Nije smelo da se desi
Ceo novembar 2024. u Srbiji nije smeo da se desi – zbog 15 života žrtvovanih na oltaru korupcije i nestručnosti, zbog nasilja koje je usledilo, zbog laži, manipulacija i uvreda koje su procvetale, zbog sveopšteg raspada koji najavljuje nove žrtve
Autorka: Vera Didanović, novinarka Radara
Novembar, 2024. godine
Mediji
Svakakve smo inovacije dobili u novembru: ostavku posle isteka mandata ili direktan TV prenos prekriven studijskim urlanjem koji “prepravlja” činjenice. Nije bilo potrebe samo za menjanjem tradicije napada, pretnji i kršenja zakona
Mašina za mlevenje svesti
Savršeno je funkcionisala propagandna mašinerija u odbrani vlasti od odgovornosti za smrtonosni pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu: i pre nego što je saopšteno da ima žrtava, provladini mediji počeli su da uveravaju javnost da tokom nedavne rekonstrukcije stanice jedino na nadstrešnici nije bilo radova. Sa interneta su nestajali stari tekstovi u kojima je hvaljena upravo rekonstrukcija nadstrešnice, menjani su naslovi, dozirane informacije i potom menjane kako je menjana zvanična verzija, čim bi se pokazalo da su dotadašnje tvrdnje neodržive. Javnosti je nuđena i vlastima poželjna slika pobune, uz sve proverene metode blaćenja svih koji su tražili pravdu, prvenstveno opozicije.
Inovacija TV Informer: U žestokoj konkurenciji, istakla se TV Informer sa novim formatom: preuzet je direktan prenos protesta iz Novog Sada od TV N1, ali uz kreativan dodatak glavnog urednika Dragana J. Vučičevića i još troje zaposlenih u Informeru, koji su urlali preko reportera, nudeći svoju verziju događaja, bogatu psovkama i uvredama na račun demonstranata. I Informer i drugi provladini mediji insistirali su na istoj tezi: opozicija zloupotrebljava tragediju u političke svrhe, kako bi putem ulice došla na vlast, normalizovan je termin “lešinarenje”, a vremenom se došlo i do standardne verzije o “stranim nalogodavcima”.
Azdejković: Član Upravnog odbora RTS Predrag Azdejković izazvao je brojne reakcije serijom tvitova o slučaju 74-godišnjeg Ilije Kostića iz Novog Sada, kome je amputiran deo tela nakon torture u policijskoj stanici. Zbog toga je RTS na sajtu naveo da će od Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje je izabralo Azdejkovića na mesto člana Upravnog odbora, tražiti da ga razreši te dužnosti. Članovima REM-a je, međutim, istekao mandat, pa je zahtev RTS-a mogla da vidi samo tehnička služba. Ceo skandal došao je, međutim, do donatora i učesnika festivala Merlinka, pa je Azdejković bio prinuđen da podnese ostavku na mesto direktora, kako bi manifestacija opstala.
Ostavka čim je istekao mandat: Poslednjeg dana mandata, odlazeći saziv REM-a dao je beogradski frekvenciju televiziji Informer, a dan kasnije, čim joj je istekao mandat na funkciji predsednice Saveta REM, Olivera Zekić je “podnela ostavku”. U izjavi za Vreme izjavila je da je “Informer TV imala perfektan elaborat i sve garancije da će državi Srbiji plaćati 200.000 evra godišnje”. Ona je dodala da je svih osam članova REM-a glasalo za dodelu dozvole toj TV i ocenila da je “Informer TV bio najbolji i nisu imali konkurenciju“.
U izjavi za Vreme izjavila je da je “Informer TV imala perfektan elaborat i sve garancije da će državi Srbiji plaćati 200.000 evra godišnje”. Ona je dodala da je svih osam članova REM-a glasalo za dodelu dozvole toj TV i ocenila da je “Informer TV bio najbolji i nisu imali konkurenciju“.
A Zakon, pita NUNS: Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović rekla je za Vreme da je to što je TV Informer dobila gradsku frekvenciju još jedan u nizu nepoštovanja zakona i procedura, ali i pravilnika REM-a. „REM je kasnio s odlukom, jer je ona trebalo da bude doneta do 15. avgusta, a oni su to uradili poslednjeg dana svog mandata, jer je Savetu REM-a po Zakonu o elektronskim medijima mandat prestao 4. novembra. To su uradili protivpravno jer nisu održali javne razgovore sa onima koji su aplicirali za tu dozvolu, što je bila njihova obaveza po Statutu REM-a“, objasnila je Filipović Stevanović. Istakla je da ne zna na koji način Informer TV ispunjava uslove da dobije dozvolu. „To je televizija koja svakodnevno širi govor mržnje i koja se ne pridržava zakona koji regulišu medije niti Kodeksa novinara Srbije“, rekla je sekretarka NUNS-a i podsetila da je glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević rekao da je taj kodeks „za budale“.„REM mora da vodi računa da li medij koji je dobio dozvolu od tog regulatornog tela poštuje zakone Srbije, da li doprinosi pluralizmu i ima sadržaj koji će informisati građane u javnom ineteresu, kako bi mogli da donose informisane odluke. Informer TV svakako, po onome što smo do sada imali prilike da vidimo, ne ispunjava te uslove”, zaključila je Filipović Stevanović.
A Izveštaj, pita UNS: U danu isticanja mandata REM-a, Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je da je Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a. "Zato što ja tako kažem", odgovorila je Zekić na pitanje UNS-a zbog čega REM odmah ne objavi izveštaj, s obzirom na to da je od izbora prošlo skoro jedanaest meseci. Savet REM-a uvojio je na sednici održanoj 15. jula Završni izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora, sedam meseci nakon njihovog održavanja. Zekić je rekla tada za UNS da će izveštaj biti objavljen „nakon što se na narednoj sednici usvoji zapisnik sa te julske sednice“. Zapisnik je usvojen na sednici održanoj tek 28. oktobra, ali javnost i dalje nema uvid u njegov sadržaj. Prema informacijama do kojih je ranije došlo Udruženje novinara Srbije (UNS), stručna služba REM-a je monitoring o izveštavanju komercijalnih televizija (TV Pink, TV B92, TV Prva i TV Hepi) za vreme izborne kampanje završila još 20. decembra prošle godine.
Dobro obavešteni izvori: Tabloid Informer objavio je da Crta priprema krivičnu prijavu protiv tog lista, kako bi se utvrdilo da li je u postupanju tog medija, vršen pritisak na tužilaštvo i tužioce. Ta informacija je tačna, potvrdila je Crta, ali je ostalo nejasno – kako je Informer to saznao?
Nepotrebne vesti: Gotovo dve trećine građana Srbije, njih 65 odsto, prema istraživanju Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS) iz 2022. godine, aktivno izbegava da na dnevnom nivou prati vesti, izjavila je nezavisna konsultantkinja Natalija Bratuljević. Ona je na skupu „Sećate li se lokalnih medija?“ u Beogradu, u organizaciji Asocijacije „Lokal pres“, navela da istraživači tvrde da je Srbija nezvanični rekorder u toj oblasti.
Protest ili ratna zona: Novinari su bili česta meta tokom protesta zbog pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, zbog čega su reagovale domaće i međunarodne medijske organizacije. Na velikom protestu u tom gradu 5. novembra napadnuti su novinari N1 i Euronews. Novinarka portala Nova.rs Ana Marković fizički je napadnuta tokom izveštavanja sa skupa “Zastani Srbijo” 22. novembra u Beogradu. Nju je tokom 15-minutne blokade saobraćaja ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu udario vozač automobila koji se sukobio sa demonstrantima jer je želeo da tuda prođe. Prema njenim rečima, vozač ju je udario u podlakticu, kako bi joj iz ruke izbio telefon kojim je snimala skup. Marković je za UNS rekla da nije došlo do teške povrede, ali da je sve bilo uznemirujuće, kao i da događaj nije prijavila policiji, jer su to učinili okupljeni čim su počeli incidenti. Tokom izveštavanja sa protesta, novinari su često bili i meta verbalnih napada. Novinarku N1 Jelenu Mirković, tokom izveštavanja sa blokade u Beogradu na vodi 27. novembra, udario je u trku muškarac koji je pobegao, usled čega je zadobila povrede ramena i vrata. Novinarki je nakon pregleda stavljena kragna za vrat i prepisani su joj lekovi. U odvojenom incidentu, jedan počinilac čiji se snimak pojavio na društvenim mrežama, udario ju je u šaku i oštetio mikrofon. Tokom istog protesta, napadnut je i snimatelj N1 Aleksandar Cvrkotić.
Opet pretnje Ani Lalić: Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš dobila je na društvenoj mreži Fejsbuk pretnje smrću, što je prijavljeno Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Uz pretnju smrću, novinarka je oslovljena uvredljivom seksističkom rečju. Osoba iza naloga poslala je novinarki poruku sledeće sadržine: „Kujo, bićeš zaklana“. Advokat NDNV-a prijavio je pretnje Posebnom tuzilaštvu za visokotehnološki kriminal koje je odgovorilo da će istražiti ceo slučaj.
Odbornik napao novinara Danasa: Novinara Danasa Vojina Radovanović tokom sednice Skupštine Beograda napao je gradski većnik Socijalističke partiije Srbije Slobodan Šolević. „Gradski većnik Socijalističke partiije Srbije Slobodan Šolević mi se uneo u lice, uputio mi je neprimerene psovke i pretnje, naočigled obezbeđenja koje je bilo tu. Njima sam rekao šta se desilo, a oni nisu reagovali“, rekao je Radovanović za za N1. Napad su osudili opozicioni odbornici i novinarska udruženja.
I u Kovinu odbornik napao novinara: Dragan Šljivovački, odbornik vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini opštine Kovin, nasrnuo je na novinara Miloša Ljiljanića posle završetka sednice. Portal Kovinske.info objavio je da je Šljivovački prvo ramenom udarao i odgurivao novinara na zadatku, a potom je pokušao da mu istrgne mobilni telefon iz ruke, pri čemu mu je uvrnuo ruku. „Niko, pa ni predsednica Skupštine, nije reagovao. Miloš Ljiljanić je na svom profesionalnom zadatku prenosio ceo tok skupštinskog zasedanja putem mobilnog telefona, u trajanju od preko tri sata“, navodi lokalni portal. Šljivovački je ranije pominjan kao vođa grupe koja je u novembru 2023. godine blokirala kuću poljoprivrednika Jovana Jovanova iz Bavaništa. Tog dana održani su protesti i blokade poljoprivrednika, u kojima je učestvovao i Jovanov. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je napad i izrazilo zabrinutost zbog sve učestalijeg neprimerenog ponašanja političara prema novinarima širom zemlje.
Politika
Umesto uverljive istrage odgovornosti za smrt 15 ljudi, dobili smo ubijanje skupštine, novi nivo uvreda opozicije i evropskog izvestioca Tonina Picule, ali i priznanje da se milioneri iz SNS ljute što nisu postali milijarderi
Šta će nam Skupština kad imamo Anu
Mesec započet rušenjem novosadske nadstrešnice koje je ukazalo na zastrašujući stepen zloupotrebe javnih funkcija, nastavljen masovnim protestima građana s ciljem da nateraju pravosudne organe da rade svoj posao, završen je suštinskim ukidanjem Parlamenta u direktnom prenosu. Čak 68 zakona, među kojima i onaj najvažniji, o budžetu za 2025, usvojeno je uz kršenje skoro svih procedura, zbog čega je doveden u pitanje njihov legalitet. Poslanik i predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić najavio je da će ta stranka Upravnom i Ustavnom sudu podneti tužbe za poništaj svih odluka Skupštine, usvojenih bez rasprave.
Ana Brnabić odbila raspravu o Vladi: Početak skupštinske krize pokrenula je odluka predsedavajuće Ane Brnabić da odbije opozicioni predlog za glasanje o nepoverenju vladi. Odluka je obrazložena optužbom na račun Stranke slobode i pravde - Brnabić je, naime, tvrdila da su se pojavili falsifikovani potpisi, pozivajući se na izjavu odbegle poslanice Sonje Pernat. Sama Sonja Pernat jasno je, međutim, demantovala navode o falsifikatu. Poslanice SSP Sonja Pernat i Irena Živković prethodno su, istoga dana, obavestile javnost o napuštanju SSP-a. Sonja Pernat je rekla da nije bila obaveštena o podnošenju inicijative, sa kojom se, inače, slaže i objasnila da je stranka upotrebila njen deponovani potpis.
Dovoljno potpisa i bez dva “sporna”: Ostatak opozicije, Otvoreni parlament i više pravnih stručnjaka ocenili su da Ana Brnabić nije imala pravo da odbije zahtev da se raspravlja o poverenju vladi. “Prema članu 281. Stav 2 Poslovnika može se zaključiti da dok god predlog ima dovoljan broj potpisa, on se ne može smatrati povučenim, podsetio je Otvoreni parlament. Predlog za glasanje o nepoverenju presedniku Vlade Milošu Vučeviću potpisalo je 85 opozicionih poslanika.
Budžet bez rasprave: Zbog odbijanja rasprave o poverenju vladi, opozicioni poslanici opstruirali su sednicu na kojoj je, među čak 68 tačaka, bio i zakon o budžetu. Prvi dan sednice obeležen je masovnom tučom poslanika. Posle mučnih scena, zakasnele pauze i neuspešnog poziva na konsultacije, prvi dan okončan je tako što je Ana Brnabić, uz jake snage bezbednosti i zvuke pištaljki i vuvuzela kojom je opozicija pokušavala da prekine sednicu, pročitala samo nekoliko tačaka dnevnog reda, bez amandmana i bilo kakve diskusije, i zaključila “raspravu”. Posle dva dana, tačke dnevnog reda usvojene su bez prisustva opozicije. Osim budžeta za 2025, usvojeni su, između ostalih i Predlog zakona o uslugama, Predlog zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakona o energetici, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakona o igrama na sreću…
Uvrede i skičanja: U reakcijama na krizu nastalu nakon rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, predstavnici vrha vlasti pomerili su granice u uvredama upućenim na račun kritičara. Ana Brnabić je izjavila da je “opoziciji krivo što više ljudi nije stradalo u nesreći u Novom Sadu”, a poslanike koji su blokirali Sud u tom gradu nazvala je “probisvetima”. Jedna od besprizornijih tvrdnji Aleksandra Vučića odnosila se na Sava Manojlovića, lidera pokreta Kreni-Promeni, koga je policija nosila licem okrenutim ka zemlji, čime je izazvala njegove bolne krike. “Čak i kad policajci ne bi intervenisali, već samo pokušali da ih sklone, oni ne bi da se sklone, već bi kao svinje skičali tražeći pažnju i osudu za srpske policajce koji su se ponašali profesionalno i osudu srpske države“, rekao je predsednik Srbije u objavi na Instagramu 21. novembra, kojom je najavio svoje gostovanje na RTS u popodnevnim časovima.
Predsednička nervoza: Bio je to dan u kome je uhapšena grupa državnih funkcionera i stručnjaka sa odgovornim zadacima u vreme rekonstrukcije železničke stanice, među kojima i ministar Goran Vesić, pa je Vučić, braneći uhapšene, u tom nastupu izneo posebno dugačak niz uvreda i ozbiljnih optužbi. Tako je, recimo, saopštio da “ostavki više neće biti” i kritikovao Vladu zbog povlačenja zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava otvaranje stranih univerziteta bez akreditacije, najavivši da će ga on lično podneti skupštini (iako na to nema zakonsko pravo). Izneo je i niz kleveta na račun RTS, na koje novinarka nije reagovala, ocenivši, između ostalog, da je RTS “gori od N1 i Nove S, čiji je vlasnik belosvetski kriminalac”. Vređao je i dve profesorke Univerziteta, rekavši da je Biljana Stojković “luda”, a Danica Popović “lopov”. Optužio je neimenovanog člana Proglasa da “juri devojčice po toaletima”, političke protivnike nazivao “narkomanima”, “lopovima” …
… predsedničko priznanje: U jednom od izrazito brojnih novembarskih obraćanja Vučić je javno priznao da su se mnogi obogatili zahvaljujući članstvu u SNS, ali je tužilaštvo propustilo da pokrene istragu o tom navodu koji ukazuje na korupciju. Govoreći o navodnim “neprijateljima” stranke, Vučić je, naime, na sednici Glavnog odbora SNS, osim koalicionih partnera, pomenuo i one kojima je dato sve što su poželeli, postali su milioneri a sada se žale što nisu milijarderi.
…i predsednička odluka: Vučić je poslušao predlog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, rekavši da neće on razgovarati sa Izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Toninom Piculom, već ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević tj. nadležno ministarstvo. Picula je „veoma nepristojan čovek koji ne voli Srbiju“ rekao je Vučić i ponovio da neće razgovarati sa njim dok se ne izvini zbog onoga što je govorio. Vučić je rekao da će on imati partnere za razgovor u Beogradu – „civilno društvo i opozicione stranke koje su saglasne sa njim da je Kosovo nezavisno, da je Srbija počinila genocid u Srebrenici i da nije bilo genocida u Jasenovcu“.
Vulinova dijagnoza stanja: Vulin je prethodno rekao da „kada se ustaško đubre postavi za izvestioca za Srbiju, onda nije čudno što se svaka tragedija u Srbiji koristi da se Srbiji nanese još bola“. U izjavi kojom se proslavio kao šampion u napadanju Picule koje traje od kako je izabran za izvestioca, Vulin je dodao: „Lešinar nije mogao da umukne ni kada su u pitanju ljudski životi. Ne znam šta Evropski parlament misli da ustaša znači u Srbiji, ali znam da ću tražiti od predsednika i premijera da taj ološ u Srbiji ne bude primljen od bilo koga osim od ministra koji baš mora da se bavi i takvim pojavama“. Vlasnik provladinog tabloida Informer Piculu je nazvao „smrdljivim ustašom“ i poručio mu: „Dabogda nikad ne došao u Srbiju“. Picula je sve to “zaslužio” time što je na početku sednice u Briselu izrazio žaljenje zbog pogibije 14 ljudi 1. novembra u Novom Sadu i istakao da su građani organizovali proteste zahtevajući pravdu i odgovornost.
Stagnacija uprkos rekordnim sredstvima: Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju izjavio je nekoliko dana kasnije da je Srbija od EU za investicione projekte dobijala rekordna sredstva iako je njen napredak na putu ka članstvu u poslednjem izveštaju ocenjen „ili kao limitiran ili ga nema“. Picula je, obraćajući se odlazećem evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varhejiu na spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET), rekao da su se upravo na primeru Srbije Varhejieve i ocene Evropskog parlamenta najčešće razilazile. “Vaši prioriteti često su bili investicioni projekti koji su naravno važni, ali Evropska unija nije samo ekonomska zajednica, ona je pre svega zajednica vrednosti i podele rizika. Na primer za projekte u Srbiji EU je izdvojila od 2020. šest milijardi i 200 miliona evra investicija dok je u jačanje pravosuđa uloženo svega 30 miliona evra“, rekao je Picula. Dodao je da je pritom postotak podrške EU u Srbiji najniži od svih zemalja koje pregovaraju o članstvu. „Bez obzira na rekordna finansijska sredstva koja je Srbija primila od EU, mislite li da je uopšte napredovala u području stabilnosti institucija koje jamče demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava te poštovanje i zaštitu manjina“, upitao je Picula odlazećeg komesara.
Bez napretka u više poglavlja: Mnogo preporuka iz prošlogodišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije nije ispunjeno, a ove godine bilo više poglavlja u kojima nije zabeležen napredak, izjavila je ministarka za evropske integracije Tanja Miščević nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja EK. Među oblastima u kojima nije bilo napretka su sloboda izražavanja i javna uprava, rekla je Miščević i dodala da i dalje postoji veliki broj vršilaca dužnosti u javnim preduzećima.
Visoko treće mesto: Prema istraživanju organizacije ENACT, Srbija zauzima treće mesto u Evropi po indeksu organizovanog kriminala, od 6,22 odsto. U izveštaju se konstatuju i direktni kontakti visokorangiranih političara i državnih činovnika sa kriminalnim organizacijama i sa grupama ekstremnih navijačkih grupa, javila je Nova.rs. Ispred Srbije po indeksu organizovanog kriminala u Evropi su samo Rusija na prvom i Ukrajina na drugom mestu, dve zemlje koje su u ratu, a Srbija deli treće mesto sa Italijom. Ipak, italijanski indeks otpornosti prema organizovanom kriminalu mnogo veći od srpskog, a prema tom parametru, Srbija je 36. na "starom kontinentu". ENACT je organizacija koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala kojoj podršku daju EU i SAD.
Bliskost policije i SNS: Načelnik kruševačke policije Ivan Milenković pojavio se na skupu Gradskog odbora SNS u tom gradu i obratio okupljenima, javio je N1. Dejan Stevanović, odbornik Narodnog pokreta Srbije u Skupštini Kruševca rekao je da je Milenković prisustvom na stranačkom skupu prekršio Zakon o policiji. „Jedna loša poruka je stigla do građana, a to je da je ta bliskost između naprednjaka i policije jako velika“, rekao je Stevanović. Iz PU Kruševac nisu odgovorili na pitanja N1 šta je načelnik Milenković govorio i radio u sedištu SNS.
Razrešena direktorka: Zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Estela Radonjić Živkov razrešena je sa te funkcije na svoj zahtev. U izjavi za N1 ona je objasnila da je sa razrešenjem saglasna s obzirom na to da ne stoji iza aktuelne politike u Zavodu u vezi sa ukidanjem statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba Vojske Srbije. Prethodno je, posle njenog gostovanja na N1 tokom koga se usprotivila oduzimanju statusa Kulturnog dobra Generalštabu, BIA upala u prostorije Zavoda, navodno, zbog protestnog teksta zaposlenih koji se protive ukidanju zaštite sa Generalštaba. Vlada Srbije ukinula je zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda, bombardovanim 1999. godine, status kulturnog dobra, iako se tome protivi struka. Tom odlukom otvoren je put ka projektu Džareda Kušnera, zeta novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa o revitalizaciji kompleksa bombardovanog Generalštaba. Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture zatražili su od Vlade da odluku stavi van snage.
Kupovina glasova uslov svih uslova: Koordinator za romska pitanja u Čačku Miroslav Mitrović rekao je za N1 da je smenjen sa te funkcije jer nije želeo da obezbedi sigurne glasove za SNS na junskim izborima. „Na sastanak je došla jedna devojka koja je predstavnik SNS iz Beograda i pitala me je koliko ja mogu da dam glasova za tu stranku, sa imenima i prezimenima i brojevima telefona koji će sigurno da glasaju za SNS. Odgovorio sam joj da sam ja vlasnik samo mog glasa i ja mogu samo moje ime i prezime da dam“, rekao je Mitrović. Prema njegovim rečima, potom se uključio Miloš Stevanić, novi šef čačanskih naprednjaka, koji mu je rekao da “prima platu za to”. “Odgovorio sam mu da ja ne primam platu za to već za nešto drugo. Da pomažem Romima, da rešavam njihove probleme“, rekao je Mitrović. Kaže da su, nakon toga, gradski čelnici ignorisali sve njegove dopise i zahteve za sastanke.
Politička upotreba Batuta: Odmah posle velikog građanskog protesta u Novom Sadu 5. novembra, oglasio se institut Batut da upozori na opasnost od širenja ozbiljnih zaraza do kojih može doći zbog ispuštanja fekalija na gradske ulice. Učesnici protesta zbog pogibije (tada) 14 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu izlili su ispred Gradske kuće tečnost za koju su tvrdili da su fekalije. Batut se oglasio bez provere, a Miša Bačulov, novosadski odbornik koji je organizovao dovoženje cisterne, posle hapšenja izjavio je da je u njoj, zapravo, bila zrenjaninska voda. Batut se nije ponovo oglašavao, niti je bilo koja institucija potvrdila šta se u cisterni nalazilo.
Nepoželjna rediteljka Hodi Taheri: Iranskoj rediteljki Hodi Taheri ambasada Srbije u Nemačkoj nije dala vizu za ulazak u zemlju, gde je trebalo da gostuje na Festivalu autorskog filma. Ambasada nije obrazložila tu odluku. Rediteljka Taheri je do sada nekoliko puta dolazila u Beograd, pa nije jasno zašto joj je uskraćena viza. U okviru Festivala predstavljen je film “Majka je rođena grešnica” (nemačka produkcija), ko-autorstvo Hode Taheri i srpskog reditelja Borisa Hadžije, a bavi se pitanjima ukorenjenih uverenja o rodnim ulogama unutar intimnih veza, i aktuelnih društvenih normi u vezi sa ženskim telom i majčinstvom.
Šta će Mali u Skupštini Beograda: Šef odborničke grupe Kreni-promeni u Skupštini Beograda Savo Manojlovć izjavio je da je ministar finansija Siniša Mali u isto vreme beogradski odbornik i da to predstavlja kršenje Ustava Srbije. Manojlović je rekao da Ustav jasno propisuje da ministar ne može istovremeno biti odbornik u lokalnom parlamentu. On je ocenio da je Mali i dalje odbornik zato što u suprotnom ne bi mogao da bude izabran za gradonačelnika ukoliko se “Šapić otrgne kontroli”. Kreni-promeni je zbog toga podneo prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije, a Sinišu Malog pozvao da podnese ostavku.
SSP tragom Vučićevih pljeskavica: Nakon što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali u noćnoj poseti gradilištu Ekspo u Surčinu delili radnicima pljeskavice, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović rekla je da su predstavnici te stranke sledeće večeri odlazili na isto gradilište i uverili se da – nikakvih noćnih radova nema. Popović je istakla da to demantuje tvrdnje ministra finansija Siniše Malog da se na „najvećem projektu u Evropi“ radi 24 sata bez prestanka, „i sve to u trenutku kada se zbog zločina u Novom Sadu gasio još jedan mlad život“.
Nasilje
Vlast nije odustala od izazivanja incidenata ni nakon što je otkriveno da su oni organizovani. Meta su čak i učenici. Policija ne štiti građane, a ministar pravda policijsku torturu
“Kad se izvadi pendrek, nema stajanja”. Ivica Dačić
Jedan veliki (Novi Sad, 5. novembra) i bezbroj malih protesta održanih u novembru, ne uvek sa istim povodom (smrt 15 ljudi u Novom Sadu, rušenje Savskog mosta, rušenje hotela Jugoslavija) obeleženi su nizom incidenata zbog kojih je raširena strepnja o mogućem izbijanju građanskog rata. I to pomognutog od strane vlasti, jer je policija više puta propustila da zaustavi nasilje, a neformalna građanska “istraga” na društvenim mrežama pokazala je da su najveći broj incidenata izazvali članovi i funkcioneri Srpske napredne stranke. Nije bilo informacija da je iko od njih uhapšen, za razliku od brojnih aktivista koji su doživeli privođenje sa ili bez zadržavanja, pa čak i neku vrstu “kidnapovanja” od strane neuniformisanih lica, kao što se desilo studentkinji Mili Pajić u Novom Sadu.
Naredba s vrha: Pojavio se i jasan dokaz da su incidenti planski izazivani. Potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica je u telefonskom razgovoru dao zadatak SNS aktivistima da izazovu incidente i da vređaju opozicione lidere na lokacijama koje su planirane za blokadu u Novom Sadu 29. novembra, navodi se u objavi koju je na Iksu podelila poslanica Marinika Tepić. U toj objavi čuje se glas koji daje instrukcije da aktivisti SNS „izazovu incidente na komemorativnoj blokadi petkom u 11.52, vređaju opoziciju, snimaju, njemu šalju sve to, a on će medijima“. Glas je naložio vređanje opozicije na svim lokacijama osim Železničke stanice.
Vučić ovako pa onako: Povodom objavljivanja snimka Aleksandar Vučić je u prvom reagovanju tvrdio ga je Zobenica obavestio da je reč o snimku koji je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije. Da li zbog toga što je više stručnjaka u izjavama medijima koji nisu pod kontrolom vlasti tvrdilo da je snimak autentičan, ili zbog zaključaka dobijenih na osnovu istraživanja javnog mnenja koje svakodnevno radi, tek, Vučić je potom, promenio priču, rekao da “ne razume smisao snimka sa Zobenicom” te da svi imaju pravo na organizovan dolazak. Predsednik je opravdao čak i nasilne prolaske automobilom kroz okupljene građane, kakav se desio u Požarevcu, gde je čoveka koji je stajao na pešačkom prelazu pokupio automobile i nosio desetinama metara. „Kaže, neko mu je skočio na haubu zato što je čovek hteo da prođe. Pa, kaže, da uhapsimo možda čoveka koji vozi automobil. Kako, bre, da uhapsite čoveka koji nije prekršio zakon? On čovek išao svojim putem. Jel ste vi svi pri svesti, bre? Umijte se ledenom vodom, uzmite negde, ima hladne vode koliko hoćete. Ti si stao nekome na put rekao mu ja sam bog i batina u ovoj zemlji, ne dam ti da prođeš. I čovek prođe. I ti mu skačeš po automobilu i ti kažeš uhapsite tog što je vozio automobil. Jel ste vi normalni, bre”, rekao je predsednik, po obrazovanju pravnik.
Otkrivanje nasilnika: Tokom druge akcije održavanja komemorativnih skupova širom Srbije petkom, zbog smrti 15 ljudi ispod novosadske nadstrešnice, održane 22. novembra, desio se niz incidenata, od kojih su najgori bili ispred Fakulteta dramskih umetnosti, ispred Pravnog fakulteta i ispred RTS-a u Takovskoj ulici u Beogradu. Činjenica da su se incidenti dešavali samo na lokacijama koje su bile unapred najavljene, ali ne i na drugim mestima, kojih je bilo mnogo, odmah je podstakla sumnju da su ih izazvali ciljano poslati provokatori, a ne “iznervirani građani” kako tvrde vlast i tabloidi. U satima koji su usledili, građani su na društvenim mrežama, zahvaljujući snimcima događaja, uspeli da utvrde identitet gotovo svih izazivača nereda. Jedan od izazivača nasilja delovao je čak na dve lokacije – na jednoj je za TV Informer tvrdio je da je sprečen da ide u vrtić po bolesno dete, a na drugoj je tukao ljude koji su izražavali pijetet poginulima. Isto se nastavilo i na svim protestima koji su usledili, neformalna građanska “istraga” je ubrzana, priključile su se i opozicione stranke i druge organizacije, zahvaljujući čemu je rastao spisak otkrivenih izgrednika, među kojima je i više predsednika opština i direktora javnih ustanova.
I studenti FDU objavili spisak: Studenti Fakulteta dramskih umetnosti blokirali su fakultet i saopštili imena funkcionera i članova SNS koji se vide na snimcima kako tuku njihove kolege tokom komemorativnog skupa “15 minuta” na kome se odavala pošta žrtvama tragedije u Novom Sadu. Studente koji traže pravdu podržali su njihovi profesori, a njihova blokada bila je “zametak” kasnije studentske blokade Rektorata.
Šapić prvi opravdao nasilje: Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić suštinski je, pre nego što je to uradio Vučić, opravdao napade na demonstrante, rekavši da apsolutno podržava to što se među onima koji se suprotstavljaju učesnicima protesta protiv rušenja Savskog mosta ili 15 minuta blokade saobraćaja nalaze predsednici opština i gradski funkcioneri. On je, na konferenciji za novinare, rekao da, ako policija ne radi svoj posao, onda je očigledno da drugog rešenja nema. „Što da se oni ne pojavljuju, je l’ oni nisu građani, što da ne ulaze u sukobe sa onima koji su blokirali saobraćaj. Ja ako se nađem negde gde želim da prođem, zato što sam predsednik opštine ili gradonačelnik, je l’ treba da se zatvorim u kola i plačem“, naveo je Šapić a preneo N1. On je upitao i da li neko misli da je normalno da se zatvori saobraćaj na 15 minuta i tako stane ceo grad. To što su predsednici opština – pa šta, konstatovao je Šapić i dodao da nije napadnut neko ko je hranio golubove ili sedeo u parku. On je, ipak, apelovao na sve da se smire strasti i iskazao žaljenje ako je u tim događanjima neko povređen, „na bilo koji način“.
Tortura u policiji: Ilija Kostić, star 74 godine, koji je uhapšen tokom blokade suda u Novom Sadu, tvrdi da je pretučen u policiji, nakon čega mu je amputiran deo tela. Kostić je tokom protesta upotrebio biber-sprej i poprskao jednog od pripadnika policije u kordonu. Odmah nakon toga je uhapšen, a u direktnom prenosu se videlo da se nije opirao hapšenju. Kostićev pravni zastupnik rekao je da mu je jedan od dvojice visokopozicioniranih policajaca koji su ga tukli na kraju zapretio da o tome ne sme niko da priča. “Znamo gde stanuješ. Doći ćemo sa hiltijem, razvalićemo ti vrata i pobićemo ti sve živo i neživo u stanu”, navodno je rekao taj policajac.
Dačić zataškava: U prvoj izjavi povodom navoda o policijskoj torturi, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da lekari Kostiću nisu utvrdili potvrde, te da “nije bio u biblioteci”. U kasnijim izjavama Dačić je isticao da se ne sme izgubiti iz vida zašto je Kostić uopšte priveden. Nakon uznemirenja javnosti, Osnovno javno tužilaštvo naložilo je unutrašnju kontrolu u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Pokret slobodnih građana saopštio je imena policajaca za koje “osnovano sumnja” da su odgovorni za torturu. Jedan od njih je načelnik novosadske policije, a drugi je poznat po incidentu za vreme julskih protesta 2020. kada je pretučen devetnaestogodišnji mladić sa autizmom.
Bez hapšenja i suspenzije: Advokat Ivan Ninić objavio je odgovor koji mu je dostavio Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a povodom njegove pritužbe na rad policijskih službenika koji su pretukli Kostića u policijskim prostorijama u Novom Sadu. Unutrašnja kontrola navodi da je postupila po nalogu tužilaštva u tom slučaju ali nije odgovorila šta je istraga utvrdila, već su Ninića uputili na Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu. Ninić je uz objavljeni dokument napisao da je Unutrašnja kontrola za tri dana „rešila“ slučaj, a niko nije suspendovan, niti uhapšen.
Pretnje čuvarima Savskog mosta: Više aktivista i redara sa protesta kod Beograda na vodi napadnuto je na privatnim adresama, ispred škola njihove dece i u najbližem komšiluku, napisao je na društvenoj mreži Iks 28. novembra Đorđe Miketić iz inicijatve “Most ostaje” koja se bori protiv rušenja Starog savskog mosta. Direktne pretnje i verbalni napadi predstavljaju otvoreni vid nasilja i ugrožavanja bezbednosti i prijavljeni su policiji radi procesuiranja, saopštio je Miketić. On je prethodno napisao da je dobio uznemiravajuće pretnje po bezbednost. „Dobio sam uznemiravajuće pretnje po bezbednost moje porodice i mene. U danima kada se vrši ogoljena represija režima nad građanima, kada imamo kidnapovanje studenata, politička hapšenja, policijsku torturu, organizovane bande batinaša koji tuku građane i studente, pa i snajperiste na Skupštini Srbije, dobio sam otvorene pretnje po bezbednost moje porodice i mene lično“, rekao je Miketić. Iako, kaže, to nije prvi put, prinuđen je da sa tim pretnjama izađe javno, jer je u policiju izgubio poverenje. „Ukoliko se nešto dogodi mojoj porodici i meni za to ću smatrati odgovornim sve one koji nas danima provlače po tabloidima ali i sa nacionalnih frekvencija”, naglasio je Miketić.
Premijer protiv profesora: Zbog činjenice da su se učenici brojnih gimnazija pridružili petnaestominutnim komemorativnim skupovima tokom kojih je tražena pravda za poginule, profesori su postali meta pritisaka predstavnika vlasti i provladinih medija. Najgore je prošla novosadska gimnazija Jovan Jovanović Zmaj, čiji je učenik, sin premijera Miloša Vučevića učestvovao na trećem po redu komemorativnom skupu, zajedno sa drugovima iz razreda. Premijer je optužio profesore da su “prakično naterali” njegovog mlađeg sina da izađe iz škole sa svojim drugovima kako bi protestovali. On je optužio “dvoje, troje” profesora za vršenje pritisaka na decu, a tabloidi su odmah poveli hajku protiv Danijele Grujić, bivše poslanice Stranke slobode i pravde, inače profesorke filozofije koja predaje učenicima trećeg i četvrtog, ali ne i drugog razreda koji pohađa premijerov sin.
Ministarka preti: Oglasila se i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, koja je najoštrije osudila “zloupotrebu učenika u političke svrhe” i navela da će “odgovorni snositi posledice u skladu sa zakonom”, a da će Ministarstvo prosvete u školu uputiti prosvetnu inspekciju kako bi utvrdili sve navode. Istog dana pola sata pre ponoći, medijima je stiglo saopštenje koje su potpisali direktor škole Radivoje P. Stojković i predsednica Školskog odbora Nataša Budimir. U tekstu se navodi da Gimnazija izražava duboku žalost za stradalima na Železničkoj stanici, ali i da osuđuje politizaciju učenika i same Gimnazije. „Gimnazija osuđuje postupanje nastavnog osoblja koje je iskoristilo tragediju za nezakonito i nemoralno političko delovanje. Gimnazija najavljuje i vođenje zakonom i pravilnikom predviđenih disciplinskih postupaka”, stoji u saopštenju koje se završava izvinjenjem upućenim predsedniku Vlade Milošu Vučeviću, učenicima koji su zloupotrebljeni i njihovim roditeljima.
Profesori i učenici se ne plaše: Povodom izjave ministarke reagovao je Forum beogradskih gimnazija koji je u otvorenom pismu ministarku, između ostalog, zapitao - “Zar mislite da decu nismo naučili empatiji i odgovornosti, pravdi i poštenju i da je posle još jedne tragedije koja nas je zadesila neko te mlade ljude morao da isteruje na ulicu?”. Učenici Jovine gimnazije ostavili su poruku na toj školi kojom su stali u zaštitu tagetirane profesorke Grujić zbog komemorativnog skupa "Zastani Srbijo". „Naša profesorka Danijela Grujić predaje filozofiju, predmet koji imamo u trećoj i četvrtoj godini, kako je onda Danilo Vučević imao čas kod nje kad je on drugi razred? Ovo je politička osveta profesorki koja krajnje profesionalno radi svoj posao“, navodi se u poruci koja je, uz kopiju isečka teksta iz tabloida i otisak krvave ruke, osvanula na Gimnaziji, javio je portal 021.
Napad na učenike Karlovačke gimnazije: Zbog učešća u komemorativnom skupu, učenici Karlovačke gimnazije u Sremskim Karlovcima bili su meta napada, pretnji pa čak i jednog zaletanja automobila. U incidente je bio uključen i predsednik opštine Dražen Đurđić. Učenici su potom poslali izjavu portalu 021, u kojoj su naglasili su da je njihov izlazak bio dobrovoljan, o čemu su unapred obavestili profesore, koji su im se pridružili u znak podrške. „Ponosni smo na njih koliko su oni ponosni na nas. Nama nije žao što smo izašli iz škole, nije nam žao što smo napravili blokadu pešačkog prelaza, nije nam žao što smo ćutali 15 minuta, i nije nam žao što smo morali da prođemo kroz ovakvu situaciju. Nije nam žao jer smo svi svesno napravili odluku da stanemo“, napisali su učenici Karlovačke gimnazije.
Tinejdžer (16) pretučen na smrt: Leskovčanin A.I. (17) preminuo je pošto je pretučen od strane vršnjaka u blizini Hemijske škole u tom gradu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici policije u Leskovcu uhapsili N.A. (18) iz tog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je A.I. (17) naneo teške telesne povrede opasne po život, od kojih je dečak preminuo u Opštoj bolnici u Leskovcu. „Sa N.A. bio je V.T. (15), koji nije učestvovao u tuči i on je svedok,” izjavio je Dačić. Žrtva je mirno i povučeno dete iz hraniteljske porodice.
Voštinić bez zaštite: Aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva Predrag Voštinić saopštio je da je njegov stan na petom spratu nečim pogođen i razbijen, te da je policija je odbila da izvrši uviđaj. „Dođem s puta, porodica mi saopšti da nam je slomljen prozor! Pogođen je nečim, ali kako na petom spratu“, upitao je u objavi na društvenoj mreži X na kojoj je postavio i fotografiju razbijenog stakla. „Policija kaže da ‘sačekam, pa ako se ponovi’, ‘ne veruju’ da ima kamera, nema povređenih, mala šteta…“, napisao je Voštinić i dodao da mu je sumnjivo što je dvorište očišćeno samo ispod njegove terase. Objavio je i fotografiju na kojoj se vidi da je čišćeno samo jedno mesto. Voštinić je u septembru 2023. povređen kada ga je sa bicikla oborio vozač automobila novosadskih tablica. Bio je to jedan od dva automobila koji su ga pratili oko kružne raskrsnice. Iz MUP-a su tada saopštili da "intenzivno rade na utvrđivanju svih činjenica i okolnosti saobraćajne nezgode", ali do danas slučaj nije do kraja razjašnjen.
Šovinistički napad na Mariniku Tepić: Pevačica Jelena Karleuša grubo je na nacionalnoj osnovi izvređala potpresednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić, i uputila joj pretnje da će se lično obračunati sa njom na ulici. Karleuša je u tzv. „storiju“ na društvenoj mreži Instagram iznela niz šovinističkih uvreda na račun Marinike Tepić za koju je navela da je „Rumunka i to s ponosom ističe“.“Zašto je Srbin Goran Vesić u pritvoru bez ikakvog pravnog osnova samo zato što je to Rumunka zahtevala, a ta ista Rumunka nije u srpskom zatvoru za kršenje srpskih zakona“, napisala je, između ostalog, Karleuša, pre nego što je Vesić pušten iz pritvora. Nakon što je nekoliko godina oštro kritikovala naprednjake, Karleuša poslednjih godina javno podržava vladajuću stranku i predsednika Aleksandra Vučića.
žrtava nasilja u porodici evidentirano od januara do 20. novembra ove godine
Nasilje u porodici: Od januara do 20. novembra ove godine evidentirano je 29.049 žrtava nasilja u porodici, od kojih je 20.138 njih ženskog pola, izjavio je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama ministar policije Ivica Dačić. Dačić je naveo da je u istom periodu evidentirano 25.897 učinilaca nasilja u porodici, od čega su 20.598 muškog pola. „U istom periodu, izrečeno je 26.950 hitnih mera po zakonu, a produženo je 18.540 mera”, rekao je Dačić.
Nije smelo da se desi, oktobar 2024.
Fotografije i video materijal: Canva ilustracije, Istinomer
Novembar 2024. godine
Specijalno izdanje Istinomera