napad.
Porodice poginulih podržavaju RSF: Porodice žrtava sa RTS-a pozdravile su odgovor RSF "propagandisti Vlade Srbije Arnou Gujonu", koji je u napadu na tu organizaciju zloupotrebio žrtve bombardovanja Televizije Srbije 1999. Kako su naveli u saopštenju, porodice žrtava nemaju šta da zamere RSF, koji su osudili bombardovanje Televizije Srbije 1999. i postavili imena žrtava na ploču na spomen groblju izginulih medijskih radnika u Bajeu, u Francuskoj, kao što su istakli u svom odgovoru Gujonu. „Nasuprot tome, srpske vlasti, na čelu s Vladom, već 25 godina aktivno opstruiraju istragu i privođenje pravdi krivaca za žrtvovanje radnika RTS-a, koje je 1999. izvršio državni vrh Srbije. Vlada koja je izvršila taj zločin 1999. ima isti partijski sastav kao i današnja. Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić danas je predsednik države”, navode, između ostalog, porodice u saopštenju.
Kusturica protiv Pinka: Reditelj Emir Kusturica zatražio je da Viši sud u Beogradu zabrani Želјku Mitroviću emitovanje snimka koji je kreirala veštačka inteligencija, a u kojem se koristi Kusturičin lik i glas. Reditelj zahteva da Više javno tužilaštvo i REM pokrenu postupak protiv Pinka zbog emitovanja tog snimka. Kusturica je prethodno objavio autorski tekst pod naslovom „Šta nam je, dakle, uradio Žeks?“, na koji mu je vlasnik TV Pinka odgovorio snimkom koji je napravila veštačka inteligencija, a u kojem su iskorišćeni rediteljev lik i glas kako bi se napravio video materijal u kojem Kusturica navodno govori. Kusturica u tom videu, navodno, sam govori kako je njegov otac izvršavao likvidacije za Oznu, on radio za Udbu i kako je u ljubavi sa onima koji ubijaju decu na istoku. Mitrović je već ranije zloupotrebljavao veštačku inteligenciju, falsifikujući glas Dragana Đilasa, koji je zbog toga dobio sudski proces.
“Kopaćemo” protiv Kusturice: Fotografija nadgrobnog spomenika Emiru Kusturici objavljena je na profilu Pokreta Kopaćemo, na društvenoj mreži Iks. Iznad nje je komentar:“Rudnik će biti otvoren“. Na spomeniku se nalazi fotografija, ime i prezime reditelja, godine pretpostavljene dužine njegovog života – 1954 – 2027, a ispod svega tekst: ”Izvršio samoubistvo kada se rudnik litijuma otvorio”. Objava je obrisana nakon prijava i reakcije društvene mreže X. Anonimni Pokret Kopaćemo reagovao je na tekst u Danasu „Kusturica: Spreman sam da dam život u borbi protiv onih koji žele da kopaju litijum u Srbiji“.
Kampanja protiv urednice JUG Pressa: Urednica Regionalne informativne agencije JUGpress Ljiljana Stojanović postala je meta napada provladinih tabloida, zbog pitanja koje je postavila ministarki Milici Đurđević Stamenkovski na konferenciji za medije održanoj u Leskovcu. Oni su optužili novinarku da je napala i osudila ministarku ukazujući joj „da ne može da se poziva na povećanje nataliteta, jer je i sama kasnije rodila decu”. Stojanović je na konferenciji pitala ministarku koliko godina je imala kada je rodila prvo dete, budući da je ranije iznela zamerku ženama da rađaju u kasnim godinama. Nakon toga urednica JUGpress-a je optužena da je „Šolakova novinarka“, a da je pitanje koje je postavila „primitivno zadiranje u privatnost” i “čist bezobrazluk i očigledno nedostatak argumenata”. U saopštenju NUNS-a, koje je osudilo “zlonamerno spinovanje tabloida” navodi se i da se TV Informer detaljno bavila tom temom u jutarnjem programu. Pritiscima se pridružila i ministarka privrede Adrijana Mesarović koja je takođe bila na konferenciji u Leskovcu. Ona je na Instragramu napisala da „takvi komentari ne samo da pokazuju opsesivnu mržnju prema ženama i majkama, već i brutalnu mržnju prema svemu što vlast radi za građane Srbije“, piše NUNS. Uredništvo Jugpress-a saopštilo je da Ljiljana Stojanović nije uvredila ili omalovažavala žene generalno i da nije “napala” ministarku Milicu Đurđević Stamenkovski, kako se to uporno plasira u kampanji koja poziva na linč Stojanović i JUGpress-a, a koju vode dve ministarke i pojedini mediji.
Radnici Komunalca pretili novinarki: Radnici leskovačkog Javno komunalnog preduzeća “Komunalac” pretili su novinarki Regionalne informativne agencije JUGpress zato što ih je fotografisala dok su sekli drvo ispred “Vodovoda”, vikali na nju i zapretili tužbom, javila je ta novinska agencije. Vikali su da ne sme da ih slika, a drvo su sekli na javnoj površini. U pitanju je očigledan pritisak na medije i zabranjivanje novinarima da rade svoj posao u interesu građana, na javnom mestu, saopštio je JUGPress.
Funkcioner SPS targetirao novinare: Predsednik niškog parlamenta i funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) Igor Novaković targetirao je i neovlašćeno objavljivao lične podatke niških novinara i aktivista, saopštio je NUNS uz oštru osudu takvog postupka. Novaković, inače predsednik Gradskog odbora SPS u Nišu objavio je na svom Fejsbuk nalogu listu donatora niškog Media i reform centra, kao i lične podatke i JMBG brojeve iz Agencije za privredne registre, čime je targetirao novinare i aktiviste iz Niša među kojima su Zoran Jovanović, Mladen Jovanović, Danijel Dašić, Ljubica Jocić, Mladen Velojić i Nikola Stojanović. “Smatramo da je narativ o stranim plaćenicima, koji Novaković koristi, izuzetno opasan i da ugrožava bezbednost novinarki i novinara”, naveo je NUNS u saopštenju u kome je od Novakovića zatražio da prestane targetiranje i da počne da odgovara na novinarska pitanja, jer su politički funkcioneri za svoj rad odgovorni javnosti. Posle samo dve sednice lokalnog parlamenta, niška opozicija, koja ima jednog odbornika manje u odnosu na vlast, pozvala je Novakovića da podnese ostavku na tu funkciju, ocenivši da njegovi postupci prema novinarima prelaze sve granice pristojnosti. Opozicija je, potom, podnela zahtev za Novakovićevu smenu, ali je on odbio da zakaže sednicu sa tom i još nekoliko drugih tema.
Vučić priznao da država finansira televizije: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izavio je gostujući na TV Prva da država finansira sve televizije u Srbiji, uključujući privatne. Vučić je konkretno rekao da TV Prva dobija nekoliko miliona evra državne pomoći, ali ga novinarka nije pitala da objasni kako je to moguće, s obzirom na činjenicu da zakon ne dozvoljava državno finansiranje medija. Novac od države mogu da dobiju samo javni medijski servisi ili male lokalne televizije kroz tzv. projektno finansiranje, u šta se Vučićeva tvrdnja o milionima evra državne pomoći ne može uklopiti. Predsednikova izjava, međutim, nije novost, već samo potvrda onoga što se u informisanom delu javnosti odavno zna – da vlast zloupotrebom javnih sredstava pomaže poslovanje medija koji joj pružaju bezrezervnu podršku.
Foto: Istinomer/Miljana Miletić
Milion evra od RTS-a tabloidima: Radio-televizija Srbije je za reklamiranje svog programa u provladinim štampanim i onlajn medijima u prethodnih 20 meseci platila gotovo milion evra, saopštila je Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde. „Ljudi, pa ovo nema nigde na svetu – da javni servis RTS plaća tabloidima da ga reklamiraju. Pre nekoliko dana je upumpao 250.000 evra u Informer, Alo, Kurir… I pre toga 300.000 evra. I još 350.000 evra“, napisala je Tepić na društvenoj mreži Iks. Zbog toga je najavila da će Skupštini predati zakon za ukidanje pretplate za RTS. „RTS je sada baš prekardašio sa upumpavanjem miliona u Informer, Alo. Ovakav RTS ne može više da se finansira iz TV takse/pretplate preko računa za struju. Još mu Vučić doliva i iz budžeta. Dakle 2x ga plaćamo! Zato ćemo predati zakon za ukidanje TV takse. Pa neka RTS plaća tabloide od para koje sam zaradi“, napisala je Marinika Tepić na društvenoj mreži Iks. Članica komisije za žalbe Saveta za štampu i teoretičarka medija Ana Martinoli rekla je za N1 da je RTS novac za oglašavanje dodelio ne na osnovu javnih nabavki, nego direktinim dogovorom.
Politika
Čak i ako odustane od nekih nameravanih izmena Krivičnog zakonika čiji je nacrt zabrinuo stručnu javnost, vlast ima širok dijapazon načina vršenja pritisaka na kritičare – kao, recimo, u Kraljevu, gde je ljudima koji ne žele ukidanje apoteka, odlučila da objasni da ne misle to što misle
Tišina tamo!
Predlog izmena Krivičnog zakonika, o kome je javna rasprava završena 30. oktobra, izazvao je veliko uznemirenje javnosti zbog većeg broja odredbi koje ukazuju na mogućnost urušavanja građanskih prava i sloboda. Stručnjaci su izneli široku lepezu primedbi na predloženi tekst, a najčešće se govorilo o otvaranju mogućnosti hapšenja zbog poziva na protest objavljenog na društvenim mrežama, otvaranju puta maltretiranju uhapšenih, kako bi se iznudila priznanja i zastrašili oni koji se bore za svoja prava i davanju zelemog svetla javnim funkcionerima za korupciju i pljačku, time što se ukidaju kažnjavanja za zloupotrebe u javnim nabavkama do pet miliona dinara. Oglasila se i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara koja je ukazala na mogućnost ugrožavanja prava nacionalnih manjina, posebno u delu koji se odnosi na pravo optuženih da sa njima komuniciraju na “jeziku koji razumeju”. Pokret Kreni-promeni predao je peticiju sa 36.000 potpisa protiv izmena Krivičnog zakonika.
Preciziranje najspornije odredbe: Ministarka pravde Maja Popović najavila je da će biti precizirana odredba iz predloženih izmena Krivičnog zakonika u kojoj se govori o savetovanju za izvršenje krivičnog dela. Ona je rekla da je ta odredba „najčešće napadana“ u javnosti i da će zbog toga taksativno biti nabrojano na koje se to slučajeve odnosi, navodeći između ostalog pedofiliju, ubistva, drogu, oružje, terorizam i falsifikovanje novca. „Kritičari predložene odredbe navodili su da bi mogla da se upotrebi i protiv organizatora i učesnika protesta“, dodala je ministarka. Mogućnost promene drugih spornih odredbi nije najavila.
Pročitajte biografiju Maje Popović
Kraljevčani da ćute: Čak 11.000 građana potpisalo je u Kraljevu zahtev za referendum o tome da li bi Apoteke Kraljevo trebalo da ostanu da rade u lokalima koje je Grad Kraljevo izdao privatnoj firmi, ali vlast SNS različitim metodama pokušava da izbegne referendumsko izjašnjavanje. Nakon što su potpisi predati, što je dovoljno za održavanje referenduma, centrala SNS u Kraljevu počela je da poziva građane da povuku potpise, koristeći, prema brojnim navodima, različite vrste pritisaka. Potom je oko 1.800 potpisa proglašeno nevalidnim, a Gradska izborna komisija (GIK), čija predsednica je podnela ostavku, saopštila je da opozicija ima rok od 15 dana da prikupi nove potpise, kako bi se došlo do dovoljnog broja. Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta je rekao da po zakonu ne možete angažovati notara, nego overivače koje akredituje gradska uprava, te da su oni napravili navodne greške zbog kojih su potpisi proglašeni nevažećim. Prema njegovim rečima, svega 147 potpisa ima materijalne greške koje bi se eventualno mogle spočitati onome ko ih je prikupljao, dok su sve ostalo greške overivača. Najavio je i tužbu zbog nesavesnog obavljanja službene dužnosti i skrnavljenja javnog interesa.
Hajka protiv opozicionara: U Kraljevu su osvanuli plakati na kojima je Ivan Matović iz Udruženja starosedelaca sa ustaškom kapom i napisom “ustaški starosedelac”. Ima i plakata na kojima se on predstavlja kao nasilnik za navodno nasilje u porodici. Matović je medijima rekao da je kampanja protiv njega pokrenuta nakon skupljanja potpisa za referendum o apotekama. On je izrazio uverenje da iza svega stoji vlast SNS i rekao da je zbog napada koje doživljava više puta podnosio prijavu policiji, ali ona nije reagovala.
Opozicija poziva na građanski rat, tvrdi Ana Brnabić: Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić započela je, posle sednice Skupštine Srbije o rudarenju litijuma, snažnu kampanju u kojoj je opoziciju i deo medija optužila da “prizivaju građanski rat”. „Ovo je naslovna strana Danasa – ‘Litijumski rat će se nastaviti na ulicama’, dakle, potpuno jasan poziv na građanski rat. A podsećam, u skupštini su dobili sve što su tražili, ja sam to zakazala kao sednicu, jedna tačka dnevnog reda, to je taj njihov idiotski predlog zakona“, poručila je Brnabić na TV Informer. Isto je ponavljala i u drugim javnim nastupima, a taj narativ odmah je prihvatila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, kao i provladini mediji. “Opozicija je nakon glasanja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima jasno i glasno pozvala na nerede“, tvrdila je ministarka .
„Ovo je naslovna strana Danasa – ‘Litijumski rat će se nastaviti na ulicama’, dakle, potpuno jasan poziv na građanski rat. A podsećam, u skupštini su dobili sve što su tražili, ja sam to zakazala kao sednicu, jedna tačka dnevnog reda, to je taj njihov idiotski predlog zakona,“
Ana Brnabić za TV Informer
Ko je gazda opozicije: U oktobarskom targetiranju protivnika i kritičara, Brnabić je počela da Dragana Šolaka, suvlasnika United Media (UM) naziva “gazdom opozicije”, a Dragana Đilasa, lidera Srtanke slobode i pravde, njenim “generalnim direktorom”. Optužila ih je da su “frustrirani i koriste ovo (borbu oko litijuma) za nasilno svrgavanje vlasti“. Brnabić je optužila opoziciju da žele isključivo svrgavanje predsednika Aleksandra Vučića i kako je navela „neki od njih žele ubistvo predsednika, a drugi doživotnu robiju“. Prema njenim rečima, opozicioni predlog zakona je „idiotski“ i vlast ga je „raskrinkala“ pre skupštinske sednice, na čijem je bio dnevnom redu. Poslanici Skupštine Srbije nisu usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima koji bi ponovo stavio tačku na kopanje litijuma, jer su za izmene zakona glasala su 84 poslanika, a protiv je bilo 128. Odbijen je predlog opozicije da se o zakonu glasa javno, prozivkom.
Kampanja protiv Picule: Izbor evroposlanika iz Hrvatske Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju izazvao je negativne komentare vlasti i oštru kampanju blaćenja u provladinim medijima koji ga redovno karakterišu kao “dokazanog srbomrsca”i “ustašu”. “Srbija je dobro razumela poruku koju joj je Evropski parlament poslao postavljajući Tonina Piculu za izvestioca Evropskog parlamenta”, rekao je, pre svih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je istakao da nije problem u tome što Picula dolazi iz Hrvatske, već je to zbog njegovih stavova.
Izvor: https://www.europarl.europa.eu/
Proslava oslobođenja bez gradonačelnika: Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije se pojavio ni na jednom događaju u okviru obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja Beograda od nacističkog okupatora. Tim povodom, na pitanje Radija Slobodna Evropa, Šapić je rekao da je antifašističko opredeljenje Srbije neupitno, te da stoga nije osećao potrebu da prisustvuju obeležavanju godišnjice oslobođenja grada koji vodi. On je dodao da je postojala podrška Grada Beograda u svim manifestacijama koje su održane. Šapić je rekao i da su za njega, osim partizana, četnici okupljeni oko Jugoslovenske vojske u otadžbini takođe bili ravnopravni pripadnici antifašističkog pokreta i da je potrebno pomiriti ta dva pokreta. Svoj doprinos “pomirenju” Šapić je u poslednje vreme dao različitim inicijativama, kao što su izgradnja spomenika četničkom generalu Draži Mihailoviću, izmeštanje ostataka Josipa Broza Tita iz Kuće cveća, grobnice narodnih heroja sa Kalemegdanske tvrđave ili farbanje (malobrojnih i raspalih) gradskih autobusa u plavo, jer ga crvena podseća na komuniste.
“Nemačka je bila Nemačka. Nije se Nemačka država zvala ‘nacistička Nemačka’, već se zvala onako kako Ustav i zakoni nalažu i nije Hitler bio nacistički diktator, nego je bio legalno i legitimno izabrani predstavnik ogromne većine nemačkog naroda.”
Vulin u govoru o reviziji istorije i njenom značenju za Srbe i Ruse, kojim je otvorio uvodni panel naučne konferencije o 80. godišnjici od oslobođenja Beograda u Ruskom domu.
Vulin pokušava da rehabilituje Hitlera: Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin istakao se u oktobru, između ostalog, govorom u kome je, prema mišljenju više istoričara, nastojao je da rehabilituje i relativizuje lik i delo Adolfa Hitlera, kao i nacističke Nemačke. “Nemačka je bila Nemačka. Nije se Nemačka država zvala ‘nacistička Nemačka’, već se zvala onako kako Ustav i zakoni nalažu i nije Hitler bio nacistički diktator, nego je bio legalno i legitimno izabrani predstavnik ogromne većine nemačkog naroda”, rekao je Vulin u govoru o reviziji istorije i njenom značenju za Srbe i Ruse, kojim je otvorio uvodni panel naučne konferencije o 80. godišnjici od oslobođenja Beograda u Ruskom domu. Samo dan pre toga, Vulin je razgovarao sa poslanikom Alternative za Nemačku (AfD) u Bundestagu Rajnerom Rotfusom i zahvalio mu na doslednom stavu te stranke o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova. Desno-populistička AfD optuživana je više puta za ekstremizam i korupciju, a dve trećine Nemaca uspon te stranke, prema brojnim istraživanjima, doživljava kao pretnju demokratiji i vladavini prava. Nedavno se u Bundestagu okupila međustranačka grupa poslanika kako bi pokrenula postupak zabrane AfD-a pred Saveznim ustavnim sudom.
Selektivan transkript sednice: Uvreda "đubre ustaško", koje je poslanik SNS Nebojša Bakarec uputio kolegi iz stranke SRCE Zdravku Ponošu nije se našla u originalnom transkriptu sednice o litijumu Skupštine Srbije. Ponoš je za N1 rekao da time vlast "pokušava da prepravi svoje brljotine". „Moje kolege koje su zadužene za komunikaciju sa skupštinskim službama su proverile o čemu se radi, pa im rečeno da stvari koje se ne izgovore za skupštinskim mikrofonom ne ulaze u te beleške, što nije tačno. To može da se dokaže ako se pogledaju raniji stenogrami, da itekako ulaze u beleške“, rekao je Ponoš. Prema njegovim rečima, radi se o potrebi vlasti da „prepravi svoje brljotine“. „Da to ne ostane u institucionalnoj memoriji, ali važno je da je ostalo u memoriji svih koji su pratili sednicu“, rekao je. Uvreda koju je izgovorio Bakarec jasno se čula u TV prenosu sednice.
„Skraćen“ zapisnik sa sednice u Nišu: Vika, blokada govornice, nesnalaženje predsedavajuće i rasprave o tome ko su, zapravo, odbornici - ne spominju se u zapisniku sa konstitutivne sednice Skupštine Niša, koja je održana 12. avgusta i koja je trajala više od 18 sati, javile su Južne vesti. Istorijski “politički maraton” u zapisniku je opisan tek rečima “odbornici su izrazili sumnju u kvorum” i konstatacijom da su reklamirane povrede Poslovnika. Južne vesti navele su niz primera dešavanja na sednici o kojima ne postoji trag u zapisniku.
Mlade ne privlaći EU: U Srbiji su dezinformacije o evropskim integracijama izuzetno zastupljene, kao i u Severnoj Makedoniji, a u Albaniji su prisutne samo u kontekstu rivaliteta među partijama, rečeno je na konferenciji "Mladi sa Zapadnog Balkana između regionalne saradnje, dezinformacija i (političke) participacije" Fondacije za otvoreno društvo Zapadni Balkan. Članica istraživačkog tima koji je radio na projektu „Borba protiv dezinformacija o evropskim integracijama u medijima“ Aleksandra Veljović izjavila je da je poražavajuće to što ako bi se sada održao referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju, samo oko 40 odsto mladih bi se izjasnilo da je za članstvo, dok je taj broj u Severnoj Makedoniji oko 68 odsto i u Albaniji preko 85 odsto. Veljović je navela da su pokušali da stupe u kontakt sa relevantnim instutucijama, poput Ministarstva informisanja i Ministarstva za evropske integraracije, ali da nisu uspeli i da bi voleli kada bi njihovi predstavnici pogledali rezultate istraživanja.
Student prorektor povezana sa SNS: Studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) Ana Grčić, bivša članica Evropskog studentskog foruma, studentske organizacije koja je bila u centru pažnje zbog afera i skandala oko izbora na FPN, imenovana je za studenta prorektora Univerziteta u Beogradu. Ana Grčić je bivša potpredsednica Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, a povezivana je sa kol centrom SNS i kupovinom glasova na izborima 2023. godine. “Kako drugi studentski predstavnici navode, da bi joj se omogućio drugi mandat promenjen je Poslovnik o radu i ona je na hitnoj sednici, bez obrazloženja, predložena za studenta prorektora, iako je većina studentskih predstavnika bilo protiv njenog izbora”, naveo je Aleksa Alagić iz podmlatka stranke Srce.
Nasilje
Tamo gde se vlast poistoveti sa državom, postaje logično da državna bezbednosna agencija fokus rada usmeri na one koji toj vlasti zadaju glavobolju – bilo da je reč o klisuri koja se obrušava, poljoprivrednicima, ekološkim aktivistima, prevoznicima ili novinarima
BIA ne spava
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) ponovo je, nakon ispitivanja slučaja Grdeličke klisure koja se neprekidno obrušava, proširila obim svoje delatnosti. Agencija zadužena za brigu o bezbednosti države i zaštiti ustavnog poretka istakla se tako što je privodila na informativne razgovore poljoprivrednike koji su protestovali zbog odnosa države prema njima. Slobodan Vidojević iz Bresnice za N1 je ispričao da su ga usred dana strpali u kombi bez tablica sa zatamnjenim staklima. „Kao u filmu. Samo su vikali „upadaj, upadaj“. Nit’ znam ko je, nisu se predstavili ni jednog trenutka. U pomoć sam dozivao, neki ljudi su videli. Ja sam samo vikao, ljudi, dete mi je ostalo samo u školi, javite samo nek mi uzmu dete”. Završio je u čačanskoj BIA gde je ispitivan zbog nenajavljenog blokiranja Ibarske magistrale i izašao posle dva sata. Privedena su i dvojica poljoprivrednika iz Subotice.
BIA se pretvorila u instrument očuvanju vlasti. Ta vlast pokušava da iskomunicira građanima da je svima jako dobro i da su svi ujedinjeni pod političkim vođstvom Aleksandra Vučića.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
…ispituje ekološke aktiviste: Osim poljoprivrednicima, BIA se bavila i ekološkim aktivistima, pa je u avgustu ispitivala i Zlatka Kokanovića i Nebojšu Petkovića iz udruženja „Ne damo Jadar“, baš na dan kada su organizovali protest. Stručnjaci ocenjuju da je reč o zloupotrebi BIA i zastrašivanju građana. „BIA se pretvorila u instrument očuvanju vlasti. Ta vlast pokušava da iskomunicira građanima da je svima jako dobro i da su svi ujedinjeni pod političkim vođstvom Aleksandra Vučića“, rekao je Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „BIA je samo radila svoj posao i jasno je skrenula pažnju svima onima koji i na društvenim mrežama i u javnom prostoru pozivaju na blokadu ulice i puteva da je to nezakonito“, ocenio je predsednik Vlade Miloš Vučević. Zašto reaguje BIA, a ne policija, ako je nešto bilo nezakonito, Vučević nije objasnio.
…“vaspitava” prevoznike: Ljudi iz BIA i MUP-a upozorili su prevoznike u Nišu da ne bi bilo dobro da voze prosvetare u Beograd na protest zakazan za 1. novembar, rekao je za N1 Vladan Ćirić iz Unije sindikata prosvetnih radnika. „Dobili smo informacije da su imali posetu inspektora i da im je rečeno da ne voze na protest u Beograd. I u drugim gradovima je slična situacija, kontaktirao sam Kragujevac, rečeno je da su i sa njihovim prevoznicima obavljeni razgovori i da su im sugerisali da ne voze prosvetne radnike”, rekao je Ćirić.
…i “kidnapuje” novinare: Glavni i odgovorni urednik Jutjub portala „Slavija info“ Ljubomir Stefanović rekao je dnevnuku Danas da ga je 11. oktobra praktično otela BIA. Stefanović je rekao da je svojim vozilom krenuo ka studiju, gde je imao zakazan intervju sa političkim analitičarem Dragomirom Anđelkovićem i da je odmah primetio neke ljude za koje je posumnjao da su pripadnici BIA, jer je”već godinama na merama Agencije”. Stefanović je rekao da mu je jedan automobil preprečio put a da je iz drugog izašlo bar šestorica muškaraca, od kojih je jedan pokazao legitimaciju BIA i pozvao ga da krene s njim. Kaže da je odveden u policijsku stanicu na Voždovcu gde BIA ima svoje prostorije, kao i da mu nije dozvoljeno da pozove advokata. Stefanović kaže da nije saslušavan zbog nekog krivičnog dela, niti je to uopšte ličilo na saslušanje, već na klasično zastrašivanje i pretnje. Stefanović je listu ispričao kakve je pretnje dobio, dodajući da mu je traženo da nikoga ne obaveštava o događaju. Rekao je i da nije dobio nikakav papir po puštanju iz stanice te da ne postoji nijedan trag da je bio u policijskoj stanici na Voždovcu. Dragomir Anđelković je “kidnapovanje” Stefanovića pominjao u gostovanju na N1.
Nagrada za nasilnika: Među 11 policijskih službenika koje je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić nagradio ove godine za poslove od „značaja za bezbednost ljudi“ nalazi se i pripadnik MUP-a koji se teretio da je tokom protesta 2020. godine napao i zadao povrede mladiću sa teškoćama u razvoju, javio je portal 021. U trenutku kada prima nagradu, isti pripadnik policije čeka odluku Ustavnog suda povodom žalbe koja je podneta zbog navodnog propusta u istrazi u krivičnom postupku protiv njega koji je završen odbacivanjem krivične prijave, a u kom se teretio za prebijanje mladića sa teškoćama u razvoju na protestu u Novom Sadu. Krivičnu prijavu protiv dvojice policajaca odbacilo je Osnovno javno tužilaštva u Zrenjaninu, jer „ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti“.
Faktor Đukanović: Punomoćnici oštećenog ocenili su tada da istraga nije sprovedena delotvorno, da je tužilaštvo postupalo sporo i da neke dokazne radnje nisu preduzete. Svedoci su, na primer, ispitani tek posle godinu i po dana od samog događaja, a policijska službenica koja je prvi put na snimku prepoznala osumnjičenog policajca se kasnije „predomislila“. Osim toga, telefon osumnjičenog veštačile su njegove kolege iz iste policijske uprave, što je dovelo u pitanje nezavisnost istrage. Punomoćnici oštećenog smatrali su i da je jedan od faktora u odbacivanju krivične prijave bio taj što je branilac u ovom predmetu bio Vladimir Đukanović, funkcioner SNS. Protest na kom su dvojica policajaca upotrebili silu protiv mladića koji je prolazio kroz centar grada desio se 8. jula 2020. godine. Dvojica policajaca su mladića srušila sa bicikla, bacila njegov bicikl i potom ga šutirala po telu i glavi.
Nožem na školsku drugaricu: Učenik osmog razreda osnovne škole u Subotici nožem je izbo devojčicu koja, srećom, nije životno ugrožena. Ministarstvo prosvete saopštilo je da je o nasilju obavešteno istog dana, kao i da je nadležna školska uprava Sombor pružila podršku zaposlenima u cilju preduzimanja propisanih procedura postupanja u situacijama nasilja i kriznim događajima. „O događaju su obaveštene i nadležne institucije iz spoljašnje mreže zaštite, pre svega nadležni centar za socijalni rad, policija i tužilaštvo, radi preduzimanja aktivnosti iz njihove nadležnosti, kada je reč o učeniku koji je izvršio nasilje“, rekli su za N1 u Ministarstvu. Dnevnik Danas primetio je da subotički slučaj vršnjačkog nasilja nije izazvao veliku pažnju javnosti, a stručnjaci su, objašnjavajući takav ishod, govorili o apatiji i sveopštem nepoverenju.
Roditelj napao direktora škole: Direktor Osnovne škole "Miroslav Antić" u Nišu prijavio je policiji da ga je jedan roditelj napao, potvrdili su u Policijskoj upravi u Nišu. Prema nezvaničnim informacijama koje su preneli mediji, otac jednog od učenika gađao je flašom direktora Miloša Stankovića, ali ne zbog ocena njegovog deteta već kapije koju je škola postavila ispred ulaza kako bi povećala bezbednost đaka. Zaposleni u školi su ispričali za Blic da je roditelj tvrdio da mu je zbog zatvorene kapije uskraćeno pravo da dete doveze u školu. Zbog napada je intervenisala Hitna pomoć i Stankoviću ukazala pomoć ne zbog fizičkih povreda, već zbog uznemirenosti.
Samo 12 dana za sprečavanje nasilja: Prema konkursu kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, zainteresovanima je dato samo 55 miliona dinara za sprečavanje porodičnog i vršnjačkog nasilja i svega 12 dana za realizaciju projekta, saopštila je koalicija "Otvoreno o konkursima" . “Ovakvi projekti ne mogu na delotvoran način doprineti sprečavanju ili smanjenju porodičnog i vršnjačkog nasilja, čak i kada se odnose na kampanje, javne diskusije i obuke za profesionalce“, objasnilo je više nevladinih organizacija u zajedničkom saopštenju.
Kompetencije nebitne: Potpisnici saopštenja su istakli da ih posebno zabrinjava sistem bodovanja projekata i udruženja, jer od ukupno 100 bodova za predlog projekta samo se pet bodova može dodeliti za prethodno iskustvo podnosioca projekta i najviše 10 bodova za kompetencije projektnog tima, što ostavlja prostor da udruženja koja se nikada nisu bavila ovom temom sprovode projekte u ovoj oblasti. „Dok u Srbiji godišnje beležimo najmanje 30 femicida, povećan broj prijava rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama, dok se suočavamo sa rastućim i nezabeleženim manifestacijama vršnjačkog nasilja, 55 miliona dinara na ovom konkursu će omogućiti dodelu sredstava nekompetentnim organizacijama za projekte od 12 dana koji predstavljaju neefikasan privid rešenja“, navedeno je u saopštenju.
Nije smelo da se desi, septembar 2024.
Fotografije i video materijal: Canva ilustracije, Istinomer
Oktobar 2024. godine
Specijalno izdanje Istinomera